Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC„Uskoro ćemo imati još dobrih vesti, posebno za ugostitelje i turističke radnike u gradovima Srbije“, objavio je prekjuče predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom Instagram profilu.
Da li ovo znači da će turistički sektor, a pre svega hotelijeri u gradovima koji još od marta traže sektorsku pomoć države kao najpogođenija oblast privrede videćemo već ovih dana.
Hotelijeri i restorateri su još pre mesec dana tražili da im se po ugledu na neke druge zemlje umanji PDV (tzv. kovid PDV) od svega par procenata, da se umanje parafiskalni nameti ili ubrza odobravanje kredita za likvidnost kod Fonda za razvoj.
Neki od hotelijera ističu i da mnoge od njih čekaju razgovori sa bankama oko reprograma investicionih kredita, jer nikakvih prihoda skoro da nemaju, a u tome bi im značila i pomoć države.
Najpogođeniji u ugostiteljskom sektoru su gradski hoteli, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu pre svega jer su oni bili i nosioci turističkih poseta stranaca.
Otud najava koja se odnosi na turističke radnike u gradovima Srbije.
Prema podacima Zavoda za statistiku u junu je bilo manje stranih turista u Srbiji u odnosu na isti mesec prošle godine za čak 84,8 odsto. S druge strane, domaćih turista je manje za svega 17,2 odsto.
Ukupno je za 52 odsto manje turista nego u junu prošle godine i 43,3 odsto manje noćenja.
Ono što statistika ne pokazuje je i da smanjenje stranih i platežno sposobnijih turista znači i manju potrošnju po danu, odnosno manje prihode za turističke centre.
U junu je broj noćenja po gradovima bio između petine i četvrtine u odnosu na prošlu godinu, dok je u banjama broj noćenja bio na 80 odsto, a na planinama 77,6 odsto prošle godine.
Ukupno za šest meseci noćenja u banjama su na 59 odsto prošle godine, dok je na planinama oko 72 odsto. S druge strane, u gradovima je za prvu polovinu godine oko 60 odsto manje noćenja.
Neretko se u javnosti ili na društvenim mrežama domaći turisti žale da ne mogu da nađu smeštaj, posebno za vikend putovanja.
Zaista na nekim destinacijama je u letnjim mesecima broj turista čak i veći nego prošle godine.
Recimo banja Palić je zabeležila 20 odsto, a Vranjska Banja čak 30 odsto više noćenja u junu ove nego u junu prošle godine.
Takođe, više noćenja je imala i Stara planina.
Blizu prošlogodišnje posete bila je Sokobanja, dok su solidno radili i Zlatibor i Vrnjačka Banja sa 89, odnosno 85 odsto prošlogodišnjih kapaciteta.
Navalu domaćih turista koji nisu mogli da odu na more u nekim mestima su ugostitelji i hotelijeri iskoristili za povećanje cena.
Turistički forumi su prepuni žalbi na udvostručene ili čak utrostručene cene smeštaja.
Turistički radnici ističu da su to uglavnom pojedinačni slučajevi i kategorija koja prethodnih godina nije imala puno posla, a sada se našla odjednom na meti turista.
Radi se vikendicama, apartmanima u nekim izolovanim mestima koji inače slabo rade, a sada su odjednom popularni.
Ipak, prema statističkim podacima za jul, cena prenoćišta je na nivou jula prošle godine, a hrana i piće su poskupeli za 3,7 odsto.
Pre dve nedelje ministar turizma Rasim Ljajić istakao je i da će se mere koje se spremaju odnositi i na turističke agencije.
Saša Zarić, vlasnik agencije Ponte, kaže da ne zna kakve će biti mere, osim što je produžena isplata plata, 60 odsto minimalca na još dva meseca.
„Dosadašnjim merama su poistovetili sve branše, a kriza nikako nije pogodila sve isto. Mi zajedno sa hotelijerima i to gradskih hotela smo najviše ugroženi. S druge strane neka odmarališta, u banjama i planinama su dosta digli cene. Čujemo da se ljudi žale da su i trostruko povećane. Mi konkretno nismo uzeli ni prvu pomoć države, već smo se fokusirali da prodamo što više, Turske i Egipta i da smanjimo troškove što je više moguće. Radimo dovoljno da isplatimo plate, a možda sakupimo nešto i da preguramo zimu. Sigurno ćemo opstati“, poručuje Zarić.
On ne očekuje previše posla ni na jesen jer je to sezona tzv. siti brejkova, odnosno poseta evropskim gradovima, a druge države će biti zatvorene, a i ako ne budu, pitanje je da li će se ljudi odlučivati na takve aranžmane.
Kako su komšije pomogle turizmu
U Crnoj Gori je pre nekoliko dana izglasan treći paket mera pomoći vredan 1,2 milijarde evra. On se u dobrom delu odnosi na turistički sektor. PDV na uslužne delatnosti je smanjen sa 21 na sedam odsto, a država je izdvojila 16 miliona evra za subvencionisanje plata u turizmu i privredi. Takođe firme iz turizma i ugostiteljstva imaju pravo na povoljnije kredite kod Investiciono razvojnog fonda. Tu su i dve opšte mere, najsiromašnijima je podeljeno po 200 evra, a najniže penzije povećane za 12 odsto. Pomoć je i te kako potrebna budući da su procene da je u Crnoj Gori u julu za 92 odsto manje turista nego prošle godine.
Deo mera ima i dugoročni karakter, pa će 131,7 miliona evra biti odvojeno za investicije za završetak postojećih objekata, rekonstrukciju i izgradnju novih, diverzifikaciju turističkog proizvoda i avio-dostupnost u naredne četiri godine.
U Hrvatskoj pored opštih mera koje važe za celu privredu, poput zastoja u otplati kredita turistički sektor je dobio nekoliko stimulansa. Oni koji pružaju ugostiteljske usluge i izdaju krevete u domaćistvu ili poljoprivrednom imanju oslobođeni su plaćanja turističke takse. Oni koji su zakupili državnu zemlju za kampove oslobođeni su plaćanja promenljivog dela koncesione naknade za 2019. godinu, a plaćanje naknade za 2020. je odloženo.
HBOR (državna banka za obnovu i razvoj) daje kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama. Prve tri godine kamatna stopa je nula, a naredne dve 1,5 odsto. Takođe je donet niz mera i olakšica u smislu da su produženi rokovi zakategorizacije i licenciranja, a inspektori neće pisati prekršajne kazne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
