Da li konobare u Srbiji očekuje velika promena: Novi predlog da bakšiš bude obavezan

U Nemačkoj standardno čašćavanje konobara ide do 10 odsto, u Hrvatskoj za sada – koliko ko ostavi.

Komšije, međutim, razmišljaju da bakšiš uvedu u poreski sistem, a takva ideja godinama se pominje kao opcija i kod nas u Srbiji.

Ovde je bakšiš i dalje na dobrovoljnoj bazi, a iako većina gleda da “zaokruži” cifru ne vodeći računa koliko je to procenata od računa, ima i onih koji se trude da to bude “bar 10 odsto”.

Nametanje toga kao obaveze i to u tačnom iznosu, međutim, nikoga ne raduje – jer nekada jednostavno ne želite nekoga da častite ili naprotiv, mislite da je neko zaslužio više.

“Bakšiš treba da ostane kao i do sada, a oni koji misle da on treba da prođe kroz fiskalnu kasu neka traže rešenje. Potrošačima je bitno da ostane kao i do sada, odnosno da bakšiš ostane na dobrovoljnoj bazi”, kaže za Danas Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

Bakšiš koji ostavi konobaru, bilo da je to 100 ili 200 dinara, kako kaže, voleo bi da završi kod onoga kome je namenjen.

Udruženje Efektiva je protiv toga da to bude obavezna stavka u računu, kao i u procentualnom iznosu, a sve ostalo je, ističe Gavrilović, stvar dogovora.

U Udruženju potrošača Efektiva smatraju da bi se uvođenjem obaveze plaćanja bakšiša uvelo dodatno plaćanje, a ne plaćanje usluge, kao i da bi ta odredba bila neustavna.

Bakšiš ili napojnica, predstavlja poklon, kojim zadovoljni potrošač nagrađuje onoga ko ga je uslužio, navode oni i zbog toga to ne može imati obaveznu formu, već je stvar izbora i odraz zadovoljstva pruženom uslugom.

Iz Efektive podsećaju i da Zakon o zaštiti potrošača predviđa da potrošač plaća uslugu koja mu je pružena i to srazmerno količini ili vrednosti te usluge. Kroz cene hrane i pića u ugostiteljskom objektu, koje su višestruko veće od redovnih cena u trgovinama, potrošač već plaća dobijenu uslugu, ističu oni, jer je u cenu koštanja uračunat i rad osoblja.

Država ne sme da donosi zakone, napominju u Udruženju, koji potrošača primoravaju na nešto što on ne želi, naročito da plati nešto čime nije zadovoljan.

Predlog ugostitelja je da se reši pitanje napojnice kako bi se zadržala radna snaga tako što bi se njihova primanja uvećala. U Efektivi opet smatraju da taj teret ne treba da se prebacuje na potrošače, ali i da se ne protive opciji da bakšiš bude deo fiskalnog računa kao odraz dobrovoljnosti.

Mia Amon iz Udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije kaže da je priča o bakšišu skretanje pažnje sa drugih, važnijih stvari, poput inicijative koju su oni podneli Ministarstvu privrede, a u kojoj negoduju zbog toga što se preduzetnici zatvaraju zbog npr. kašnjenja sa uplatom pazara od dva dana.

“Ako uvedete bakšiš uz fiskalni račun onda on više nije bakšiš, onda odvajate uslugu od robe, a ta usluga je već sadržana kod ugostitelja. Čak i ako ga stavite na račun, ne možete da sprečite nikoga da da bakšiš preko toga”, ističe Amon.

Problem sada je, kako kaže, zbog toga što nije uređeno da bakšiš možete da platite karticom zbog čega konobari neretko ostaju uskraćeni za napojnicu.

Poreski stručnjak Đerđ Pap kaže da bi se po trenutnim propisima na bakšiš koji bi išao kroz račun plaćali porezi.

“Ako bi bakšiš bio deo fiskalnog računa, to bi značilo da damo bakšiš za koji konobar mora da nam donese račun, što znači da je taj iznos ušao u ukupan promet ugostiteljske radnje. Samim tim taj iznos je deo prihoda, a ugostitelj plaća porez na razliku između prihoda i rashoda”, ističe Đerđ Pap.

Drugo je pitanje PDV-a, napominje i on bi se morao plaćati.

“Na bakšiš bi se morao obračunati PDV jer on čini ukupan iznos poslovanja. Druga stvar je kako će taj novac doći do konobara, on bi taj novac morao da dobije od poslodavca ili kroz zaradu ili na neki drugi način da mu se isplati”, kaže Pap.

Na bilo koji način koji bi trenutno mogao da postoji, kako kaže, kada ugostitelj isplaćuje prihod bilo kom fizičkom licu na to se mora platiti neki porez.

“I to je po sadašnjjim propisima i ne vidim šta bi se moglo smisliti da to tako ne bude i da li država uopšte želi da novac od bakšiša dođe do konobara neoporezovan”, ističe naš sagovornik.

Đerđ Pap kaže da se dešava u praksi da se radnje zatvaraju zbog sitnog novca i da nije bilo razumevanja kada se kaže da je neki novac koji je zatečen od bakšiša.

“Imali smo primer jedne poslastičarnice, gde je inspekcija pronašla novac koji je bio namenjen za tortu, ostavljeno je, na primer, 100 dinara više novca. Žalili smo se drugostepenom organu i dobili odgovor da bakšiš nije predviđen propisima kao mogućnost da se neoporezuje”, ističe Đerđ Pap.