foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Elektroprivreda Srbije (EPS) je novim onlajn servisom za plaćanje potencijalno prekršila zakon jer se ne zna na koji je način se došlo do pomenute platforme. Izvesno je da se odrekla potencijalne zarade od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra mesečno, koje idu na račun private firme Alta pay.
Nedavno je Elektroprivreda Srbije pustila u rad onlajn servis za plaćanje računa. Ništa neobično za današnje vreme, osim što postoji više nesjasnoća kada je u pitanju „Uvid u račun“ kako se zove program za plaćanje.
Traga o ovom poslu nema na portalu Javnih nabavki gde bi bilo očekivano. Zatim nema ga ni među Javno-privatnim partnerstvima (JPP).
Takođe, nema objašnjenja zašto je ovaj posao dobila privatna firma Alta pay kao i kakav je interes EPS da ovoj kompaniji prepusti svu zaradu od transakcija. Ona iznosi 28,77 dinara po plaćanju. Potencijal za zaradu meri se stotinama hiljada evra mesečno.
Kako je EPS nedavno saopštio, za prve dve nedelje otvoreno je 122.384 naloga, a sa svakog naloga moguće je izvršiti više plaćanja.
Pod pretpostavkom da je sa svakog otvorenog naloga plaćen po jedan račun, dolazi se do sume 3.520.987 dinara što je, prema srednjem krusu Narodne banke Srbije za 1. decembar, 30.045 evra.
U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 3.589.611 stanova sa instalacijama električne energije, od čega je 2.625.551 onih koji se stalno koriste. Da svega 10 odsto vlasnika stanova koji se stalno koriste plati na ovaj način plate utrošenu struju, mesečna zarada bi iznosila 7.553.707 dinara odnosno 64.456 evra.
Celokupna zarada ide na račun private kompanije Alta pay koja je specijalizovana za razne vrste plaćanja odnosno novčanih transkacija.
Kako je pomenuto, podaci o tenderu ne postoje na portalu javnih nabavki što znači da ga nije bilo.
Kako za N1 kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“, deluje da nema osnova za izostanak uobičajene procedure za javna preduzeća.
„Na osnovu dostupnih podataka deluje da nema osnova da ovaj posao bude zaključen bez javne nabavke ili kao JPP. Za pretpostaviti je da ga vode kao neki neimenovani ugovor poput „ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji“ koji se najčešće koristi da se pokriju aranžmani koji ne idu na javne nabavke“.
Prema Zakonu o javnim nabavkama, u zavisnosti od prekršaja kazne se kreću u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Da bi se neki ugovor podveo pod javno-privatno partnerstvo zahteva da traje najmanje pet godina i da je u pitanju nešto što je od javnog značaja, u ovom slučaju onlajn plaćanje računa. Kao i sa slučajem kod javnih nabavki traga o eventualnom javno-privatnom partnerstvu nema.
Nenadić kaže da ova usluga teško može da se podvede pod javni značaj.
„Ako se to do sada radilo u bilo kojoj banci ili preko ebankinga, onda ta usluga koja nije usluga od javnog značaja, niti je mogla to da postane dodelom ovog posla“.
Ipak, on navodi da je postojala mogućnost da se „obrne stvar“, pa da se kaže da je čitava platforma za informisanje građana o stanju na računu, potrošnji i slično neka usluga od javnog značaja, a da je omogućavanje ove naplate u stvari naknada privatnom partneru za to što je uspostavio sistem za informisanje.
Pitanja EPS-u da pojasni kako je sproveden ovaj posao i kakvoj poslovnoj logici se radi i pored podsećanja nisu dobila odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
