Crni oblaci nagoveštavaju oluju

Od 2004. do 2007. godine svetska ekonomija suočila se sa dugim i snažnim bumom koji je praćen stopama rasta od gotovo pet odsto godišnje. Evropska unija (15 starih članica) tih godina zabeležila je prosečni godišnji rast od 2,4 odsto, dok su Nemačku, gde je prosečni rast iznosio 1,8 odsto, novinari proglasili novim ekonomskim čudom. Sada, međutim, sve lošije vesti izazivaju ozbljne sumnje – crni oblaci naročito su se nadvili nad SAD. Da li to znači da se svetska ekonomija nalazi na ivici recesije?

Cene nekretnina u SAD su u slobodnom padu a bankarska kriza uzima nove žrtve (Ber Štern, IndiMek, Frst heritedžbenk, Frst nešnl benk of Nevada, Frst prajoriti benk, Feni Mej, Fredi Mek…). U bankarskom sektoru očekivani otpisi dugova sada značajno premašuju granicu od 400 milijardi evra koja je zacrtana prošlog proleća. Nezaposlenost raste po najbržoj stopi u poslednjih sedam godina a ukupna zaposlenost, koja je i dalje visoka, u stalnom je padu. Iznenađujuće je da američka berza još nije doživela krah, iako su svi ostali indikatori na silaznoj putanji. Indeks cena u odnosu na zaradu koji kreira Standard end Pur nedavno je bio oko 20, što je znatno više u odnosu na prosek od 16, koji je najduže bio na snazi (od 1881. godine).

Uznemirujući signali za svetsku ekonomiju stigli su od istraživanja ekonomske aktivnosti – Ifo indeks svetske ekonomske klime zabeležio je četvrti put uzastopno pad u trećem kvartalu 2008. Taj pad prvenstveno je bio rezultat sve nepovoljnijih procena trenutne ekonomske situacije, ali je takođe odražavao reviziju nadole očekivanja za narednih šest meseci. Danas je indeks na najnižem nivou od četvrtog kvartala 2001. godine. Hlađenje Ifo indeksa svetske ekonomske klime posebno je prisutno u Zapadnoj Evropi i Aziji. To je raspršilo nade da se ekonomska aktivnost Azije može razvijati odvojeno od aktivnosti SAD i tako ublažiti gubitke evropskih izvoznika u Americi. U trećem kvartalu 2008. godine Ifo indeks za Aziju bio je na najnižem nivou od napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine, sa posebno slabim ekonomskim procenama za Japan. I u SAD indikator klime sledeći negativni trend, nakon što je dramatično opao u drugom kvartalu, i približio se najnižem nivou od 1991. godine. Indeks osetljivosti potrošača, koji kreira Univerzitet u Mičigenu, pao je u junu 2008. na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija i od tada se samo malo popravio. Takođe, Ifo indeks ekonomske klime za evro zonu registrovao je dramatičan pad.

Najveća ekonomija Evrope – Nemačka, polako kreće ka ambisu. Ifo indeks poslovne klime, koji, iako baziran na istraživanju za Nemačku, smatraju za najvažniji indikator ekonomske aktivnosti u Evropi, beleži stalan pad, uz nekoliko prekida od jeseni prošle godine. Sada je evidentno na teritoriji koja ukazuje na ekonomski pad. Osim toga, ni očekivanja od izvoza nemačkih proizvođača ne ulivaju optimizam. Narudžbine proizvođača, inače, najvažniji indikator u zvaničnoj statistici, zabeležile su, u prva dva kvartala 2008. godine, veći pad nego u bilo kom periodu od 1993. godine. Sve u svemu, sada nema sumnje da se ekonomski uzlet Nemačke, koji je počeo u leto 2005. godine, privodi kraju.

Zbog te sumorne slike oči su uprte u ohrabrujuće signale kao što je, recimo, cena sirove nafte, koja je posle rekordnih 148 dolara za barel pala za 25 odsto odnosno 36 dolara. Sada je pitanje da li nedavni pozitivni pomaci u američkoj ekonomiji daju razlog za nadu. Sa kvartalnom stopom rasta BDP od 1,9 odsto u periodu april-jun, rast je bio dvostruko viši u odnosu na prvi kvartal (0,9 odsto). To u velikoj meri odražava uticaj poreskih olakšica vrednih 152 milijarde dolara (oko jedan odsto BDP), ali, imajući u vidu sve jaču krizu u oblasti nekretnina, ovaj doprinos razvoju i dalje ne znači preokret. U Japanu, sile koje podstiču rast i dalje su slabe. U drugom kvartalu 2008, japanska ekonomija opadala je po stopi od 2,4 odsto pre svega zbog slabog izvoza.

Sa svim tim obeshrabrujućim vestima mala je uteha što neki delovi sveta i dalje beleže značajne stope rasta – očekuje se da Kina ove i sledeće godine ostvari rast od 9,5 odsto, Indija – osam odsto, Rusija – 6,5 odsto, a Latinska Amerika bi trebalo da „uknjiži“ rast od 4,5 odsto godišnje. Nažalost, „težina“ tih zemalja je mala jer Kina predstavlja samo pet odsto svetske ekonomije. Znaci ekonomskog usporavanja širom sveta su se povećali. Američka kriza se sada širi na druge oblasti u svetu. Bivši predsednik Federalnih rezervi Alan Grinspen možda je u pravu kada kaže: „Ova kriza je drugačija, događaj koji se pojavljuje jednom ili dvaput u veku, duboko ukorenjen u strahu od insolventnosti velikih finansijskih institucija“.

Hans-Verner Sin autor je profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu u Minhenu i predsednik Ifo instituta