Da li Er Srbiji i EPS-u slede stotine miliona evra iz budžeta?

Ova uredba reguliše uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, kako državna tako i privatna, koja ispunjavaju određene uslove, a koje je pogodila pandemija. Ovo može biti i objašnjenje procene MMF-a da će budžetski deficit u ovoj godini biti „ispod devet odsto BDP-a“, iako se sve do sada baratalo sa manjkom od oko 7,5 odsto BDP-a.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, činjenica da je Fond saopštio da će deficit biti do devet odsto BDP-a ukazuje da će država povećati potrošnju do kraja godine, jer sa prilivom prihoda nema problema.

„Tih 1,5 procentna poena BDP-a je oko 500-600 miliona evra, mada ne znamo da li je sve to namenjeno dokapitalizacijama. S obzirom da će taj novac predstavljati deo deficita deluje kao da država ne veruje da će ta sredstva biti vraćena, s obzirom da se kapitalna ulaganja ne knjiže kao rashod. S druge strane, možda su samo predostrožni“, ocenjuje Arsić.

Opšti uslovi pod kojima uredba predviđa dokapitalizaciju od strane države je da preduzeća nisu bila u teškoćama na kraju prošle godine, da dokažu da bi bez pomoći države firma prekinula poslovanje ili bi se suočila sa ozbiljnim poteškoćama, „na šta može naročito upućivati pogoršanje odnosa duga i kapitala korisnika, značajno smanjenje poslovnih prihoda itd.“, navodi se u tekstu uredbe.

Pomoć se može dati mikro i malim preduzećima koja jesu bila u problemima na kraju prošle godine, ako nisu u stečaju i već ne primaju državnu pomoć za restrukturiranje.

Treći uslov je da je u interesu države da se interveniše (npr. sprečavanje socijalnih poteškoća i tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, izlazak inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik od prekida pružanja važne usluge ili robe i dr.).

Na kraju pomoć je namenjena preduzećima koja ne mogu da se zaduže na tržištu po pristupačnim uslovima.

Zanimljiva je mogućnost da državna pomoć iznosi i više od 250 miliona evra po preduzeću. Tada će primalac morati da ispuni tri dodatna uslova, a to je da dokaže da zaduživanje na tržištu i prethodne mere države nisu dovoljne, da je dokapitalizacija primerena mera za rešavanje problema i da iznos pomoći ne prelazi minimum potreban da preduzeće opstane na tržištu.

Predviđa se da država pomogne ili dokapitalizacijom, dakle dobijanjem vlasničkog udela u preduzeću u zamenu za sredstva, kao i tzv. hibridnim instrumentima, gde kupovinom obveznica ili nekih drugih hartija država postaje partner bez prava upravljanja, ali sa učešćem u dobiti.

Iako se naziva dokapitalizacijom, ova mera više liči na dugoročno kreditiranje, pošto država planira da naplati „naknadu za ulaganje“, koja će biti u iznosu referentne kamatne stope uvećane za maržu. Takođe, što se duže bude čekalo sa otplatom državi biće veća naknada, koja u mnogome liči na kamatu, čime država želi da stimuliše brzi izlazak iz ovih ulaganja.

Primalac pomoći može u svakom trenutku da otkupi državni udeo, ali država takođe može u svakom trenutku da proda svoj udeo nekom drugom. Predviđeno je da se ugovori pravo preče kupovine prethodnom vlasniku udela.

Zanimljivo je da će se u slučaju da je primalac pomoći državno preduzeće nakon dve godine njegova vrednost biti procenjena od nezavisnog procenitelja i ako bude pozitivna „smatra se da je država povratila uloženo bez obzira na zadržavanje vlasničkog udela“, tako da deluje da javna i državna preduzeća neće morati da vraćaju dug državi.

Primaoci pomoći imaju i neka ograničenja poput toga da dok ne otplate dug ne mogu da dele dividende, a dok ne otplate 75 odsto duga ne mogu se deliti dividende i nema bonusa za upravu i zaposlene.

Država će deliti sredstva po ovoj uredbi zaključno sa 3. septembrom 2021. godine.

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović podseća da je vlada nešto slično najavila još proletos predstavljajući prve mere pomoći, kada su se spominjale dokapitalizacije državnih preduzeća.

„Pretpostavljam da je ovo dogovoreno sa MMF-om, ali tu je naravno najvažnije koliko će novca biti izdvojeno i ko će ga dobiti. Sada se pravi rebalans ovogodišnjeg budžeta, pa ćemo videti. Verujem da će najveći deo tih sredstava biti potrošen ove godine, mada ne znamo kako će epidemija da utiče na privredu i u sledećoj godini. Ako bude restrikcija u poslovanju, više preduzeća će biti u problemima i država će morati da troši više novca“, napominje on.

Prema njegovim rečima, ovo nije ništa novo i primenjivale su ga i druge zemlje, mada pitanje je tehničkih detalja u uredbi i ugovorima, kao i njihove primene.

„Pretpostavljam da će novac dat javnim i državnim preduzećima biti tretiran kao jednokratan rashod, odnosno da neće ni računati na njihovo vraćanje. To je namenjeno pre svega preduzećima koja ne mogu da se zaduže na tržištu. Mislim da će najveći deo novca da dobiju Er Srbija i EPS. Ovo je neka vrsta subvencije, bar kada se radi o državnim preduzećima“, ističe Petrović. On objašnjava da će se na ovaj način dokapitalizovati Er Srbija i povećati udeo države, dok EPS nije mogao da se finansira emisijom korporativnih obveznica jer kao gubitaš bi teško dobio adekvatan bonitet.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu podseća da su SAD nešto slično radile kada su spašavale autoindustriju.

„To je dobar mehanizam koji omogućava ciljanu pomoć. Nije problem kada novac daješ preduzećima za koja znaš da će preživeti. Problem je ako se sredstva daju firmama koja ne opstanu, a onda su to bačene pare. To se može desiti zbog loše procene, ali i zbog zloupotrebe. Imamo iskustva sa Fondom za razvoj koji je davao najpovoljnije kredite na svetu koji se nisu vraćali“, napominje Savić dodajući da je važno da se sve sprovede u skladu sa zakonom i transparentno i da država bude oprezna pri dodeli novca.