Da li će posle frilensera na red doći i prodavci na Limundu i bebisiterke?

Naime, polovinom prošle godine Poreska uprava je počela da se raspituje za prihode koje ljudi iz Srbije ostvaruju radeći preko interneta za strane poslodavce nakon što joj je omogućeno da od poslovnih banaka traži podatke o uplatama na devizne račune građana.

Do Nove godine ubrzano su se slala rešenja o dugu za poreze i doprinose za prethodnih pet godina (koliko traje rok pre nego što dug zastari) uvećan za kamatu. Zbog ovog su prethodnih dana hiljade ljudi protestovale ispred Vlade Srbije, što je na kraju izgleda nateralo predstavnike Vlade da ih pozovu na razgovor.

Protestanti su zahtevali da država ne naplaćuje retroaktivno porez i samim tim i kamatu koja u nekim slučajevima prevazilazi glavnicu duga, kao i da se ubuduće uredi ova oblast i propišu niže poreske stope.

Kako se Poreska uprava branila, zakonska poreska obaveza svih koji na ovaj način zarađuju postoji već dvadesetak godina, samo što do sada poreznike izgleda nije preterano zanimalo da pokušaju da naplate poreze na ove prihode. Prema svedočenjima nekih od ljudi koji su zarađivali od poslova preko interneta bilo da je to programiranje, držanje časova engleskog ili popunjavanje nekih tabela, dešavalo se da, doduše u manjem broju slučajeva, i kada su se raspitivali šta duguju državi od poreznika nisu dobijali nikakve informacije.

Ipak, kažu stručnjaci, to što nisu poznavali zakon ih ne oslobađa obaveze. Prema rečima Vesne Nešić iz Saveza računovođa, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, porez mora da plati svaki rezident Republike Srbije na prihode koje ostvaruje u zemlji ili inostranstvu, odnosno od stranog poslodavca. Država je zaključila sa većinom zemalja ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su iznad zakona, ali prema tim ugovorima uglavnom se ovi prihodi oporezuju u zemlji u kojoj su rezidenti, dakle u ovom slučaju u Srbiji. I zakon takođe kaže da lice, pošto se ovde uglavnom radi o fizičkim licima koja nisu zarađivala iz radnog odnosa, mora da podnese prijavu. Ovo obuhvata i jednu kategoriju koja se u javnosti malo spominje, a koja je poslednjih godina prilično razvila biznis, a to je rentiranje stanova preko servisa kao što je booking.com. Booking.com im naplaćuje proviziju sa deviznog računa i poreznici tako mogu da odrede koliko su prihodovali od izdavanja stanova (posebno popularan stan na dan).

„Mislim da bi ti ljudi mogli da traže od države da im se otpiše deo ili cela kamata i omogući odloženo plaćanje dugova“, ističe ona.

Milan Trbojević, vlasnik knjigovodstvene agencije Knjiški moljac, ističe da Poreska uprava u ovom slučaju ima zakonsku osnovu da naplati porez na ove prihode. On ističe da nije pošteno to što je sve vreme postojala obaveza uplate doprinosa za PIO, a ova kategorija radnika nije bila uopšte prepoznata u zakonu o penzijskom osiguranju i nije mogla da računa na penziju po tom osnovu i tek skoro je promenjen zakon.

„Međutim, posao Poreske uprave je da sprovodi zakon i naplati poreze i doprinose i ne zanima je da li su obveznici ostvarili prava. Ono što bi frilenseri mogli da izbore ovde je da im se eventualno smanji period za koji će im PU unazad obračunavati obaveze sa sadašnjih pet godina ili eventualno oslobođenje nekih doprinosa. Imamo primer od pre šest, sedam godina kada je doneta uredba kojom je omogućen reprogram dugova prema Poreskoj upravi i kada bi dužnicima nakon otplate duga bili oprošteni dugovi za zdravstveno osiguranje. Takođe bilo je slučajeva i gde su otpisivane kamate. Sada po zakonu može da se otpiše do 50 odsto kamate i to ako se dužnik sam prijavi, a ne ako ga poreznici uhvate u kršenju zakona“, objašnjava Trbojević, dodajući da država nema obavezu da izađe u susret frilenserima, ali i da im ide u korist to što ih ima mnogo i samim tim imaju veću pregovaračku moć.

On ističe da sledeći na redu mogu biti oni koji primaju novac na dinarske račune, poput onih koji prodaju stvari preko internet platformi a koji nigde ne prijavljuju te prihode.

„Ipak tu je mnogo teže ući u trag jer se odvija mnogo transakcija između fizičkih lica, a i za sada banke nemaju obavezu da obaveštavaju PU o uplatama na dinarske račune. Ipak, od prošle godine javljaju se slučajevi da PU kontaktira lica koja imaju visoke uplate i na dinarske račune. Ako Poreska uprava ima saznanja da neko ima prihode može da ga pozove na razgovor i da objasni izvore prihoda, u sklopu naplate godišnjeg poreza na dohodak“, ističe naš sagovornik.

Sada su na udaru oni koji rade za strane poslodavce i imaju uplate na devizni račun. Tako neko ko drži čas engleskog preko interneta nekom Kinezu ili ko izdaje stan preko neke od globalnih onlajn platformi sada dolazi pod lupu poreznika i mora da plati namet, dok nastavnik engleskog koji drži časove deci iz komšiluka za keš ili neko ko izdaje stan studentima niti kome prijavljuje prihod niti plaća porez.

Sada je samo pitanje da li će poreznici naći mehanizam da ih otkriju i da utvrde koliki su im prihodi. Do sada su uglavnom išli na to da priprete i da nateraju ljude da otvore preduzetničke agencije ili se registruju na neki drugi način i plaćaju poreze.

U grupi onih koji najčešće ne prijavljuju prihode, a po zakonu bi trebalo su i na primer oni koji se bave čišćenjem kuća, čuvanjem dece i sijaset drugih usluga koje se uglavnom rade za gotovinu, a koje je inače teško i otkriti.

Pozajmica ili poklon

U javnosti su se pojavile i informacije da bi država mogla da krene i u naplatu poreza na doznake, odnosno sredstva koja ljudi iz inostranstva šalju porodici ili prijateljima u Srbiju i koje su značajan izvor deviza za našu zemlju. Vesna Nešić objašnjava da je porez na poklon za treći (i kasnije) nasledni red 2,5 odsto, a na drugi nasledni red 1,5 odsto od vrednosti poklona. Prvi nasledni red ne plaća porez. Međutim, porez se ne plaća na pozajmice i o ovome bi građani trebalo da vode računa prilikom prijavljivanja u banci o kakvom se prilivu radi. Doduše kod pozajmica bi trebalo da postoji i neki dokaz o tome, najbolje ugovor, kao i plan vraćanja duga.