Cvetković: Štedećemo, ali ne na račun plata i penzija

On je podsetio i na dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom prema kojem tekuća potrošnja ne bi smela da ugrozi utvrđeni deficit, i to uprkos smanjenom prilivu u državnu kasu, i naglasio da smanjenje potrošnje neće ugroziti isplatu penzija i plata u javnom sektoru. Upitan kako će naterati budžetske korisnike da manje troše, Cvetković je odgovorio da on lično može da im naredi da ne troše, ali ukoliko to ne urodi plodom, postoji i pravni osnov, predviđen Zakonom o budžetskom sistemu, prema kojem u slučaju smanjenih prihoda, ministar finansija može da ograniči potrošnju.

Komentarišući pad vrednosti dinara, premijer je istakao da on, kao ekonomist, smatra da će u narednom periodu kurs biti stabilan, „jer je iscrpljeno dosta toga“ što je uticalo na jačanje evra. Ipak, Cvetković se ogradio, rekavši da bi to pitanje trebalo postaviti guverneru Narodne banke Srbije te da on ne želi da sebe dovede u situaciju da daje zadatke nezavisnoj instituciji. U tom kontekstu premijer je ocenio i da njegov nedavni sastanak sa guvernerom „nije bio ni tajanstven ni specifičan, a nije bilo ni pritisaka“, kako se spekulisalo. Najveći deo izlaganja premijer je posvetio uspesima Vlade Srbije, ukazujući na pozitivan trend kretanja bruto domaćeg proizvoda, kao i na rast industrijske proizvodnje. On je, međutim, konstatovao da će ove godine oba parametra biti, ili u minusu, ili oko nule i dodao da je industrijska proizvodnja već sada u padu, „a BDP će biti ili nula ili 0,5 odsto“.

– Naše procene su bile da će rast BDP-a u 2011. biti oko dva odsto, a sada procenjujemo da će se kretati oko 1,9 odsto. Izvoz je rastao po stopi od 14 odsto, što je doprinelo da se izveze za oko milijardu evra više nego prethodne godine, što je rekord. Investicije su dostigle dve milijarde dolara a prošlu godinu obeležilo je i uspešno izdavanje evroobveznica – nabrojao je Cvetković koji je, kao jedan od osnovnih uspeha, naveo to što je Vlada opstala ceo mandat „što je pokazatelj političke stabilnosti u zemlji“.

Premijer je pomenuo i neke negativne parametre i uz inflaciju apostrofirao i stopu nezaposlenosti koja nije povoljna, „ali to je manje-više poznato i ne bih se oko toga zadržavao“. Među najvećim izazovima za ovu godinu, Cvetković je identifikovao situaciju s budžetom, odnosno očekivani rebalans.

– Kada smo usvajali budžet, prognoze su govorile da će privredni rast ove godine biti 1,5 odsto, ali smo zbog krize u evrozoni, koja je bila prepoznatljiva još sredinom prošle godine, nekoliko puta uzastopno morali da korigujemo prognoze. Početkom 2011. projektovali smo rast od čak četiri odsto a sada računamo na rast od nula do 0,5 procenata, što znači da ćemo sigurno morati da izađemo sa rebalansom budžeta – naglasio je Cvetković.

Kao odgovor svima onima koji napadaju vladu zbog nesprovođenja reformi, premijer je pomenuo sve nezavisne institucije koje su u međuvremenu formirane – počev od Državne revizorske institucije koja je svoj prvi izveštaj dala za mandata ove vlade, preko Fiskalnog saveta „koji je još u fazi učenja“, do Antimonopolske komisije i Agencije za borbu protiv korupcije. „Često čujemo da reforme nisu ni započete ili da nisu dovoljne, ali to se odnosi na željenu, a ne na realnu situaciju na koju ukazuje izveštaj EU koja nam je dala kandidaturu i koja je naše reforme pozitivno ocenila“, rekao je Cvetković. On je podsetio i na to da je formulisan novi model rasta zasnovan na izvozu, pri čemu su osnovne postavke uzete iz studije koju je finansirao Ju-es-ejd. Premijer je aludirao na strategiju razvoja Srbije do 2020. godine, a koja je računala sa prosečnim rastom od 5,8 odsto godišnje, koji se za sada ni izbliza ne ostvaruje. Cvetković je poručio da se sa reformama ne sme stati, baš kao ni sa smanjenjem javne potrošnje. „Nastavićemo da ulažemo u informacione tehnologije i železnicu. Finansijska konstrukcija za ulaganja u putnu infrastrukturu već je zatvorena, tako da to ne predstavlja novo zaduženje. Rezultat bi trebalo da bude smanjenje javnog duga, niža stopa nezaposlenosti i bolji život“, zaključio je premijer i konstatovao da je prošla godina bila teška i da nas očekuje nova, koja će takođe biti teška.

