Ćulibrk: Na projekat rudarenja litijuma nikada nije bila stavljena tačka

Kako je ocenio u serijalu Kvaka 23, najluđe u svemu tome je što nam se servira priča da Srbija gubi ogroman novac zato što je taj projekat stopiran, a zapravo se sve svodi na rudnu rentu od tri odsto, što je reda veličina od 20 do 30 miliona evra godišnje.

Niko ne govori o mogućim posledicama.

Niko još nije zvanično odgovorio na dopis iz SANU, niko se iz vlasti njih udostojio da odgovori ni na jedno od brojnih upozorenja kojima se ukazuje šta negativno može da se desi, rekao je Ćulibrk.

On je ponudio i opkladu da najavljena parlamentarna rasprava o rudarenju litijuma neće ništa rešiti, jer zna „koliko će ljudi u Skupštini glasati, ako se to bude stavilo na glasanje“.

Uveren da trenutno ne postoji tehnologija koja garantuje bezbednu preradu litijuma u obliku kakav postoji u Srbiji, Ćulibrk je ukazao da je vlast „spremna da se kocka sa sudbinom države i naroda zarad par miliona evra, osim ako neko od njih nije uzeo mnogo veće pare za to“, što on ne bi isključio.

Ovde ne sme da se dozvoli da se odluke donose politički zato što se to nekom sviđa.

Šta me briga da li se predsedniku sviđa litijum ili mu se ne sviđa. Ovde mora da se pita struka, a mi smo struku izbacili, predočio je Ćulibrk.

Ukazujući da je na delu još jedna prodaja državnih i nacionalnih interesa, on je potvrdio da je i Evropska unija zainteresovana da se u Srbiji rudari litijum, iako ga i ima i kod sebe.

Šta je bilo sa Portugalijom? Zašto je tamo stopiran rudnik? Zašto je tamo pala Vlada? Pa zbog korupcije vezane za istraživanje, proizvodnju i rudaranje litijuma. I sad to tamo ne može, a ovde će kao da nam garantuju, naglasio je Ćulibrk.

Ovde će da podrže otvaranje rudnika i da uzmu litijum, a nama će da ostane jalovište na 200 hektara visine 60 metara, ilustrovao je on i parafrazirao Čerčilovu izjavu da „neće Evropljani da žive u Srbiji“.

Čini mu se da sve ima samo jedan cilj, a to je što duži ostanak vlasti, a posebno ga brine što su mnoge zemlje na Zapadu i EU spremne da klimnu glavom na to.

One će da podrže projekat Jadar i zaboraviće na izborne nepravilnosti i stanje u medijima, rekao je Ćulibrk, za koga je bilo poražavajuće kada je Urusla fon der Lajen došla i pohvalila vlast za reforme medijskih zakona i napredak u medijskoj sferi.

Upitan o mišljenjima da je razlog za protivljenje projektu Jadar otpor modernizaciji i dolasku multinacionalnih kompanija, on je odgovorio da niko ne može da ga optuži da je protiv modernizacije i multinacionalnih kompanija, ukoliko one u Srbiji posluju kao u Francuskoj, Nemačkoj, Americi ili Italiji.

Problem sa velikim brojem tih stranih kompanija je u tome što one ne donose svoje standarde, nego se ovde balkanizuju i postaju gore od privatnih domaćih kompanija, a sve to uz saglasnost vlasti, naglasio je Ćulibrk.