Da li Beograd i Budimpešta mogu da „doskoče“ Bugarskoj zbog takse na transport gasa?

Podsećanja radi, Bugarska je u petak uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije za treće zemlje. Uredba koja je stupila na snagu odmah, uvodi taksu od 10,76 dolara za 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji se isporučuje kroz teritoriju te zemlje.

Potrošači u Srbiji se ruskim prirodnim gasom snabdevaju upravo preko teritorije Bugarske, koji se transportuje gasovodom “Turski tok”, što znači da bi se nova prilično “paprena” taksa naplaćivala i našoj zemlji za “plavi energent” koji javno preduzeće “Srbijagas” kupuje od ruskog državnog giganta Gasproma. Taksa koju su propisali nadležni u Bugarskoj uvećava Srbijagasu nabavnu cenu prirodnog gasa za 10 do 20 odsto. To znači i da će se računi potrošača gasa u maloprodaji povećati u istom iznosu, dakle za 10 do 20 odsto. Inače, cena gasa za domaćinstva i privredu u Srbiji od 1. novembra treba da poraste za 10 odsto pa je sasvim jasno da bi se u slučaju da Bugarska ostane nepokolebljiva u svojoj odluci, potrošači bi se suočili sa dodatnim poskupljenjem prirodnog gasa što bi u značajnoj meri opteretilo njihov kućni budžet.

Srpski ministar finansija Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto u međuvremenu su istakli u zajedničkom saopštenju da je odluka Bugarske da uvede porez na ruski gas, koji se isporučuje preko njene teritorije, “neprijateljski korak usmeren protiv Mađarske i Srbije”.

– Nova bugarska regulativa ugrožava bezbedno snabdevanje energijom u Mađarskoj i Srbiji. Evropska unija nije uvela sankcije na isporuke prirodnog gasa iz Rusije, pa je argumentacija bugarskog premijera Nikolaja Denkova potpuno netačna. Ta odluka podriva evropsku solidarnost i ugrožava energetsku bezbednost, kako zemlje članice Evropske unije tako i zemlje kandidata – ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu Vlade Srbije.

Dodaje se da će Mađarska i Srbija usaglasiti svoje stavove “i na adekvatan način odgovoriti na ovu kontroverznu odluku Bugarske”.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da Srbija i Mađarska malo šta mogu učiniti kako bi sprečili Bugarsku da im naplaćuje novu taksu.

– Svaka zemlja je suverena da unutar svojih granica propisuje takse kakve god želi. Ne vidim na koji način bi Srbija mogla da odgovori na potez Sofije ni u pravnom ni ekonomskom smislu. Ono što bi pak moglo da se uradi je to da se iskoristi činjenica da su i Mađarska i Bugarska članice Evropske unije te da Budimpešta pred organima u Briselu pokrene inicijativu da se mera koju je donela Sofija ukine pod obrazloženjem da je usmerena protiv interesa članica EU koje su prinuđene da uvoze ruski gas kako bi njihova privreda i domaćinstva mogla normalno da funkcionišu – objašnjava naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović ističe za Danas da bi Mađarska i Srbija lako mogle da ignorišu odluku Bugarske da je u funkciji snabdevanje ruskim gasom iz pravca Ukrajine, ali ta opcija nije moguća zbog vojne intervencije Moskve u toj zemlji.

– Srbija može da razmisli o nekim ekonomskim kontramerama čak i u oblasti energetike jer je u toku gradnja gasne interkonekcije između naše zemlje i Bugarske. Međutim, problem je taj što donošenjem kontramera Beograd može naštetiti i ekonomiji Evropske unije jer je Bugarska deo njenog zajedničkog tržišta a tako nešto nije niti poželjno niti isplativo za našu zemlju – navodi Gavrilović.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da Bugarska nema pravo da uvodi ovakvu taksu.

– To je potpuna besmislica. Ugovor o snabdevanju ruskim gasom preko gasovoda “Turski tok” je takav da ga Srbija preuzima na svojoj granici. Shodno tome nije dužna da plaća bilo kakvu taksu za transport niti o tome može da odlučuje bugarski parlament. Srbija nema potrebe da razmišlja o kontramerama niti o eventualnoj tužbi protiv Bugarske pred međunarodnim sudovima zbog toga što nije potpisan bilo kakav ugovor sa tom zemljom oko transporta ruskog gasa – zaključuje Vuletić.