Da li će Sajam biti srušen i dat Beogradu na vodi za stanove: Selidba u Surčin, još jedno skrnavljenje Beograda

“Niko od zakupaca prostora nije dobio rešenje da mora da se iseli”, ističe Selić za Danas i kaže da oni obavljaju svoje poslovne aktivnosti na postojećoj lokaciji u punom kapacitetu, u potpunosti ispunjavajući obaveze prema izlagačima, posetiocima i zakupcima.

Iako ne postoje zvanične informacije šta će se desiti – nezvanično, Sajam bi mogao da ode u ruke privatnog investitora i to upravo firme u čijem je vlasništvu i Beograd na vodi. Nezvanično, prodaja bi mogla da se desi već u naredna dva do tri meseca.

Privatizacija Sajma sada se, međutim, ne pominje prvi put.

Naime, Beogradski sajam decenijama je bio u statusu društvenog preduzeća, ali je država pre desetak godina rešila da ga prebaci u status državnog preduzeća.

Kada se pojavila ta ideja o promeni statusa, pobunili su se penzioneri, odnosno bivši zaposleni na Sajmu, jer su, kako su naveli, oni ulagali od svojih plata u izgradnju hala, infrastrukturu, klimatizaciju.

Oni su se tada žalili Apelacionom sudu koji je doneo odluku da određeni procenat zaista pripada zaposlenima. Od toga, međutim, nije bilo ništa, a Sajam je, prema podacima Agencije za privredne registre, od 12. avgusta 2021. iz društvenog preduzeća preinačen u društvo sa ograničenom odgovornošću.

Njegova privatizacija planirana je bila još 2009. kada su jedinu ponudu za 70 odsto vlasništva dali konzorcijum italijanske kompanije Sajam Rimini i Verano motorsa, u vlasništvu Radomira Živanića Baje.

Od te prodaje se odustalo, a kako saznajemo, država sve ove godine nije ništa ulagala u Beogradski sajam.

U ovom trenutku pod zaštitom države kao kulturno dobro je samo Hala 1, koja ne sme biti srušena, sudeći prema trenutnim propisima.

Što naravno, ne znači da i to ne može da se promeni.

Trenutno, prema Generalnom planu prostor na kom je Sajam može da se koristi za komercijalne sadržaje, dok je deo zemljišta tik uz Savu namenjen isključivo za zelene površine.

Bivši glavni urbanista Đorđe Bobić kaže za Danas da je po starom Generalnom planu ceo prostor Sajma namenjen komercijalnom sadržaju.

“U novom Generalnom planu nejasno je tretirano kako bi taj prostor mogao da se koristi. Gledao sam, kao i neke druge moje kolege, i nismo razumeli o čemu se radi, ali imam utisak da je namena tom prostoru promenjena i da će moći da se koristi i za stanove”, ističe Bobić.

Ono što je Beogradu, kako kaže, urađeno sa Beogradom na vodi je bilo strašno, a ono što bi moglo da bude urađeno Sajmu još je strašnije.

“Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, to je u trenutku kada je napravljen bio veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Menjati ga, rušiti je zapravo još jedno skrnavljenje grada”, napominje on.

Bobić kaže da najveći deo struke ima ozbiljne primedbe na to, ali da vlast ne želi da čuje primedbe.

“Sajam mora da bude zaštićen, to je kao kada bi neko hteo da sruši Skupštinu ili Narodni muzej, to je obeležje grada”, naglašava Bobić.

On podseća da je Generalni plan strateški plan razvoja u narednih 10 ili 15 godina, i da je problem što institucije koje treba da se bave zaštitom grada i njegovog nasleđa postaju servisi vlasti, što su tu da usliše njihove zahteve, zanemarujući istoriju grada i vrednosti.

Beogradski sajam sagrađen je između 1954. i 1957, prema projektu arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.

Zamišljen je, kako se navodi na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama.

Hala 1 je u vreme građenja predstavljala pravi graditeljski podvig i izuzetno konstruktivno ostvarenje, koje je moglo da se poredi sa najpoznatijim svetskim primerima ove vrste konstrukcije.

Beogradski sajam jedno je od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, ističe se na sajtu Zavoda.

Hala 1 je kružnog oblika, pokrivena je kupolom čiji je raspon 109 metara, što je najveća kupola na svetu napravljena od prenapregnutog betona.
Beogradski sajam nastavlja se na ceo kompleks Beograda na vodi koji je u vlasništvu Belgrade Waterfront Capital Investmenta, firme iz Abu Dabija koja ima 68 odsto Beograda na vodi. Preostalih 32 odsto je u vlasništvu države Srbije.

Kompanija Beograd na vodi je decembra 2021. kupila i zemljište preko puta pa malo dijagonalno od Sajma u Radničkoj ulici, koje je nekada pripadalo Jugopetrolu.

Ukoliko oni, ili neko drugi, isele Sajam sa sadašnje lokacije, ostavljajući samo Halu 1, jedina opcija koja se pominje kao rešenje za preseljenje je Surčin, gde bi Sajam bio deo projekta uz nacionalni stadion.

Naime, u kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Taj prostor bi, prema planu, obuhvatio 167 hektara, od čega bi 113 hektara bilo namenjeno za sajamski prostor.