Akcija ili „akcija“ za Crni petak: Zakon ne određuje koliko dugo trgovac mora da prodaje neku robu po višoj ceni da bi mogao da proglasi sniženje

Danima pred „crni petak“ potrošači su sa svih strana „bombardovani“ reklamama za različite proizvode koji se mogu nabaviti po velikim popustima, svuda se ističu sniženja i veća ili manja akcija.

U moru takvog sadržaja teško je proceniti da li su te cene zaista povoljne i da li ćemo neki proizvod zaista dobiti po sniženoj ceni. U tome potrošačima znatno otežavaju sami trgovci koji se neretko služe različitim sitnim trikovima, koji nekad nisu legalni, ali neki i jesu ili su bar podložni različitim tumačenjima, jer ih zakon ne definiše pravilno.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za Danas kaže da trgovci u Srbiji mogu da formiraju cene po svom nahođenju, osim određenih koje su u nadležnosti državnih institucija.

„Zbog izrazite deformacije sistema ekonomskih odnosa imamo podsticanje povećanja cena od strane državnih organa, jer država ima ekonomski interes da se povećavaju cene zato što su tako veći i prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Ne vodi se računa o interesima drugih, a posebno ne o interesima potrošača“, ukazuje naš sagovornik.

Trgovci, kako objašnjava, promovišu „crni petak“, odnosno promovišu ceo „crni mesec“, a ustvari, oni sprovode „ozbiljnu prljavu radnju prema potrošačima“.

„To su sniženja uglavnom za deo proizovda, za koje trgovci imaju manji promet ili za proizvode gde imaju veće zalihe“, kaže Bogosavljević.

On napominje da, nažalost, još uvek ima dovoljno potrošača koji veruju u reklamne poruke, pa tek kad kupe nešto vide da im to nije trebalo i da nije očekivanog kvaliteta.

„“Crni petak“ se u svetu već 30 godina vidi kao posebna nelagodnost za potrošače zbog onih nemilih scena koje su se dešavale – smrtnih slučajeva, tuča, prevara… i pozivaju se potrošači da se tog dana suzdrže od kupovine“, objašnjava Bogosavljević.

Potoršači, kako ukazuje, nisu zaštićeni od onih koji bi po propisima trebalo da ih štite i imaju instrumente kojima bi to mogli da urade.

„Neosnovanim dizanjem cena prihodi u budžetu se povećavaju, Vlada ne želi da pristupi sistemskom stvaranju uslova za uspostavljanje sistema održivog razvoja, pre svega održivu potrošnju i proizvodnju“, smatra Bogosavljević.

Advokatica Irena Knežević za Danas objašnjava da postoji nekoliko vrsta prodaje po sniženoj ceni, a tu spadaju rasprodaja, sezonska sniženja i akcijska prodaja.

Kako ističe, u sva tri slučaja prodavac je obavezan da jasno istakne i sniženu, ali i prethodnu cenu, koja je važila pre tog sniženja.

Akcijska prodaja najčešći je vid prodaje po sniženoj ceni i često u većini prodajnih objekata vidimo proizvode koji su na akciji.

„Ovo je prodaja po nižoj ceni od prethodne i njeno vremensko ograničenje je 31 dan. Nepohodno je da se iskaže i stara i nova cena, ali postoji jedan izuzetak. Ako akcijska cena traje kraće, odnosno do tri dana, onda je dovoljno da se istakne samo procenat sniženja“, navodi Knežević.

Ona naglašva da postoje i odrđene zabrane za trgovce.

„Jedna od njih je da prodavac ne sme da oglašava sniženja ukoliko je roba raspoloživa u jako maloj količini i kada je očigledno da je namera toga da se privuče kupac radi kupovine druge robe, a ne te koja je oglašena i ima je malo. Trgovac ako to želi da uradi, mora da naglasi da je količina raspoložive robe jako mala i da se to jasno da kupcu do znanja“, pojašnjava naša sagovornica.

Još jedna bitna zabrana je, kako dodaje, da ukoliko je ranija cena bila netačno prikazana, to se ne može smatrati realnim sniženjem.

„Isto važi ako je ranija cena bila oglašena jako kratak period, ukoliko prodavac stavi visoku cenu, pa posle toga nvavodno spusti, to je zabranjeno. Mora da postoji neki vremenski kontinuitet trajanja“, ukazuje Knežević.

