Da li će jeftinije karte za autobus povećati naplatu: Stručnjaci skeptični prema Šapićevom planu

Oni su takođe skeptični i po pitanju optimizma gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da će pravni tim gradske uprave uspeti da obori zahtev Kentkarta za plaćanje penala zbog jednostranog raskida ugovora kojim je tom preduzeću 2021. godine dodeljen posao naplate karata u gradskom prevozu.

S druge strane, gradonačelnik Šapić ističe da su nadležni u Beogradu “raskrinkali ceo sistem” funkcionisanja Kentkarta, odnosno izražava sumnju da je kupovina karata bila zaista toliko mala kako tvrde u turskoj firmi, to jest smatra da je “novac išao negde drugde”.

– Prihod grada od javnog prevoza pao je sa devet na šest milijardi dinara. Mi ne možemo ništa da kontrolišemo, jer novac ide na njihov račun, oni šalju na naš, pa onda mi dajemo osam odsto njima – rekao je Šapić dodavši da opremu koju je grad platio ne može da koristi zato što su šifre u vlasništvu Kentkarta.

Iz turske firme pak poručuju da su na osnovu bilateralnog međunarodnog ugovora republičkim organima uputili obaveštenje o nameri pokretanja spora protiv Srbije, a zbog kako navode, povrede ugovora od strane grada Beograda, kao strane u javno-privatnom partnerstvu. Kentkart navodi da je odbio da potpiše sporazumni raskid ugovora sa gradom, jer “predviđa raskid 11 godina pre isteka roka i bez naknade štete”.

Turska firma navodi da je razlog obraćanja nadležnim organima Srbije, ugovorna obaveza pre pokretanja međunarodne arbitraže, kao i obaveza investitora i države da nastalu situaciju reše mirnim putem.

S obzirom na to da se grad Beograd odlučio da smanji cene pojedinih karata, u odnosu na period kada je naplatu u javnom prevozu kontrolisao Kentkart, kao i da srednjoškolci ubuduće neće plaćati karte a noćni saobraćaj će biti besplatan u javnosti se pojavila bojazan da se od prodaje karata neće inkasirati dovoljno novca, čak i uz izostanak profita privatnog partnera. Drugim rečima, ako se ta strahovanja pokažu kao tačna, gradske vlasti će i dalje morati da iz budžeta subvencionišu javni saobraćaj jer nije samoodrživ i to možda još više nego danas.

Gradski čelnici misle drugačije, te da će se pored toga što će se pokazati da je prodaja karata u periodu Kentkarta bila veća nego što je turska firma prikazivala (Šapić tvrdi da je firma prijavljivala prihod od 100 hiljada evra) istovremeno upravo zbog sniženja cena ostvariti i veći stepen naplate, odnosno da će se prodaja karata povećati.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da je za Beograd svakako bolje rešenje da gradsko preduzeće naplaćuje javni prevoz a ne privatni partner ali da to u konkretnoj situaciji nije garant da će prodaja karata zaista i biti povećana.

– Jednostavno nalazimo se usred globalne ekonomske krize koja ugrožava životni standard građana te u takvim uslovima nije realno očekivati da će se nakon raskidanja javno-privatnog partnerstva i smanjenja cene karata njihova prodaja zaista i povećati. Stalni rast troškova života naime demotiviše jedan broj građana da uopšte kupuje karte bez obzira na cenu – navodi naš sagovornik.

Predsednik sindikata Centar GSP Beograd Ivan Banković kaže za Danas da čak i u slučaju da niže cene pospeše prodaju karata to ipak neće omogućiti da gradski prevoz u glavnom gradu Srbije bude samoodrživ, odnosno da prestane njegovo subvencionisanje iz gradskog budžeta.

– S obzirom na to da je gradski prevoz kategorija od javnog značaja potpuno je u redu da se finansira i iz gradskog budžeta. Ne vidim bilo kakvu ozbiljnu analizu novog sistema naplate karata na osnovu koje bi se moglo tvrditi da će stvari biti bolje nego što su bile u vreme dok se tim poslom bavio Kentkart naročito ako se uzme u obzir da se noćni prevoz više neće plaćati, da će prevoz biti besplatan za srednjoškolce a da će cena određenog broja karata biti snižena. Ono što je sigurno je to da formiranje posebnog preduzeća koje će se baviti naplatom karata nije bilo potrebno. Do toga je ipak došlo što će za budžet grada biti skuplje a tim poslom je umesto toga moglo da se bavi odeljenje u Gradskom saobraćajnom preduzeću “Beograd” kao što je to bio slučaj pre uvođenja javno-privatnog partnerstva – objašnjava naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da očekuje da će situacija sa naplatom karata u gradskom prevozu biti i gora nego u periodu kada ju je kontrolisao Kentkart zbog potpuno nepreciznog koncepta njenog funkcionisanja koji je u javnost izneo Šapić.

– Iz onoga što je saopšteno jasno se može videti da gradonačelnikov tim koji se bavio ovim poslom apsolutno ne poznaje metodologiju po kojoj se formira tarifni sistem kao ni osnove funkcionisanja javnog gradskog saobraćaja. Suština je da do partnerstva sa Kentkartom nikad nije trebalo ni da dođe ali da ovo što ćemo imati odsad nije nikakav boljitak. Suština je u tome da naplatu karata u javnom prevozu treba prepustiti GSP “Beograd”, dakle preduzeću koje i obavlja tu uslugu – navodi Kovačević. On dodaje da bi uvid u ugovor o javno-privatnom partnerstvu mogao da pruži odgovor na pitanje da li grad Beograd može da izbegne plaćanje penala Kenkartu zbog njegovog prevremenog raskida.

– Detalji tog ugovora pak nisu transparentno predočeni i javnost u njega nema precizan uvod. U slučaju da je ugovorom to i predviđeno teško je očekivati da će gradska uprava u Beogradu moći da izbegne da plati penale turskoj firmi – zaključuje naš sagovornik.