Čudan model prodaje Galenike

Za kupovinu 25 odsto akcija te fabrike lekova po ceni od najmanje sedam miliona evra na tenderu se nadmeću britansko-ruski konzorcijum Frontier farm – Petrovaks farm, brazilska kompanija EMS i Kadila farmasjutikals iz Indije. Kompanija koja da najbolju ponudu postaće strateški partner države u Galenici i kao takva dobiće pravo upravljanja fabrikom. Nakon najviše pet godina upravljanja tokom kojih strateški partner ima obavezu da unapredi poslovanje i poveća vrednost kompanije, raspisaće se novi tender za prodaju većinskog dela fabrike. Na osnovu dokapitalizacije strateški partner stiče pravo da deli dobit sa državom od prodaje Galenike. Vlada Srbije će proglasiti najpovoljnijeg ponuđača sa kojim će nadležni započeti pregovore o strateškom partnerstvu u trajanju najduže 90 dana.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je model prodaje Galenike prilično čudan i da se primenjuje samo u slučajevima kada je preduzeće pred bankrotom. – Ovakav način prodaje Galenike primenjuje se iz dva razloga. Prvi je taj što na ovim prostorima vlada pogrešno opredeljenje da država nije u stanju da upravlja velikim privrednim sistemima. Zato se i sprovodi privatizacija po svaku cenu a preduzeća daju na upravljanje privatnom menadžmentu. To je apsolutno pogrešan način razmišljanja jer je upravo država stvorila i upravljala kako Galenikom tako i mnogim drugim preduzećima – ističe naš sagovornik. On dodaje da je drugi razlog taj što država nije sigurna da bi tender za većinskog vlasnika uspeo u ovom trenutku. – Ovaj model se u svetu primenjuje kod onih kompanija kojima preti finansijska propast. Da bi se to koliko toliko anuliralo angažuje se strateški partner kome se daju i upravljačka prava. Kroz akcionarski udeo partner se osigurava da će naplatiti svoj krizni menadžment a u slučaju da fabriku „digne na noge“ učestvuje u podeli dobiti od njene prodaje. U toj konstalaciji snaga strateški partner je ujedno i jedini koji dobro prolazi u toj situaciji, naglašava Pavlović. On dodaje da je suma od sedam miliona evra, odnosno predviđeni nivo dokapitalizacije suviše nizak jer Galenika u obrtnim sredstvima ima najmanje toliko kapitala.

Ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija ističe za Danas da je ovakav model privatizacije dobar ako su ugovorom jasno precizirane obaveze strateškog partnera. – Ovde je reč o angažovanju menadžmenta koji bi fabriku trebalo da izvede na „zelenu granu“. Da bi se menadžer motivisao da se opredeli za tako nešto država ga stimuliše davanjem akcija. U slučaju da je reč o profesionalnom menadžmentu koji zna svoj posao, ovakav tip privatizacije kroz strateško partnerstvo može da donese rezultate. Ukoliko se na tom planu bude radilo rđavo i pogrešno bez precizno definisanih obaveza kako je rađeno svojevremeno u Železari Smederevo i menadžment plaćao fiksno bez uslovljavanja zarade efikasnim poslovanjem, to će biti veoma loše i neće proizvesti pozitivne rezultate niti pripremiti Galeniku za većinsku privatizaciju na adekvatan način – naglašava Bušatlija.

Veliki udeo manjinskog partnera

Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja, kaže za Danas da je veoma neuobičajeno što je strateški partner za upravljanje fabrikom dobio veliki udeo u vlasništvu nad Galenikom. – To znači da će kompaniji koja će upravljati Galenikom za relativno malu sumu od sedam miliona evra biti prepušteno 25 odsto vlasništva nad fabrikom iako ona vredi daleko više. Kada se realizuju takve poslovne transakcije u svetu, uobičajeno je da strateški partner dobije između tri do osam odsto vlasničkog udela. Udeo koji će dobiti strateški partner u Galenici je zaista veliki i zahvaljujući tome može enormno da zaradi prilikom većinske privatizacije Galenike. Naime, tada bi manjinski strateški partner mogao da dobije i do 25 miliona evra od privatizacije, što je nesrazmerno velika suma u odnosu na novac koju je dao državi Srbiji za dokapitalizaciju Galenike – zaključuje Bušatlija.