Međutim, taj vremenski okvir nije definisan.

„Zakon ne definiše tačan rok, tamo piše „u zanemarljivo kratkom periodu“, ali to treba tumačiti u danima. Ako je proizvod po nekoj ceni bio oglašen dve ili tri nedelje, to ne bi mogao da se tumači kao zanemarljivo kratak period“, objašnjava ona.

U tom slučaju o tome bi trebalo da odluči nadležno lice.

„Ocena je nekog organa, inspekcije ili suda, koji odlučuju o konkretnom postupku, koji je to period kada on najranije sme da promeni cenu, a da je prethodna bila važeća“, kaže Knežević.

Ono što, takođe, mora biti jasno naznačeno, prema njenim rečima, jeste roba različitog kvaliteta, odnosno nižeg kvaliteta, ukoliko se prodaje po nižoj ceni zbog toga.

Za sve ove zabrane propisane su i sankcije.

„Kazne nisu male, kreću se od 500.000 do dva miliona za pravno lice u slučaju da se prekrše ove odredbe. Takođe, postoje mere i kao što je zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, koja se može propisati, ali ukoliko se prekršaj dokaže“, navodi Knežević.

Advokat Branko Antić iz Advokatske kancelarije Antić za naš list pojašnjava da trgovac nema zakonska ograničenja kada je reč o formiranju cene proizvoda ili usluge koju nudi na tržištu.

„Trgovac samostalno formira cenu uzimajući u obzir različite faktore, te se formiranom cenom za proizvod ili uslugu koju nudi i pozicionira na tržištu“, kaže on.

Kada se govori o obavezama trgovca u pogledu prodajne cene proizvoda, Antić napominje da se zakonska ograničenja odnose pre svega na način isticanja prodajne cene.

„Prodajna cena mora biti istaknuta tako da potrošačima bude čitka, nedvosmislena i lako uočljiva, te da na bilo koji način potrošača ne dovede u zabludu koja će ga navesti da se odluči za kupovinu određenog proizvoda, koji možda pod drugim okolnostima ne bi kupio. Na osnovu Zakona o trgovini, trgovac je u slučaju robe sa sniženom cenom dužan da istakne na koji se proizvod odnosi snižena cena, pod kojim uslovima i u kom vremenskom period važi snižena cena, a takođe ima i obavezu da pored snižene cene proizvoda, jasno istakne i prethodnu (“redovnu”) cenu“, kaže on.

U periodima kada su aktuelni tzv. prodajni podsticaji, kao što je u vreme „crnog petka“, Antić napominje da trgovci neretko pokušavaju da zloupotrebe činjenicu da će potražnja određene robe ili proizvoda biti umnogome veća.

„Tako neki od njih neposredno pred akcijski period podignu postojeću cenu određenog proizvoda, da bi je pred početak perioda prodajnog podsticaja snizili u manjem ili većem procentu, čime stvaraju privid i iluziju akcijske i snižene cene proizvoda u odnosu na cenu na koju su potrošači navikli“, upozorava naš sagovornik.

Kako dodaje, potrošačima treba ukazati na to da se ovakav vid marketinške i tržišne manipulacije od strane trgovaca može podvesti pod zakonom kažnjivo ponašanje, odnosno pod pojam „obmanjujuće poslovne prakse“.

„Prema odredbama Zakona o zaštiti potrošača, jednim vidom obmanjujuće poslovne prakse smatra se i praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što dovodi prosečnog potrošača u zabludu u pogledu cene ili načina na koji je cena obračunata ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu cene“, pojašnjava Antić.

On savetuje potrošačima da se dobro upoznaju sa svojim pravima i načinom njihove zaštite.

„Zaštitu im jemče pre svega Zakon o zaštiti potrošača, a zatim i Zakon o trgovini i Zakon o oglašavanju, a ukoliko smatraju da je trgovac na ovaj ili drugi način prekršio kodeks dobrog poslovanja, potrošačima se savetuje da trgovcu na to neposredno ukažu, obaveste nadležne državne organe i preduzmu sva potrebna pravna sredstva koja su im za zaštitu njihovih prava zagarantovana“, savetuje Antić.