Skup kvadrat, visoke kamate: Da li država treba da gradi povoljnije stanove za građane?

Kako je Danas ranije pisao, da bi čovek u Beogradu kupio stan od 55 kvadrata potrebno je da izdvoji oko 129.800 evra.

Da bi mogao da izdvoji toliki novac, potrebno je da uštedi oko 132 prosečne plate, odnosno da radi 11 godina za to, bez da ijedan dinar plate troši na bilo šta drugo.

Kao opcija, građanima ostaju stambeni krediti, koji su, takođe, za mnoge građane nedostižni, iako je Narodna banka Srbije (NBS) u septembru prošle godine donela odluku o privremenom ograničavanju kamatnih stopa 4,08 odsto. Te mere odnose se na one koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.

Međutim, iako deluje nedostižno, u Beogradu ima značajan broj onih koji sebi mogu da priušte stan, bar bi se to dalo zaključiti kada se vidi da je u 2023. godini ostvareno ukupno 36.408 kupoprodaja stanova.

Prosečna cena za kvadrat stana starogranje u Beogradu iznosila je 2.060 evra u 2023. godini, dok je cena kvadrata novogradnje iznosila 2.413 evra, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Prema brojnim procenama i izjavama stručnjaka, te cene su ove godine još više i nastavljaju da rastu.

Dakle, kupovina svog stana još neko vreme ostaće na nivou bajke za brojne građane, a rešenje tog problema mnogi vide u uključivanju države u gradnju povoljnijih stanova.

To bi omogućilo pojedinim grupama društva da sa svojim primanjima, uz povoljnije uslove, dođu do svog stana.

Iako je gradnja takvih stanova obećavana godinama unazad, do sada su samo pripadnici snaga bezbednosti dočekali da im se to obećanje i ispuni.

Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2019. godine izjavio je da država planira da izdvoji 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade bračne parove.

„Hoćemo da ponudimo budućnost mladim ljudima. Tražićemo da minimalno plaćaju kako bi se obezbedili i mogli lakše da se odovoje od svojih roditelja“, rekao je Vučić.

Naveo je da se radi o bespovratnim sredstvima i stanovima koji će da budu izuzetno jeftini. Vučić je tada prognozirao da bi taj projekat trebalo da zaživi 2020. godine.

Ipak, te 2020. godine je tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da će država nastojati da sledeće godine počne izgradnju stanova za mlade, a da će organizacije mladih napraviti plan o tome kome su oni najpotrebniji.

Brnabić je navela da će stanove dobiti mladi naučnici, mladi bračni parovi i mladi koje vredi podržati.

Od tada od tih obećanja nije bilo ništa, a da neće ni biti potvrdio je prošle godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je naglasio da je protivnik toga da država gradi stanove umesto investitora, jer to uvek trajno poremeti tržište.

„Država može da gradi stanove, ali ta gradnja mora uvek da bude za određene kategorije stanovništva, socijalne ili profesionalne i ti stanovi ne smeju da budu deo tržišta. Država treba unapred da objavi koliko će takvih stanova da gradi kako bi se investitori prilagodili. Mislim da je bolje za državu da pomogne određenim kategorijama stanovnika da dobiju stambene kredite pod povoljnijim uslovima. To je za državu jeftinije nego da gradi stanove“, poručio je Vesić.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković za Danas kaže da ona podržava izgradnju socijalnih stanova, ali ne i mešanje države na tržište.

„Ti socijalni stanovi su za ugrožene građane i oni postoje svuda u Evropi i svetu. To su stanovi koji ostaju u vlasništvu države i njih koriste socijalno-ugrožena domaćinstva“, objašnjava ona.

Druga stvar je, prema njenim rečima, kada država gradi povoljnije stanove.

„U tom slučaju država mora da ima neki cilj i kriterijum kome to dodeljuje. Podržala bih gradnju takvih stanova za nastavnike, pre svega osvnovnih škola. Mladi ljudi više ne žele da se bave time, jer sa određenim diplomama mogu da rade neki bolje plaćen posao. Takođe, status nastavnika je unazađen i ovo bi bio dobar način da se oni ponovo privuku“, navodi Žarković.

Van toga, nema smisla uplitanje države u tržište zbog visine cena, poručuje ona.

„Kada država odlučuje da uđe u neku delatnost, mora da postoji neki javni interes, da se opravda zašto se to radi. Država se nigde u svetu ne bavi izgradnjom stanova, to nije njen posao, sem socijlanih stanova ili kao deo neke populacione politike“, objašnjava Žarković.

To je svuda prepušteno privatnom sektoru, kaže ona i dodaje da tako i treba da bude.

„Ta ideja da država uđe na tržište i poveća ponudu i obori cenu, kao što neki zamišljaju, to je naopak način razmišljanja. To nemate nigde ni u teoriji, a posebno ne u praksi“, ukazuje ona.

U normalnim tržišnim privredama, kako navodi, to ne postoji.

„Morate da budete ozbiljan igrač da biste poremetili stvari na tržištu“, poručuje Žarković.

Uprkos tome što se toliko gradi, kako kaže naša sagovornica, tražnja nije zadovoljena.

„Postoji prostor da cene još rastu i biće tako dok god imamo visoku tražnju. Sve što se izgradi to se odmah i proda. Dok god imamo takvu tražnju, cene neće padati“, zaključuje Žarković.

S druge strane, analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević smatra da bi država trebalo da gradi jeftinije stanove.

„To je bila praksa ranije kada se krenulo sa naseljem Stepa Stepanović i tada su uslovi za mlade bili znatno povoljniji, bilo je pet odsto učešće i niže kamatne stope. To nam nedostaje na tržištu i država bi trebalo da učestvuje u gradnji“, smatra ona.

Kako dodaje, ako neće da gradi, bar bi trebalo da se dogovara sa investitorima.

„Oni investitori koji dobijaju dobre lokacije treba da naprave fond gde bi se deo novca odvajao za gradnju stanova za mlade ljude. Zatim država da dodeli lokaciju bez nadoknade zemljišta, kako bi ti stanovi apriori bili povoljniji“, poručuje ona.

Cena kvadrata takvog stana za mlade trebalo bi da bude između 1.500 i 2.000 evra, navodi Lazarević.

„Uz jeftinije kvadrate, da dobiju i povoljnije kredite. To bi trebalo da ide uz obavezu da takve stanove ne mogu da otuđe određeni period. Da ne bi mogli da kupe jeftiniji stan, pa da ga prodaju i na njemu zarade“, naglašava ona.

Lazarević podseća da su takva obećanja postojala, ali da od toga nije bilo ništa.

Ona ističe da takva gradnja države ne bi uticala na tržište.

„To je zanemarljivo, ne mogu tri ili četiri zgrade koje će država da izgradi da naprave nikakv poremećaj na tržištu“, objašnjava ona.