Čuveni Tranšped ide u stečaj, kompanija u kojoj su deo svoje kamiondžijske karijere proveli i Paja i Jare

Tranšped je čuveno preduzeće koje je osamdesetih godina zapošljavalo 1.800 ljudi u svim jugoslovenskim republikam

Razlog za otvaranje stečaja je, kako je navedeno u sudskoj dokumentaciji, „trajnija nesposobnost plaćanja“, a prema podacima bonitetne kuće „CompanyWall“ računi Tranšpeda su u blokadi ukupno 2.835 dana, odnosno neprestano najmanje od 2022. godine.

Stečajni postupak pokrenut je na predlog poverioca, kompanije „Grand Star“, koja je, prema podacima Privrednog suda, otkupila potraživanje ranije Tranšpedovog poverioca u iznosu od 12 miliona dinara, koliko i potražuje od bivšeg giganta.

Prvo poverilačko ročište biće održano 18. septembra, dok je za 14. novembar zakazano ispitno ročište.

Da nisu slučajno Paja i Jare, čije su likove u seriji i filmovima dočarali legendarni Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja, deo svoje kamiondžijske karijere proveli u Tranšpedu potvrđuje u razgovoru za Biznis.rs i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović, izuzetan poznavalac aktuelnih logističkih trendova, ali i istorije ovog sektora u Srbiji.

„Tranšped je bio ključna špediterska kuća u bivšoj Jugoslaviji – za špediciju i transport bio je ono što je Genex bio za spoljnu trgovinu. Posao koji bi Genex ugovorio, on bi realizovao, tako da ako nekoj kompaniji priliči titula giganta – to je Tranšped“, objašnjava Aćimović.

On podseća da je beogradska kompanija, pored drumskog i železničkog, imala i odeljenje za vazdušni transport, pa ne čudi da je bio fokusiran na poslovanje širom sveta, odnosno na međunarodnu špediciju i transport robe.

Početak Tranšpeda svakako nije bio glamurozan – ta radna organizacija je daleke 1950. godine posedovala konjske zaprege i dva stara kamiona, da bi četiri godine kasnije zaprege bile poslate u penziju, a kupljeni novi kamioni Škoda i Dajc, da bi kasnije u vozni park stigli i Lejlandi i Mercedesi.

Početkom osamdesetih, kada je poslovala na vrhuncu, firma je zapošljavala 1.800 radnika širom Jugoslavije, a najviše u Beogradu, a njihova vozila prevalila su 1980. godine 20 miliona kilometara.

Ukupan prihod premašio je tri milijarde tadašnjih dinara, stoji u monografiji Srbijatransporta, izdatoj 1981. povodom 30. godišnjice osnivanja tog i danas uglednog i aktivnog udruženja.

Problemi u poslovanju nastaju, naravno, devedesetih godina prošlog veka, sa raspadom SFRJ i uvođenjem sankcija nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Bolji dani za Tranšped nisu došli ni sa 2000. godinom i pokretanjem novog kruga privatizacije. Akcije Tranšpeda je 2003. na Beogradskoj berzi kupilo preduzeće Novoline iz Slovenije čiji je vlasnik, prema pisanju domaćim medija, bio Dušan Plut.

Već sledeće godine pokušana je prodaja Tranšpedove zgrade u samom centru Beograda, u ulici Kralja Petra 45.

Uvid u javne podatke katastra, međutim, ne govori ništa o toj transakciji, već se Tranšped i dalje vodi kao vlasnik poslovnih prostora i stana u zgradi od oko tri hiljade kvadrata koja od 2017. nosi oznaku da ima svojstvo kulturnog dobra.

Slovenački Novoline je i danas većinski vlasnik kompanije Tranšped – Beograd d.o.o, ali se njegovim akcijama više ne trguje na Beogradskoj berzi – isključene su još 2009. godine, kada je promenio pravnu formu i postao društvo sa ograničenom odgovornošću.

Od marta ove godine, kada je „Grand Star“ otkupio potraživanje Tranšpedovog poverioca i pokrenuo stečajnu proceduru, u katastru stoji i zabeležba zabrane otuđenja zgrade i njenih posebnih delova.