Da li će ovog puta biti drugačije: Početak kraja dolara kao svetske valute ili samo još jedna teorija zavere?

Naime, po prvi put je zaključen jedan ugovor o isporuci utečnjenog prirodnog gasa (LNG) iz UAE u Kinu, posredstvom francuske energetske kompanije TotalEnergie u juanima.

Trgovina naftom i gasom, a posebno onog iskopanog u Persijskom zalivu se tradicionalno obavlja u dolarima.

Tranša od 65.000 tona LNG-a je isporučena Pekingu, odnosno Kineskoj nacionalnoj ofšor naftnoj kompaniji (CNOOC) i plaćena u juanima, što je bilo dovoljno stručnjacima, ali i medijima, što sa istoka što sa zapada, da proglase napad Kine na dolar i čak plasiraju kovanicu “petrojuan” po ugledu na “petrodolare”.

Kompanija Total Energie je saopštila da je isporučila gas za juane zato što je kupcu tako odgovaralo.

Od ovog je verovatno važnija poseta predsednika Kine Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji u decembru prošle godine gde je Si izjavio da će Kina povećati uvoz iz regiona, ali i da će raditi na tome da energente kupuje preko Šangajske berze za naftu i gas i plaća ih u juanu.

Nakon ovog sastanka analitičar Kredi Svis banke je u pismu klijentima plasirao izraz “petrojuan”.

Druga vest je da je u sredu tokom posete brazilskog predsednika Lule da Silve Pekingu postignut sporazum da se sva trgovina između Kine i Brazila obavlja u njihovim valutama, juanu i realu.
Plaćanja će se obavljati preko kineskog platnog sistema za međunarodna plaćanja CIPS, koji je alternativa međunarodnom SWIFT sistemu.

Kina već od prošle godine dobar deo trgovine sa Rusijom obavlja u juanima.

Ipak, treba reći da se radi samo o najavama, mogućnostima i sporazumima, dok se u realnosti oko 41 odsto globalne trgovine odvija u dolarima, a tek 2,7 odsto u juanima.

Dolar je svetska rezervna valuta od 1945. godine i Bretonvudskog sporazuma koji je faktički temelj posleratnog svetskog finansijskog sistema.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu podseća da je tada odbijen predlog čuvenog britanskog ekonomiste Džona Majnarda Kejnza da rezervna svetska valuta ne bude nijedna nacionalna valuta, već da se formira jedna svetska valuta koja bi služila za međunarodna plaćanja i čuvanje rezervi.

“Amerikanci nisu to prihavtili i od tada živimo u sistemu gde je dolar glavna valuta za plaćanje i čuvanje rezervi. Poslednjih dvadesetak godina evro je preuzeo nešto malo od te uloge.
Dolar će svakako po inerciji još neko vreme ostati valuta broj jedan, ali poslednjih godina desile su tri stvari koje će uticati na njegov status rezervne valute”, kaže Šoškić.

Prvi razlog je to što Kina ima 20 odsto veći realni BDP od SAD, što je veliki izvoznik i zemljama odgovara da imaju juan, jer za njega mogu da kupuju robu od Kine.

Drugi faktor koji može negativno da utiče na status dolara je fiskalna i monetarna ekspanzija u prethodne dve godine “bez presedana”.

“Ekspanzija dolara je od 2008. godine, ali ističu se poslednje dve, tri godine od kovida. U 2020. fiskalni deficit SAD je iznosio 14,5 odsto BDP-a, a u 2021. 10,8 odsto BDP-a. To je jako visoko, a posebno na toliki BDP. Plus na to treba dodati monetarnu ekspanziju.
To je jednim delom izazvalo inflaciju, ne samo u Americi već i u ostatku sveta. Drugim delom na inflaciju utiču neizvesnot, sankcije, rat u Ukrajini itd.”, objašnjava Šoškić.

Da bi suzbili tu inflaciju centralne banke povećavaju kamatne stope i tako svi plaćaju štampanje para.

