Da li će Poreska uprava ispitati posao Vučićevog kuma?

On je kupio i većinske udele u firmama Storenergy, kao i 51 odsto kapitala firme Krasius koja je plaćena 51 dinar.

U APR ova firma je registrovana prekjuče, a kao vlasnik jednog procenta kompanije navodi se upravo luksemburška kompanija, dok je preostalih 99 odsto u vlasništvu Ivana Krasića, koji je većinski deo Krasiusa Petrovićevoj kompaniji prodao za 51 dinar.

Bivši košarkaš Ivan Krasić je za KRIK rekao da nije znao kome prodaje firmu te da je to učinio zato što mu je „novac bio potreban“.

„Ne poznajem Petrovića. Javili su mi se neki advokati i pitali me da prodam deo kompanije. Bio mi je potreban novac“, rekao je Krasić KRIK-u.

Da li je 51 dinar uspeo da zadovolji potrebe Krasića ili je prodati deo kompanije koštao, ipak, više nismo uspeli da saznamo. Advokatima Nikole Petrovića poslali smo pitanja da li je tačno da je udeo u toj firmi Faberge Advisors platio svega 51 dinar, kao i na koliki iznos je plaćen porez prilikom kupovine. Odgovor ni juče ni prekjuče nismo dobili.

Dnevni list Danas je Poreskoj upravi zatražio odgovor na pitanje na koliki je iznos Faberge Advisors platio porez u slučaju kupovine firme Krasius, te hoće li PU pokrenuti postupak ukoliko se radi o utaji poreza, na šta nam je odgovoreno da se prema članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaka informacija o poreskom obvezniku do koje se došlo u poreskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak.

„Poreska uprava utvrđuje, kontroliše i naplaćuje javne prihode i u vezi sa tim preduzima sve zakonom propisane mere iz svoje nadležnosti“, ističe se u odgovoru PU Danasu.

Poreski savetnik Đerđ Pap za Danas kaže da Poreska uprava na osnovu svojih saznanja može da pokrene postupak ne bi li utvrdila da li postoji utaja poreza u nekom slučaju, ali je pitanje kako doći do rezultata.

„Pitanje je i ima li smisla pokretati postupak, jer ako nema prometa novca ne možete doći do objektivnih dokaza o tome da se nešto dešavalo nezakonito. To je neizvesno jer sve mora da se utvrdi na osnovu materijalnih dokaza“, ističe Pap.

Teoretski, kako kaže, to je moguće utvrditi ako ima prometa novca sa jednog na drugi račun a da se to može utvrditi, kada neko prebaci novac drugom fizičkom licu, a istovremeno postoji ugovor o prodaji firmi između njih.

Druga mogućnost je da postoje izjave svedoka, izjava npr. da je neko dao novac na ruke, ali u ovakvim situacijama je, napominje, to naučna fantastika da bi se zaista desilo.

Pap objašnjava da se porez ne plaća na promet udela već na kapitalnu dobit.

„Ako sam ja vlasnik udela i vodi se da je to 50 ili 100 dinara i ja ih prodajem i kažem da ih prodajem po knjigovodstvenoj vrednosti. PU kod utvrđenja poreza na kapitalnu dobit u suštini može da kaže da ti udeli u prodaji imaju veću tržišnu vrednost, ali govorimo o udelima, ne prodaji firme. I ako Poreska uprava utvrdi razliku između ugovorene vrednosti udela i njegove tržišne vrednosti onda može da utvrdi porez na kapitalnu dobit“, kaže Đerđ Pap.

Firma Krasius osnovana je juna 2012. pod šifrom ostalih usluga informacione tehnologije, a početni kapital koji je Ivan Krasić uložio bio je 100 dinara.

Većinski udeo, 51 odsto Krasić je kompaniji FA prodao prošlog leta i ona je u APR upisana kao vlasnik tog dela 29. septembra 2020, a kao osnovni novčani ulog navodi se 51 dinar.

Ovo mikro preduzeće sa jednim zaposlenim 2019. završilo je sa neto dobitkom od 370.000 dinara.

Samo nekoliko meseci nakon promene vlasničke strukture, suvlasnici Krasiusa odlučili su da otvore još jednu firmu Krasius IT solušn koja se od juče nalazi u evidenciji Agencije za privredne registre. Sedište firme je u Zemunu (Krasius se vodi na Savski Venac), a 99 udela u njoj ima Ivan Krasić, dok jedan odsto pripada luksemburškoj kompaniji Faberge Advisors.

Prema pisanju KRIK-a i podacima iz projekta „Otvoreni Luksemburg“ u koji su imali uvid, Nikola Petrović je u septembru 2020. godine posredstvom Fabergé Advisors postao većinski vlasnik kompanije Krasius koja je godinu dana pre toga dobila dozvolu za uvoz lekova za klinička ispitivanja.

Samo mesec dana pre nego što je Petrović ušao u vlasništvo, ova kompanija je, navodi se u tekstu KRIK-a, dobila još jednu dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva, koja joj je odobrila da uveze 960 bočica CIMAher-a, leka za borbu protiv raka koji se proizvodi na Kubi.

Prema podacima kubanske medicinske organizacije „SMC“ cena jedne bočice tog leka je gotovo 330 evra, što znači da količina koju Petrovićeva firma uvozi vredi malo više od 316.000 evra.