Da li će i sudovi tolerisati nesreće na 150 km/h?

Dok jedan broj eksperata tvrdi da je reč o neoubičajenoj inicijativi koja bi u slučaju da počne da se primenjuje izazvala brojne pravne probleme u slučaju saobraćajnih nesreća, drugi pak smatraju da je tolerancija prekoračenja brzine u određenim slučajevima uobičajena u razvijenim zemljama pa bi to trebalo primenjivati i u Srbiji. Prema Drobnjakovim rečima, biće predloženo da se na delovima auto-puta gde je znakom predviđeno 130 kilometara na sat toleriše vožnja do 150 kilometara na sat, a da će na delovima gde je maksimalna brzina, primera radi, 100 kilometara na sat, moći da se vozi 120 kilometara na čas. Kako je rekao, to neće važiti za tunele, gde je, na primer, ograničenje 80 kilometara na sat.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da nije sporno da se poveća brzina na određenim deonicama auto-puteva gde je to bezbedno, ali da ne postoji nijedan razlog da se to zakonski ne reguliše i umesto toga samo toleriše u praksi.

– Stanje na našim auto-putevima je sada takvo da na nekim deonicama apsolutno mogu da se praktikuju brzine od 150 kilometara na sat. U nekim delovima pak, u brdskim područjima kao i u tunelima tako nešto već nije moguće i ograničenje tu i dalje treba da važi. Shodno tome, potrebno je da Vlada Srbije donese određene propise ili da se zakonski reguliše povećanje maksimalne brzine u saobraćaju. Ako se pokaže da su takva zakonska rešenja dobra, sa takvom praksom treba nastaviti i dalje. Ako se pak pokaže suprotno, onda treba vratiti ograničenje maksimalne brzine na 130 kilometara na sat – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, bilo bi apsolutno pogrešno da se ne donese zakonsko rešenje o povećanju maksimalne brzine vožnje na auto-putevima.

– To nikako ne sme da bude regulisano kao usmena preporuka saobraćajnoj policiji da se takva prekoračenja brzine u određenim slučajevima tolerišu. Naprotiv, to do tančina treba zakonski regulisati kao što je to slučaj i sada. Ukoliko ne bi došlo do toga našli bi se u situaciji da bi u pravnoj sferi, primera radi prilikom tužbi na sudovima dolazilo do problema. Kao što je poznato sudije sude na osnovu zakona i propisanih pravila a ne usmenih preporuka o tolerisanju brzine kretanja vozila u konkretnom slučaju. Ako bi došlo do saobraćajne nezgode, da li bi sudiji bilo šta značilo to što policija toleriše kretanje automobila pri brzinama od 150 kilometara na sat kada je aktuelnim zakonskim rešenjima propisano da ta brzina ne bude veća od 130 kilometara na sat. Stoga je potrebno precizno propisati sve do tančina da ne bude zabune – kaže Savić.

S druge strane, Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže da prekoračenja brzine u određenim slučajevima policija toleriše u drugim zemljama pa nema razloga da tako ne bude i u Srbiji.

– Naši auto-putevi su sada dobri i na nekim deonicama je sasvim bezbedno voziti brzinom od 150 kilometra na sat. Kako sam ja razumeo direktor „Puteva Srbije“ je shodno tome rekao da će predložiti nadležnima da tolerišu ta prekoračenja kada za tako nešto postoji mogućnost odnosno kada ne stvara probleme u vožnji. Međutim, to istovremeno ne znači da treba menjati zakonske propise. Svugde u razvijenim zemljama ograničena je maksimalna brzina kretanja na 130 kilometara na sat. Tako treba da ostane i kod nas ali tamo gde u praksi postoji mogućnost da brzina bude veća, odnosno 150 kilometara na sat, takve brzine treba tolerisati ali samo u slučajevima kada policija proceni da ne ugrožavaju bezbednost saobraćaja – smatra Vujanić.

Pokušali smo juče da o ovom slučaju dobijemo i mišljenje nadležnih, konkretno Jasmine Milošević, direktorke Agencije za bezbednost saobraćaja, ali nismo uspeli.