Treći faktor odnosi se na zaplenu oko 600 milijardi dolara deviznih rezervi Narodne banke Rusije u inostranstvu.

“Činjenica da je dolar iskorišćen kao sredstvo prinude, kada su sankcijama zamrzlnuti dolarski depoziti ruske centrlane banke i to bez ikakvih validnih sudskih odluka, takođe zamrzavanje imovine fizičkih lica iz Rusije i isključivanje banaka iz SWIFT. Te tri stvari daju motiv mnogim zemljama da prestanu da trguju dolarom i da obavljaju trgovinu drugim valutama”, napominje Šoškić.

Prema njegovim rečima, alternativa možda može biti kineski juan, zbog veličine kineske ekonomije i učešća u svetskoj trgovini, možda indijska valuta jer se radi o velikoj ekonomiji, ali bolja ideja je ona koju je plasirao blok BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) međunarodna valuta koja se ne bi zasnivala na jednoj nacionalnoj valuti i alternativni sistem plaćanja SWIFT-u.

“Dolar će još dugo biti glavna rezervna valuta u jednom delu sveta, ali postoje otkloni i zemlje su počele sa smanejnjem izloženosti u dolarima, pre svega u deviznim rezervama”, napominje naš sagovornik dodajući da je trend dedolarizacije bio neminovan, a iz ova tri razloga ubrzan.

Prema podacima MMF-a, na kraju 2021. godine dolar je činio blizu 59 odsto svetskih deviznih rezervi. Evro je na drugom mestu sa 20,6 odsto, a zatim slede japanski jen sa 5,6 odsto, britanska funta sa malo manje od pet odsto i kineski juan sa tek 2,8 odsto.

Doduše, 2000. godine učešće dolara je bilo preko 71 odsto, a niko nije ni razmatrao da drži svoje rezerve u juanima.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu smatra da je se Kina već duže sprema da oslabi ekonomsku poziciju SAD i da su procenili da je najbolji način slabljenje dolara.

“To je deo malo šireg konteksta i njihove nacionalne strategije. Ako oslabe ulogu dolara, smanjiće ekonomsku moć SAD, posebno van Amerike. Sledeći korak koji možemo da očekujemo je da prestanu da finansiraju budžetski deficit SAD, odnosno da prestanu da kupuju SAD obveznice. Doduše kada se to može desiti ne znamo, Verovatno kada procene da mogu da novac plasiraju negde drugde”, ocenjuje Dugalić.

On doduše napominje da juan može da zauzme mesto dolara kada kienska ekonomija bude kao američka, što je još daleko.

“Dolar je rezervna valuta zato što su američka tehnologija i industrija bili superiorni. Oni su prodavali svoju tehnologiju i proizvode širom sveta. Da bi neko mogao da ih kupi mora da ima dolare. Kao što ako sada neko prodaje robu za juane, za njih može da kupuje kineske proizvode. To može da se proširi i na zemlje BRIKS, a to je veliki ljudski, pa i ekonomski potencijal.”, napominje Dugalić

On ističe i da je dolar postao dominantan zato što su svi imali poverenje u njega. “Juan još nije tu”, zaključuje on.

Ovo otvara pitanje i da li je svet spreman za neku drugu valutu. Na primer, poslednje dve godine smanjuje se ulaganje stranaca u kineske državne obveznice. S druge strane i ova kriza, kao i sve prethodne pokazala je da investitori iz celog sveta beže na sigurno-u dolar.

Takođe, pitanje je i u kojoj meri bi investitori ili države hteli da drže novac u juanu, koji je pod kontrolom države.

Šoškić napominje da je nivo državnog monetarnog intervencionizma SAD poslednjih godina nezabeležen u bilo kojoj drugoj zemlji.

“Nijedna zemlja nije napravila monetarnu ekspanziju kao SAD. U poslednje dve godine povećala je M2 novčanu masu za preko 40 odsto. To je bez presedana”, ukazuje on.