Uspostavljanjem direktne avio-linije na relaciji Beograd – Priština Srbija u ekonomskom smislu ne dobija ništa a jedan od razloga je taj što ta linija ne može da bude samoodrživa, što predstavlja nerešiv problem za njeno postojanje na duže staze, smatra stručna javnost u Srbiji.
Takođe, postavlja se pitanje koliko je u ovom trenutku relevantno potpisivanje tog sporazuma ako se zna da je precizirano da će on zaživeti tek onog trenutka kada Priština, ukine pre godinu dana uvedene takse na srpsku robu, za šta za sad ne postoje bili kakve naznake.
Ono što zbunjuje srpsku javnost je i činjenica da je sporazum o letovima na relaciji Beograd – Priština potpisan u američkoj ambasadi u Nemačkoj.
Sporazum su potpisali predstavnici Ministarstva privrede Srbije sa predstavnicima kompanije Lufthanza, u prisustvu Ričarda Grenela, američkog ambasadora u Nemačkoj i specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, i Roberta O’Brajena, američkog savetnika za nacionalnu bezbednost.
Iako je sa privredne tačke gledišta potpuno neuobičajeno da srpski zvaničnici sporazum sa nemačkom avio-kompanijom sklapaju u ambasadi Sjedinjenih Američkih Države jasno je da Vašington na ovaj način želi da se u javnosti eksponira kao vodeći međunarodni faktor u rešavanju sukoba na relaciji Beograd – Priština ali se postavlja pitanje u kojoj meri je to značajno za Srbiju u trenutku dok je Priština još uvek čvrsto na pozicijama da ne namerava da ukine takse na srpsku robu bez da Beograd ne prizna nezavisnost Kosova.
Isto tako, potpuno je kontradiktorno da Srbija kategorično odbija da prizna da pod njenom kontrolom nije „donji vazdušni sloj“ nad teritorijom Kosova i da ne želi da Er Srbija sleće na aerodrom koji nosi ime Adema Jašarija (zbog čega potpisnik sporazuma nije nacionalna avio kompanija Srbije već nemačka Lufthanza) zbog čega onda potpisuje sporazum koji omogućava da ka Beogradu lete avioni sa aerodroma Adem Jašari i sa prostora koji je faktički pod kontrolom Prištine?
Petar Vojinović, glavni urednik portala o vazduhoplovstvu „Tango siks“, kaže za Danas da je u ovom trenutku reč samo o sporazumu a ne o ugovoru koji bi precizno određivao sve detalje tog aranžmana.
– Ono što je u ovom trenutku najinteresantnije je kada bi saobraćaj na relaciji Beograd – Priština mogao da startuje. Najrealnije bi bilo da se sa letovima između ta dva grada krene na leto. Pak, ono što je u ovom trenutku jasno je to da političke i ekonomske veze između Beograda i Prištine nisu još uvek razvijene u toj meri da bi moglo da se očekuje da avio-linija između ova dva grada bude samoodrživa. Međutim, ekonomski interes u ovom poslu može da nađe i nemačka Lufthanza ali i Er Srbija na taj način što bi iz Beograda organizovali zajedničke vezane letove za putnike koji dolaze iz Prištine kako prema velikim gradovima u Evropi tako i prema NJujorku. Putnicima sa Kosova bi tako bilo jednostavnije i jeftinije da putuju na te destinacije a Lufthanza i Er Srbija bi mogle da ostvaruju i dele profit. Čak i da se pokaže da se ta linija u komercijalnom smislu ne isplati i da se ukine ni jedna ni druga kompanija ništa ne bi izgubile – objašnjava naš sagovornik i dodaje da ne očekuje da Srbija subvencioniše letove Lufthanze na relaciji Beograd – Priština tako što bi plaćala prazna sedišta u avionu.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović pak ne vidi bilo kakav ekonomski interes koji bi Srbija mogla da ostvari od Lufthanzinih letova na relaciji Beograd – Priština.
– Sasvim je jasno da nemačka kompanija ima svoj interes. Avio-linija Beograd – Priština nije bila samoodrživa ni u ranijem periodu pa je nemoguća misija da to ona bude sada. Međutim, Lufthanza će organizovati iz Beograd vezane letove ka drugim destinacijama, što će joj doneti zaradu. Srbija pak kada je reč o konkretnom sporazumu o kome govorimo ne dobija ništa u materijalnom smislu – zaključuje Pavlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.