„Stara cena niža od nove, a piše da je sniženje“: „Crni petak“ u Srbiji – akcija za potrošače ili za trgovce?

„Crni petak“ očekuje nas sutra, 24. novembra, a brojni trgovci su već uveliko pripremili ponude za potrošače.

Ovaj dan u našoj zemlji postao je popularan tek pre deceniju, iako nikada nije zaživeo u pravom smislu kao u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ipak, interesovanje potrošača u Srbiji postoji, posebno jer su svakodnevno „bombardovani“ brojnim akcijskim ponudama sa ekrana, izloga i ostalog.

„Crni petak“ karakterišu brojni popusti trgovaca i tog dana potrošači bi trebalo da dobiju priliku da stvari kupe po sniženim cenama. Međutim, u praksi to često ne bude baš tako.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović za Danas kaže je nama svaki petak „crni petak“ ako nemamo šta da kupimo za onu količinu novca koju imamo u novčaniku.

„Ovaj „Crni petak“ je uvezen iz Amerike i postao je popularan, ali mi to već imamo ovde u vidu akcija koje se maltene svake nedelje dešavaju. Svakog vikenda neki trgovinski lanac proglašava akcije. A kolike su to zaista akcije najbolje pokazuje prelepljivanje cena koje smo imali prethodnih godina, zatim to da se dan ili dva pred „Crni petak“ podigne cena, pa se onda navodno spusti za taj dan. Obično stara cena traje samo jedan dan“, objašnjava naš sagovornik.

On ukazuje i na slučaj da mnogi potrošači na rafu vide jednu cenu, a onda odu na kasu i tamo bude druga cena.

„Niža cena bude na rafovima, a na kasi bude skuplje. Pravo svakog potrošača je da onoliko koliko piše, da im toliko i naplate“, naglašava Papović.

On se osvrće i na slučaj manipulacije akcijama.

„Imate akcije od 50 ili 70 odsto, a to uglavnom bude za jedan ili dva artikla i to nešto što je odavno već za rasprodaju ili su mali brojevi i slično“, ukazuje Papović.

Naš sagovornik smatra da je problem što nedostaje ozbiljan tržišni nadzor.

„Nemamo dovoljan broj inspektora, a posebno nema dovoljno inspektora sa dobrim platama koji bi to redovno kontrolisali“, smatra on.

Njegov savet potrošačima je da budu obazrivi.

„Ukoliko želite da kupite nešto, ispratite taj artikal unazad pet, 10 ili 15 dana, pa vidite da li je ta cena bila i tada, pa da su u međuvremenu podigli cenu, a onda je za „Crni petak“ vratili na tu početnu“, kaže Papović.

On objašnjava koja je razlika ovog dana kod nas i u Americi.

„U Americi nemaju svaki vikend akcije kao kod nas i onda kod njih kad dođe „crni petak“, on stvarno bude to i građani mogu da kupe povoljno proizvode. Kod nas je teško ispratiti kolika sniženja nude trgovci zbog stalnih akcija i zato nama to nije toliko interesantno kao Amerikancima“, smatra Papović.

Trgovci kod nas, kako dodaje, prolaze odlično za „Crni petak“.

„Snimljeno je ranije kod jednog trgovca gde je bila i stara i nova cena, a stara cena je bila niža od nove, a pisalo da je akcija. Samo nisu rekli da li je to akcija za potrošače ili za trgovce“, navodi on.

Tako bi, kako objašnjava, mogao da se definiše i „Crni petak“ kod nas, više kao akcija za trgovce nego za potrošače.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas objašnjava da brojni primeri pokazuju da „Crni petak“ u Srbiji služi više za manipulaciju trgovaca potrošačima.

„Kada se uporede cene koje većina trgovaca u Srbiji promoviše za „Crni petak“ sa cenama istih proizvoda u inostranstvu može da se vidi da su te cene ili više ili jednake kao regularne cene u inostranstvu“, kaže naš sagovornik.

On se takođe osvrnuo i na problem prelepljivanja cena.

„Dešavalo se da kada se odlepi cena na sniženju, pa se vidi regularna cena ispod, ona ispadne niža od ove koja je ponuđena za „Crni petak““, podseća i Gavrilović.

On ističe da ipak postoji zainteresovanost potrošača kod nas za ovaj dan.

„Ljudi gledaju proizvode, prate sajtove, porede cene, kupuju… ne može da se kaže da je sve prevara, ima i onih koji zaista nude popuste. Ima jeftinih stvari, ali to nije kao u Americi. Ipak, interesovanje je sve veće iz godine u godinu jer trgovci sve više promovišu „Crni petak“. Međutim, ne kupuje se toliko, jer često tamo i gde budu gužve u radnjama tog dana, većina potrošača na kraju izađe praznih ruku“, objašnjava Gavrilović.

On podseća da je najbitnije da potrošači porede cene.

„Ako neki trgovac oglašava proizvod kao akcijski, treba proveriti po kojoj ceni drugi trgovci prodaju taj proizvod, a zatim i koliko on košta u regionu. Često se nudi 30 odsto popusta, a ta cena sa popustom bude ista kao kod nekih drugih prodavaca bez popusta. Takođe, savet je da se ne kupuje ono što nam nije potrebno samo zato što je na popustima“, dodaje naš sagovornik.

Suština je, kako objašnjava, da „Crni petak“ kod nas nije kao onaj na Zapadu i da potrošači ne mogu da uštede kao tamo, pa se samim tim ne isplate guranja i „stampeda“ koja tako vidimo.

