Da li će materijalna deprivacija u EU uprkos pandemiji nastaviti da opada

Teška materijalna deprivacija podrazumeva da osoba ne može priuštiti četiri od devet stavki koje se smatraju potrebnim da bi se vodio normalan život.

Prema EUROSTAT-u materijalna deprivacija se određuje u odnosu na sledeće kriterijume:

• Plaćanje računa na vreme,
• Adekvatno grejanje u životnim prostorijama,
• Suočavanje sa neočekivanim troškovima,
• Redovno korišćenje mesa ili vegetarijanskog ekvivalenta u ishrani,
• Odmor u trajanju od jedne nedelje van kuće,
• Posedovanje televizora,
• Posedovanje veš mašine,
• Posedovanje automobile,
• Posedovanje telefona.

Prikupljeni statistički podaci pokazuju da je udeo ozbiljno materijalno depriviranih građana Evropske unije u padu poslednjih godina.

Kretanje ovog trenda je, međutim, zbog aktuelne pandemije pod znakom pitanja.

Uz to, ljudi koji su teško materijalno deprivirani se već sada loše snalaze u novonastaloj situaciji zbog korona virusa. Domaćinstva sa jednim odraslim članom su najugroženija.

Materijalna deprivacija u samačkim domaćinstvima sa osobom mlađom od 65 godina 2019. je iznosila 9.4 odsto. Kada je reč o jednoroditeljskim porodicama, to je 10.7 odsto slučajeva.

Kada su u kući prisutne dve ili više odrasle osobe, materijalna deprivacija je značajno niža, sa decom prosečno u EU 5.1 odsto, a bez dece 4.4 odsto.

Poredeći države članice EU, najveća materijalna deprivacija se beleži kod Bugarske (19.9 odsto), Grčke (15.9 odsto) i Rumunije (12.6 odsto). U sve tri zemlje, međutim, stopa materijalne deprivacije vremenom opada.

Suprotno, najniže stope materijalne deprivacije, ispod 2.5 odsto, su u Luksemburgu, Švedskoj, Holandiji i Finskoj. Ispod tri odsto beleže Danska, Slovenija, Češka i Nemačka.