Cvetković i Dinkić nastavili prepucavanje

Premijer je naglasio da su glavni ciljevi vlade za ovu godinu rast standarda građana na realnim osnovama, smanjenje nezaposlenosti, stabilnost cena i podrška realnom sektoru, a naročito poljoprivredi i izvoznim granama. Cvetković je dodao da očekuje da će Srbija ove godine dostići nivo proizvodnje koji je imala pre krize, ali da nezaposlenost ostaje veliko pitanje.

– Sada fokus moramo da stavimo na strateške sektore koji će biti generator izvoza jer nam je to jedina šansa za povećanje zaposlenosti i standarda. To znači da su nam potrebne reforme, koje podstiču razvoj sektora razmenjivih dobara, a prvi njihov rezultat se već vidi u rastu izvoza u 2010. – rekao je Cvetković.

U opasci koja je nedvosmisleno bila upućena Mlađanu Dinkiću, bivšem ministru ekonomije, koji na poziv organizatora skupa učestvuje na kopaoničkom samitu, Cvetković je naglasio da je još važnije da se ove godine ostvari privredni rast od tri odsto, a da je „osnova za to rast investicija na nediskriminatoran i transparentan način“. On je ocenio i da država treba da podstiče energetski i informatički sektor i da poljoprivreda predstavlja ogroman potencijal za srpsku privredu zbog čega joj treba dati dodatnu podršku kako bi postala konkurentna, a Srbija bila lider u poljoprivrednoj proizvodnji. Podsetivši da je njegova vlada prva koja se zakonom obavezala da ograniči budžetski deficit i potrošnju, dok su ranije svi samo govorili o tome, premijer je ocenio da bi Srbija trebalo da nastavi saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom koja investitorima donosi sigurnost i izvesnost.

Svoje obraćanje skupu koji broji 500 delegata, 70 panelista i 50 novinara, Mlađan Dinkić je iskoristio da naglasi potrebu za privlačenjem investitora koji će iz Srbije izvoziti proizvode više dodate vrednosti, ali i da odbrani svoj sistem subvencionisanja privrede i podseti na nedostatke u reformama društva i ekonomije koji se uglavnom vezuju za resore koje u vladi drži Demokratska stranke.

Prema Dinkićevim rečima, rast izvoza dovešće do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, rasta zaposlenosti i makrostabilnosti, ali se postavlja pitanje da li Srbija ima šta da izveze. „Sada izvozimo proizvode niske dodate vrednosti, sirovine, kao što su gvožđe, čelik, bakar i aluminijum, koji donose 1,15 milijardi evra ili žitarice, voće i šećer koji donose 500 do 600 miliona evra. Naša osnovna strategija mora biti privlačenje investitora, poput Fijata i Benetona čiji proizvodi imaju veću dodatu vrednost. Moramo da privatizujemo ili da restrukturiramo javna preduzeća, ali ako nema ozbiljnog strateškog partnera bolje je da ih država sama modernizuje nego da ih proda. Treće, iako nemamo dovoljno izvoznih proizvoda trebalo bi da omogućimo domaćem privatnom sektoru da bude konkurentan“, istakao je Dinkić, koji je kao ograničavajuće faktore za Srbiju naveo političku nestabilnost, nedostatak infrastrukture i poslovno okruženje. On je precizirao da Srbiji nedostaju dobri regionalni putevi jer se sada svi investitori koncentrišu samo oko Koridora 10 te da su veliki problem i korupcija i pravosuđe, dok nam na duži rok nedostaju energetski kapaciteti sa čistom energijom i obrazovni sistem po meri tržišta.

Dinkić je podsetio da je po izveštaju Svetske banke samo sedam zemalja na svetu rangirano lošije od Srbije po lakoći dobijanja građevinskih dozvola, a naglasio je i loše performanse u vremenu potrebnom za plaćanje poreza i izvršenje ugovora dok je „naročito ponosan“ na 15. mesto Srbije po lakoći dobijanja kredita što govori o, kako je rekao, dobrom bankarskom sektoru. Dinkić je dodao da Srbija treba da razvija auto i elektronsku industriju i IT, koji donose veću dodatu vrednost ilustrovavši to podatkom da će samo Fijat već 2013. imati izvoz iz Srbije vredan 1,3 milijarde evra, pri čemu je ukupan izvoz države u 2010. bio 7,4 milijarde evra. Kako je istakao, 80 odsto komponenti za Fijatove automobile će se proizvoditi u Srbiji čemu pomažu subvencije investitorima. „Postoje tri zablude u vezi subvencija. Da se daju samo strancima, da se daju bez instrumenata obezbeđenje i da nema jasne procedure. Subvencije važe za sve investitore i do sada je 95 srpskih firmi dobilo ovu pomoć. Da bi nekom bila odobrena subvencija on mora da dostavi prvoklasnu bankarsku garanciju u trajanju od tri godine posle isteka ugovora i ako ne zaposli predviđeni broj ljudi ili ne ispoštuje druge odredbe ugovora ta garancija se aktivira. Do sada smo imali 20 takvih slučajeva i država nije izgubila ni dinar. Konkurs za subvencije se objavljuje četiri puta godišnje i o njima odlučuje interresorna komisija vlade prema utvrđenim kriterijumima od kojih je nerazvijenost opštine u koju se ulaže jedan od najznačajnijih“, objasnio je Dinkić.

