Da li će raskid sa Bus plusom povećati naplatu karata u Beogradu?

Naime, da će saradnja sa Kentkartom, koji pod različitim imenima u kontinuitetu naplaćuje karte u gradskom prevozu od 2012. godine, biti prekinuta najavio je u drugoj polovini avgusta gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, obrazlažući takvu odluku malim procentom prodatih karata.

Ugovor o funkcionisanju sistema Bus plus, vezanog za elektronsko validiranje putnika u vozilima gradskog prevoza, u glavnom gradu Srbije potpisan je 2012. godine a implementirala ga je firma Apeks, čiji je Kentkart vlasnik.

Kada je 2020. godine ugovor istekao tadašnje gradske vlasti u kojima je glavnu reč vodio zamenik gradonačelnika Goran Vesić raspisale su novi tender za javno-privatno partnerstvo u oblasti naplate karata u javnom prevozu na kome pobeđuje Kentkart čime se nastavio kontinuitet turske firme u obavljanju tog posta.

Shodno tome javnost je iznenadilo da se novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić iako dolazi iz iste partije kao i Goran Vesić, vladajuće Srpske napredne stranke, odlučio da taj ugovor raskine posle svega godinu dana trajanja po cenu plaćanja penala koje se Grad Beograd obavezao da plati ako se ranije ukine ugovor oročen na 13 godina.

Javnost u Beogradu je od samog starta bila veoma nezadovoljna time što je firmi koja je implementirala sistem Bus plus bilo dozvoljeno da obavlja prodaju karata i da tako ostvaruje zaradu iako ne obavlja ulogu prevoznika.

Ugovor o Bus plus sistemu po kome Apeks dobija procenat od prodatih karata u periodu od osam godina potpisan je u vreme kada je na vlasti u Beogradu bila koalicija koju je predvodila Demokratska stranka. Iako je, nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke Vesić isticao da je ugovor sa Bus plusom štetan za Beograd pa ga zato treba raskinuti, kasnije je promenio mišljenje i tender za javno-privatno partnerstvo ponovo je raspisan i na njemu je posao dodeljen Kentkartu.

Kao razlog zbog čega se raskida ugovor sa turskom firmom i osniva gradsko preduzeće koje će ga zameniti Šapić je naveo mali procenat prodatih karata od svega 15 odsto koje je Kentkart beležio.

S obzirom da ugovor sa Kentkartom važi do 2034. Grad Beograd će morati da plati penale jer se ranije raskida, ali je po Šapićevom mišljenju to “beznačajna cifra”.

– Izračunali smo da su penali koje ćemo platili samo kap u moru ukoliko uspemo da podignemo kvalitet usluge, a onda i naplatu. Ti penali biće beznačajna cifra u odnosu na ono koliko planiramo da prihodujemo i podignemo naplatu na 35 do 40 odsto – poručio je Šapić dodavši da je Grad prinuđen da javni prevoz na godišnjem nivou subvencioniše sa više od 200 miliona evra.

Slično aktuelnom gradonačelniku 2014. godine rezonovao je Goran Vesić u to vreme sekretar Privremenog veća Beograda koji je tada tvrdio da bi raskidanjem ugovora sa Bus plusom “Beograd mogao da dođe do većih godišnjih prihoda od naplate karata za gradski prevoz u iznosu od 200 do 300 miliona dinara”.

Pet godina kasnije, tada u ulozi zamenika gradonačelnika, Vesić konstatuje da je tokom 2018. godine u Beogradu bilo zaposleno 717.998 osoba dok je samo njih 144.429 kupovalo mesečne pretplatne karte, a prema istraživanju, čak 49,2 odsto zaposlenih koristi javni gradski prevoz.

– To znači da oko 250.000 zaposlenih koristi javni prevoz, a da ne plaća kartu, usled čega Grad Beograd gubi minimalno 750 miliona dinara mesečno, ili skoro devet milijardi dinara na godišnjem nivou. Ukoliko bi se broj prodatih pretplatnih karata povećao samo za 100.000, to bi značilo da bi od novonaplaćenog prihoda svake godine moglo da se kupi oko 180 novih autobusa, što bi značilo da bi se za četiri do pet godina mogao obnoviti ceo vozni park JKP GSP Beograd – rekao je Vesić.

Iz onoga što je rekao jasno se može videti koliku je štetu trpeo glavni grad Srbije zbog katastrofalne prodaje karata.

U martu prošle godine Centar za lokalnu samoupravu upitao je tadašnju gradsku vlast zašto se ulazi u novi ugovor u vezi sa Bus plusom i na taj način privatnom koncesionaru Beograd daje više od 50 miliona dinara mesečno od naplate karata, umesto da te pare ostanu u gradskoj kasi i budu uložene u kupovinu kvalitetnih autobusa i bolji standard vozača.

Ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je raskid javno-privatnog partnerstva vezan za Bus plus dobra stvar za interese građana Beograda ali da to istovremeno ne mora da znači da će automatski doći do povećanja naplate karata u gradskom prevozu.

– Sasvim je sigurno da će zaposlenima u gradskom preduzeću za naplatu karata biti bolje tu nego da rade u nekoj privatnoj firmi. Razlog je taj da će imati veća primanja nego da rade za privatnika jer su plate u javnom sektoru u principu veće nego u privatnom. Dobro je za grad da njegove službe regulišu prodaju karata ali to nikako ne znači da će samim tim biti poboljšana i naplata. Jedini način da dođe do veće naplate je da u tom novom gradskom preduzeću budu angažovani profesionalci iz saobraćajnog sektora koji će znati kako da poboljšaju prodaju karata. Ako se na ključnim funkcijama ipak nađu nestručni ljudi kojima je kvalifikacija samo to što su deo tima gradonačelnika Šapića teško je da se, u konkretnom slučaju, može ostvariti pozitivan rezultat – navodi Bušatlija.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da prelazak naplate karata sa privatnog partnera na gradsku upravu ne mora da znači da će doći do poboljšanja na tom planu.

– Jedino pravilno rešenje bi bilo da se formira jedinstveno saobraćajno preduzeće koje bi se bavilo istovremeno i prevozom i naplatom karata. Na taj način bi mogao da se ostvari plan ostvarivanja bolje naplate. Polazalo se da je podelom na više segmenata u javnom prevozu u kojoj je transport odvojen od prodaje karata u Beogradu zabeležen neuspeh. Sada se sistem menja ali se opet sastoji od razdvojenih segmenata što neće dovesti do željenog cilja – zaključuje naš sagovornik.