Gavrilović smatra da ni sami trgovci kod nas tokom „Crnog petka“ ne prolaze pretarano dobro, kao jedan od razloga za to on navodi to što se „Crni petak“ razvlači i produžio se na „crni novembar“ i slično.

Jedna od kompanija koja nudi popuste tokom celog meseca novembra je i kompanija Gigatron.

„Gigatron već nekoliko godina unazad promoviše ceo novembar kao mesec sjajnih cena za odličan šoping. Na taj način omogućavamo kupcima da ne čekaju samo poslednji petak u novembru za kupovinu, već imaju na raspolaganju ceo mesec“, kažu za Danas iz ove kompanije.

Oni ističu da kada se nešto radi kontinuirano i planski, već stvori određene navike kod kupaca.

„To vodi ka određenim rezultatima. Naši kupci znaju da je „Black November/Friday“ u Gigatronu jedna od najvećih akcija i svoje planove prema tome i organizuju“, navode iz Gigatrona.

Oni dodaju da su mnoge kompanije, takođe, prepoznale ovaj period kao veoma povoljan i na osnovu toga planiraju svoje kampanje.

„“Black November“ je prilika da se obave praznične kupovine uz povoljne uslove i veliki broj kupaca je spreman da to i iskoristi“, kažu iz Gigatrona.

Oni ističu da su među prvim kompanijama u Srbiji prepoznali i uveli „Black Friday“ kao jedan od ključih dana za koji se posebno pripremaju uz podršku partnera.

Kako izbeći prevare za „Crni petak“?

Kompanija „Kaspersky“ upozorila je na najnovije sajber pretnje povezane s kupovinom tokom „Crnog petka“.

Kako su oni naveli, ove godine registrovano je više od 13 miliona fišing napada koji imaju veze sa e-prodavnicama, pri čemu prevaranti oponašaju popularne šoping platforme, luksuzne brendove i prodavnice gedžeta.

U prvih deset meseci 2023. godine „Kaspersky“ je identifikovao 30.803.840 fišing napada usmerenih na onlajn kupovinu, platne sisteme i banke.

Kako su objasnili, platforme za e-trgovinu su korišćene kao mamac u 43,5 odsto svih napada, odnosno 13.390.142 napada.

Ono što posebno zabrinjava je što je od oktobra zabeležen trostruki porast broja domena koji koriste reči „Crni petak“, od nepostojećih prodavnica do ubedljivih replika stvarnih onlajn platformi.

Iz ove kompanije upozoravaju da su najrasprostranjenije šeme sa fiktivnim radnjama, gde ljudi plaćaju proizvode koje nikada ne dobiju.

„Druga šema uključuje krađu podataka s kartice. Korisnici ih ostavljaju za plaćanje navodne robe, nakon čega prevaranti počinju postepeno da povlače novac i prazne račune žrtava. Na primer, obmanjujući sajt se maskira u dobro poznatu platformu za kupovinu i namami korisnike da za 1,95 evra kupe poklon karticu vrednu 800 evra. Pošto obećana poklon kartica uglavnom ne postoji, ostaće bez novca“, objašnjavaju stručnjaci iz kompanije „Kaspersky“.

MUP izdao upozorenje vezano za „Crni petak“: Kako kupovati bezbedno?

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) upozorilo je građane, povodom masovnih rasprodaja u okviru akcije „Crni petak“, da prilikom onlajn kupovine budu oprezni i obrate posebnu pažnju prilikom plaćanja, kako ne bi bili žrtve prevare.

Građani treba da provere veb adresu sa koje kupuju ili na kojoj vrše bilo koje plaćanje, naveli su iz MUP-a.

„Ne plaćajte na stranicama koje ste dobili putem nekog linka preko mejla ili društvenih mreža“, saopštili su oni.

Potrebno je i da građani provere da li je prenos podataka u komunikaciji sa sajtom koji posećuju zaštićen, kao i da obavezno koriste https i ssl protokole, pojasnili su iz MUP-a.

Oni su naglasili da se ni u kom slučaju ne šalju podaci o platnoj kartici posredstvom elektronske pošte, niti bilo kojim drugim sredstvom komunikacije.

„Ukoliko vam neko traži da slikate prednju i zadnju stranu vaše kartice i tu sliku mu pošaljete, nemojte to činiti, gotovo sigurno je u pitanju pokušaj prevare“, navodi se u saopštenju.

Takođe, prilikom plaćanja potrebno je proveriti sigurnost plaćanja na veb stranici i plaćanja obavljati samo tamo gde je to verifikovala kompanija „Viza“ ili „Masterkard“.

Kako je „Crni petak“ nastao?

Izraz „Crni petak“ nije uvek vezivan za dan kupovine i brojne popuste prodavaca. Naime, ovaj izraz prvi put se javlja 1969. godine u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a povod nije bio pozitivan.

„Crni petak“ nastao je za vreme finansijske krize, a pre svega se to odnosilo na krah američkog tržišta zlata 24. septembra 1869.

Ovaj petak uvek pada nakon američkog praznika Dana zahvalnosti i otvara sezonu kupovine za božićne praznike.

Postoji i druga verzija zašto je ovaj dan postao „Crni petak“.

Prema toj verziji, naziv dolazi od ogromnih gužvi koje su se dešavale u američkim gradovima nakon Dana zahvalnosti, koji pada na poslednji četvrtak u mesecu.

Poznato je da su te gužve u Americi umele da budu i tragične i kobne za brojne potorošače, ali i za trgovce.