Advokat otkriva da li bi država morala da plaća obeštećenje Rio Tintu ukoliko raskine saradnju

On je za Betu kazao da u prilog toj činjenici govore i paušane cifre o obeštećenju koje vlast u Srbiji pominje u slučaju da Rio Tintu ne dodeli dozvolu za eksploataciju litijuma.

„U prilog tome ide i visina iznosa za obeštećenje, koje pominju predstavnici države, a kreću se od nekoliko stotina miliona evra do nekoliko milijardi evra. Ti iznosi su krajnje paušalni i služe u političke svrhe“, rekao je Đorđević.

Jednu od prvih procena visine obeštećenja dao je, sada pokojni direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, koji je rekao da bi u slučaju međunarodne arbitraže zbog raskida ugovora sa Rio Tintom, to bio trošak od „bar pola milijarde za državu“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je i pre dva dana u Ljuboviji da, ako se ne postigne dogovor, Rio Tinto „neće lako otići“ i da će tužiti državu“za više milijardi“.

Đorđević je rekao da je pitanje da li bi Srbija uopšte odgovarala u slučaju pokretanje arbitraže jer bilaterlni sporazumi između Ujedinjenog kraljevstva, gde je sedište Rio Tinta, i Srbije ne podrazumevaju samo obavezu Srbije da realizuje sporazum nego i obavezu kompanije da posluje u skladu sa zakonom.

„Moja advokatska kancelarija je utvrdila da Rio Tinto od početka rada u Srbiji obilato krši propise i to je radio do kraja 2021. a početkom 2022. je ukinuta Uredba o prostornom planu područja posebne namene za projekt ‘Jadar’, pa su prestale njegove aktivnosti“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je ta kompanija od početka primenjenih geoloških istraživanja kršila propise u oblasti poljoprivrede i zaštite poljoprivrednog zemljišta jer je napravila oko 600 bušotina na poljoprivrednom zemljištu od prve do pete klase.

„Proposi Srbije u oblasti zaštite poljoprivrednog zemljišta zabranjuju takve aktivnosti na poljoprivrednom zemljištu najviše klase. Uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini propisuje mogćnost geoloških istraživanja na poljoprivrednom zemljištu, ali samo šeste, sedme i osme klase, a Rio Tinto je pravio buštotine i na zemljištu od prve do pete klase“, rekao je Đorđević.

Dodao je da ta komapanija nikad nije pokrenula ni jedan postupak dobijanja posebnih dozvola kod Ministarstva poljoprivrede za bušenje na tako kvalitetnom zemljištu.

Đorđević je rekao da je Rio Tinto primenjena geološka istraživanja radio na zakupljenom zemljištu, a da je počeo da ga kupuje tek 2018. godine, ali da vlasništvo nema uticaja na potrebu poštovanja propisa.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kako je rekao, zabranjuje odnosno uopšte ne predviđa mogućnost geoloških istraživanja na poljoprivrednom, kvalitetnom zemljištu od prve do pete klase.

„Zbog toga kada bi se pokrenula ozbiljna arbitraža i država bila ta koja bi štitila intrese naroda postojala bi velika šansa da Rio Tinto izgubi spor pred međunarodnom arbitražom jer nije ispunio ni minimalne uslove zakonitog poslovanja u Srbiji“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je pre nekoliko meseci završen višegodišnji arbitražni proces između jedne međunarodne komapnije i Vlade Rumunije oko projekta od oko šest milijardi dolara.

Ta kompanija, koja se bavila, takođe geološkim istraživanjima je, prema njegovim rečima, izgubila spor, koji je pokrenula Vlada Rumunije jer je smatrala da nije u interesu države.

Rio Tinto je, kako je rekao Đorđević, kršio propise i u upravljanju rudarskim otpadom u Srbiji jer ga je, po nihovom priznanju, odlagao na nesanitarnu komunalnu deponiju, „što je apsolutno suprotno domaćim propisima“.

„Utvrdli smo da su kršili i finansijske propise prilikom plaćanja poreza u vezi sa ugovorima sa povezanim licima u inostranstvu“, rekao je Đorđević.

Prema postojećem Zakonu o rudarstvu kompanija koja je istraživala i našla za nju interesantnu sirovinu po automatizmu trebalo bi da dobije i dozvolu za eksploataciju. Prethodni zakon, koji je promenjen 2006. godine, predviđao je da nakon što kompanija završi istraživanje da se raspiše tender i da se izabere najpovoljnija ponuda za eksploataciju.