Da li će rast plata u Srbiji smanjiti strane investicije, kako tvrdi Ana Brnabić?

Nasuprot tvrdnjama premijerke, prema podacima NBS, vrednost onoga što su strane kompanije i pojedinci uložili u 2022. godini je u porastu, i premašila je četiri milijarde evra.

Takođe, kada je radna snaga u pitanju, udruženi sindikati Sloga kažu da je, prema njihovim podacima, Srbija sa prosečnim troškovima rada po satu od 613 dinara na dnu evropske lestvice.

Osvrćući se na izjavu Ane Brnabić, ekonomista i redovni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković kaže da Srbiji zaista nedostaje radne snage, ali ne samo one jeftine. Takođe, da je to rezultat pogrešno vođene ekonomske politike u poslednje dve decenije.

„Srbija je već privukla toliki broj stranih investitora da je upala u neokolonijalni položaj. Broj stanovnika je manji, nedostaje radne snage pa se ona uvozi, a sve to je rezultat loše ekonomske politike zasnovane na jeftinoj radnoj snazi“, kaže Drašković, dodajući da privlačenje investitora više nije prednost, već greška.

S druge strane, značajan broj investitora prisutnih u našoj zemlji ovaj ekonomista vidi kao posledicu povlastica koje stranci dobijaju od države.

„Postoji set podsticaja stranim investicijama, među koje spadaju i subvencije kojima se oslobađaju određenih poreza, davanje zemlje besplatno, i dobijanje novca za zaposlene. Takođe, Srbija strancima obezbeđuje niske rudne rente ali i niske standarde zaštite životne sredine“, kaže Drašković, napominjući da domaći investitori nemaju te vrste subvencija, i da su u odnosu na strance – diskriminisani.

Sa njim se slaže i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, uz opasku da stranci imaju povlasticu jer sindikati radnika ne učestvuju koliko bi trebalo u definisanju visine zarada.

„Kompletna ekonomska i socijalna politika izvršne vlasti svodi se na to da će država dati najbolje subvencije i uslove stranim investitorima. Pod tim se podrazumeva i jeftina radna snaga, na šta se pridodaje i smanjen uticaj sindikata u kreiranju zarada“, napominje Vuković.

Vuković objašnjava da je neminovno da smo još uvek zemlja jeftine radne snage, što, kako kaže, pokazuju svi statistički podaci.

„Veliki broj ljudi saglasan je da ćemo nastaviti to da budemo, suprotno tvrdnjama premijerke“, kaže za Danas potpredsednik SSSS-a.

Kada je reč o visini zarada i njihovom uticaju na emigracije i imigracije, profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za naš list da su nominalni iznosi zarada ključni pri ovim procesima.

„Radnici porede ono što mogu zaraditi u svojoj zemlji i ono što mogu zaraditi u nekoj drugoj, pa ako je razlika dovoljno velika, onda će se preseliti. To važi i za investitore. Oni gledaju koliko ih košta rad u svojoj a koliko u drugoj državi. Ako su troškovi njihovog poslovanja veći u Srbiji, biće manje zainteresovani, jer im je bitno da li mogu dobiti isti rad za manji novčani iznos“, pojašnjava Arandarenko.

Arandarenko dodaje da, kada nominalne plate u evrima porastu u odnosu na ono što je moguće zaraditi u drugoj zemlji, radnici manje emigriraju, a zemlja postaje privlačnija imigrantima. Kako kaže, ista logika stoji i iza privlačenja investitora, s tim što njima odgovara poslovanje u zemlji u kojoj su plate niže.

S tim u vezi, naši sagovornici saglasni su oko toga da u Srbiji broj investicija neće padati zbog povećanja plata, kako tvrdi Ana Brnabić, jer naša zemlja na brojne druge načine privlači strance.

Sa druge strane, mišljenja su da problem nedostatka radne snage zaista postoji, ne toliko zbog visina plata, koliko zbog odliva ljudi svih doba i zanimanja u inostranstvo.