Tri pitanja, tri odgovora

Prema oceni premijera Cvetkovića, pravi odgovor na dilemu da li je rad vlade bio uspešan mogao bi se dobiti analizom sledeća tri pitanja:

* Da li je ekonomska politika Srbije bila uspešna?

– Neki smatraju da jeste, drugi da je bila katastrofalna. Da bih dobio odgovor, pošao sam od toga da uspešnost merimo kretanjem BDP-a i da se ne upoređujem sa onim što bih želeo da se ostvari, već da se poredim sa drugim državama regiona. Ako se uzme da je srpski BDP 2008. godine bio 100, sada je nešto manje od 100. Kada se uporedimo sa drugim zemljama videćemo da je Makedonija u tom periodu bila najuspešnija, jer je 2011. imala BDP koji je za oko tri odsto veći nego 2008. Slede BiH i Srbija sa BDP-om u 2011. većim od 99 odsto onog iz 2008. Ostale zemlje regiona, uključujući i Bugarsku i Rumuniju, ostvarile su BDP znatno niži od onog iz 2008.

* Da li je Srbija atraktivna za strane investitore?

Srbija je posle Rumunije i Bugarske treća u regionu po visini investicija. O tim podacima se može raspravljati s obzirom na različitu veličinu zemalja i druge parametre, ali te zaključke ostavljam vama.

* Da li se zadužujemo za plate i penzije?

Sudeći prema podacima za period od 2008. do 2011. godine iznos zaduženja za plate i penzije nešto je manji od iznosa za kapitalne investicije. Dakle, odgovor je – ne, mi se ne zadužujemo da bismo isplaćivali plate i penzije.

Sugestije

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije

Ključni problemi srpske ekonomije su neefikasna javna preduzeća, nereformisano penzijsko osiguranje, zdravstveni i prosvetni sistem, kao i nepovoljna demografska slika. Zato je veoma važno da se donese odluka o tome da li da se opredelimo za politiku snažnog, ili blagog rasta, odnosno za stagnaciju. Kad je reč o dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU, to je ogromna šansa koja donosi manji rizik finansiranja i samim tim veći obim investicija.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije

Dva glavna obeležja sadašnjeg trenutka u srpskoj privredi su produbljivanje krize u evrozoni, sa kojom se odvija čak 55 odsto trgovinske razmene Srbije i dobijanje kandidature za članstvo u EU. Činjenica je, takođe, da je Srbija je istrošila svoje unutrašnje rezerve, a istrošili su ih i oni koji bi mogli da nam pomognu. Moramo, dakle, da oslobodimo energiju više od 220.000 preduzetnika i da mladim ljudima koji su otišli iz Srbije omogućimo da se vrate. Samo u londonskom Sitiju radi više od 1.000 ljudi iz Srbije

Dragan Đuričin, selektor Foruma

Neophodno je da više sarađujemo sa zemljama poput Rusije, Kine i Norveške, koje beleže suficite. U prethodnom periodu Srbija je manje-više ignorisala Rusiju i Kinu, pa su investitori odatle ostali da čekaju da vide šta će se desiti. Osim toga, Srbija mora da pređe sa targetiranja inflacije na upravljanje preko monetarnog odbora, koji omogućava stabilan devizni kurs, obeshrabruje uvoz, a ohrabruje izvoz. Podsetiću na izjavu Mandela koji je rekao da će politika Srbije, ukoliko bude prihvatila valutni odbor, biti kompatibilna sa EU.

Objašnjenje

Cvetković je demantovao pisanje pojedinih medija da je organizovao susret sa bankarima zbog njihovog smanjenog interesovanja za državne hartije, rekavši da je sastanak imao cilj da se dogovori finansiranje kupovine goriva i đubriva, koje bi kupile robne rezerve i dale kao naturalni kredit poljoprivrednicima. „Sastanak je bio neophodan pošto u vreme kad nije zasedala Skupština nije bilo moguće obezbediti državne garancije za taj posao, tako da je u direktnim razgovorima bilo neophodno da se pronađe rešenje“, pojasnio je Cvetković i dodao da je tražnja banaka za kratkoročnim trezorskim zapisima dobra, a da je manja tražnja prisutna samo kod dugoročnih hartija, koje vlada pokušava da uvede u većoj meri.