Guverner NBS Dejan Šoškić upozorio je na ozbiljno visoku stopu nezaposlenosti od 19,2 odsto, ali je dodao da je pozitivno to što investitori očekuju stabilnu situaciju i što će inflacija u aprilu dostići svoj maksimum, a onda početi da pada. On je ukazao na visok nivo problematičnih kredita od 17,2 odsto, ali je dodao da obavezne rezerve banaka pokrivaju njihov iznos. Šoškić je visok nivo loših kredita upotrebio kao jedan od argumenata za održavanje postojećeg nivoa rezervi, podsetivši na primer Irske koja se našla u ogromnim ekonomskim problemima pošto je država morala da pokriva gubitke njenog bankarskog sektora.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije i jedan od organizatora foruma na Kopaoniku, ocenio je da je u poređenju sa drugim zemaljama Srbija izbegla najgori scenario, ali da je izostalo restrukturiranje društva i da štrajkovi prosvetara, policije i zdravstvenih radnika utiču na imidž zemlje i poslovno okruženje.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin naglasio je da sa učešćem od 0,06 odsto u svetskom BDP-u Srbija praktično predstavlja statističku grešku tako da se ne može nadati da će joj neko pomoći u oporavku ako sama sebi ne pomogne. „Naš privredni rast je anemičan, imamo tranzicioni deficit od jedne trećine BDP-a i tri petine industrijske proizvodnje u odnosu na 1989. kada je započela tranzicija. Prošle godine smo imali dvocifrenu inflaciju i usporene investicije. Uz to, privredni rast Srbije slabiji je od svetskog privrednog rasta. Sve ovo pokazuje da princip deregulacije nije uspešan tako da država mora da se umeša. Narodna banka Srbije ne sme da se fokusira samo na kontrolu potrošačkih cena. Ona mora da ostane nezavisna, ali ne sme da bude arogantna. Takođe, mora da se uspostavi koordiniran odnos između Narodne banke i Vlade“, rekao je Đuričin našta mu je guverner Šoškić replicirao da je to legitimno, ali da su briga o cenama i zaposlenosti konfliktni ciljevi.

Nedeljni sastanci sa privredom

„Potrebno je pojačati dijalog privrede i vlade tako što bi se uveli nedeljni kontakti, zatim treba resturkturirati javni sektor, stvoriti investicioni ambijent u skaldu sa Belom knjigom Saveta stranih investitora tako da Srbija stigne bar na 70. mesto po konkurentnosti na svetu. Trebalo bi stvoriti i uslove za novi investicioni ciklus što podrazumeva reindustrijalizaciju, pomoć poljoprivredi, osnivanje razvojne banke i promenu obrazovnog sistema što uključuje i promene u državnoj upravi i obrazovanju preduzetnika tako da Srbija postane Singapur jugoistočne Evrope“, rekao je predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević.

Đelić traži više novca od EU

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić rekao je da svaka godina u kojoj Srbija nije članica EU, košta dve milijarde evra. „Zato je moj predlog, koji sam predočio na velikom broju adresa u EU, da podrška Srbiji u prvim godinama pred ulazak u EU bude veća nauštrb snanjenja kada uđe u EU“, kazao je Đelić na Biznis forumu na Kopaoniku. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je rekao da je Đelićev predlog veoma interesantan, ali da je teško izvodljiv jer Srbija nije jedina zemlja koja pregovara sa EU i da se ne može praviti razlika između Zapadnog Balkana koji ima 20 miliona stanovnika i Turske sa druge strane. Dežer je dodao da je EU vrlo velikodušna prema Srbiji i da je zainteresovana da Srbija bude članica EU. Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas je rekao da ne podržava ideju Đelića jer, kada je reč o EU, ne radi se samo o novcu. „Ako se sve to svede na transfere milijardi evra, onda to znači da ste suprotno razumeli koncept EU „, istakao je Mas. On je dodao da Srbija neće dobiti ništa, ali i da joj neće biti ništa uskraćeno, zato što je to bilo nekoj drugoj zemlji.

Kraj rasta referentne kamate?

Guverner NBS Dejan Šoškić založio se za politiku niske inflacije i stabilnog kursa što bi trebalo da obezbedi „stabilnost nivoa loših kredita, manji pritisak na spiralu cene-kurs-cene i, ako plate budu rasle manje od produktivnosti, manji pritisak na troškovnu inflaciju“. Guverner je zaključio i da bi podizanje referentne kamatne stope dovelo do jačanja dinara što ne bi pogodovalo izvozu.

Ministarka Dragutinović otkazala učešće

Ministarka finansija Diana Dragutinović neposredno pred početak foruma otkazala je svoje učešće iz ličnih razloga.