Da li frizere čeka oporavak do kraja godine? (VIDEO)

Inače frizerski salon Juca čiji je vlasnik Jucin sin Uroš, takođe frizer, dočekao je 13. rođendan u karantinu, zatvoren, čekajući da prođe virus i zabrane kretanja kako bi opet dočekao mušterije.

Od 22. marta salon nije radio, a i prethodnu nedelju, od kad je uvedeno vanredno stanje kao i da nije radio, niko da uđe. Mesec i po dana sedenja kući je nekako prošlo, rezerve su se potrošile. Nije se radilo, a račune treba platiti.

“Takvi su ti zanati. Kada radiš imaš para, a kada ne radiš nema ni para. Sad će nam dobro doći ovaj minimalac od države”, govori nameštajući ogrtač oko vrata mušteriji.

Ko bi rekao da će jedna od stvari koja će najviše nedostajati ljudima u karantinu to što ne mogu da odu kod frizera.

“Zvali su me često dok je salon bio zatvoren. Pa pitaju što ne radimo, pa kada ćemo otvoriti, pa da li mogu samo njega da ošišam. Ali nismo hteli ni da kršimo propise, a ni da rizikujemo zdravlje”, objašnjava Juca dok kruži po glavi mašinicom.

Frizerski saloni su otvoreni 27. aprila, ali šišanje nije više tako jednostavno kao ranije. Postoje brojna pravila i za vlasnike salona i za posetioce. Maska je obavezna, mada poprilično otežava posao kada treba srediti kosu oko ušiju.

Salon se redovno dezinfekuje, a u njemu mogu biti samo dva radnika i dvoje mušterija. Razmak između dve stolice mora biti dva metra.

Ova pravila se menjaju pod pritiskom vlasnika frizerskih salona, jer ima i velikih radnji u kojima je zaposleno i pet, šest ljudi i koje imaju i pedesetak kvadrata.

Propisi strogi i nelogični

Dragan Živić, predsednik Udruženja frizera, kozmetičara, pedikira, manikira i vlasuljara iz Niša kaže da su propisi posle otvaranja salona strogi i malo nelogični.

“Ne može da bude više od četiri osobe u salonu i ko ima pet, šest radnika, dok dvoje rade ostali moraju da budu napolju. Mušterije moraju da nose maske, ali je to onda nezgodno za rad. Redovno se steriliše alat, dolazi se samo na zakazivanje, jer nema čekanja u salonu. Ne smemo da uključujemo klima uređaje, pa je vruće, posebno pod maskama”, objašnjava Živić dodajući da su im ipak izašli u susret tako da ne moraju da nose rukavice.

Većina frizerskih salona nalazi se u zakupljenim lokalima, a kirija predstavlja ozbiljan trošak ako se ne radi. Živić kaže da je većina zakupodavaca izašla u susret ili prepolovivši kiriju ili uopšte ne naplativši.

“Doduše bilo je nekih slučajeva da su tražili celu rentu, ali to je retko. U Nišu je krizni štab odlučio da ne naplaćuje zakup u lokalima koji su u vlasništvu grada, pa je i to pomoglo”, kaže Živić.

Ipak tek sada frizere čeka komplikovan period. Dolazi na red plaćanje računa za komunalije, poreze…

“Osetiće se posledice krize i dalje, ali vraćamo se polako u normalu”, kaže Živić koji takođe ukazuje na nelojalnu konkurenciju. “Tokom vanrednog stanja radilo se na crno, po kućama, pa su mnogi tako i nastavili. Mi smo pisali premijerki sa molbom da uradi nešto po tom pitanju”, napominje Živić.

Inspekcije za sada samo upozoravaju

Bane Babić, predsednik Saveza frizera Srbije, kaže da su u početku nevolje izazvale lokalne samouprave zato što nisu istovremeno uvodile zabrane rada.

“Imali smo da ne rade Šabac i Loznica, ali rade Beograd, Novi Sad i Kragujevac, pa su frizeri iz gradova koji su zatvoreni negodovali. Mi smo se od početka borili da ili svi radimo ili da svi budemo zatvoreni. Bilo je tu ljudi, recimo samohranih majki koje su apelovale da se saloni ne zatvaraju, ali s druge strane bilo je i ljudi sa zdravstvenim problemima koji su odmah sami prestali sa radom. Kada je posle 2. aprila definitivno cela Srbija bila zatvorena, javio se novi problem. Veliki broj ljudi radio je uprkos zabrani. Brzo se to saznalo u ovo vreme društvenih mreža. Da li su inspekcije izlazile u toku vanrednog stanja ne znam, samo znam da mi nismo čuli da je neko kažnjen. Kada smo otvoreni 27. aprila, propisane su mere po kojima se radi, ali opet je bilo slučajeva u pojedinim lokalnim samoupravama da su inspektori tražili i više od toga. Reagovali smo preko Privredne komore i to smo uspeli da rešimo. I inače Privredna komora Srbije nam je dosta pomogla tokom ove krize”, kaže za Danas Babić koji ima frizerski salon na Novom Beogradu.

Kako kaže, loša iskustva su retka, ali je mnogo češća situacija da inspekcije rade baš kako bi trebalo.

“Ne kažnjavaju, već upozoravaju, objašnjavaju šta i kako treba, ako ne nose maske ili ako ima previše ljudi da čekaju. Videćemo da li će u drugom krugu da krenu i sa kaznama, ako neki i dalje ne budu poštovali propise”, ističe on.

Inače zanimljivo je da su ženski frizeri mnogo više pogođeni merama zaštite. “Ako možete da radite samo jednu klijentkinju, mnogo je manja propusna moć kod ženskih nego kod muških frizera kod kojih to sve ide brže”, kaže Babić.

Prema njegovim rečima, mere državne pomoći su iz ugla radnika dobre, ali poslodavci i dalje moraju da plate poreze i doprinose na te zarade. Možda ne odmah, ali sve to mora da se plati.

“Oni koji zapošljavaju do pet radnika njima je minimalac koji isplaćuje država uspeo da nadoknadi donekle deo gubitaka, ali lanci salona koji zapošljavaju po 50,60 zaposlenih, kako su oni prošli kroz ovo samo oni znaju. Ove tri plate koje država isplaćuje pomoći će budžetima zaposlenih, ali šta će biti do Nove godine niko ne može da kaže. Do kraja ove godine ne može situacija da se vrati na normalu, jer još ima ljudi koji su u strahu. Pored toga, dobar deo kolega je izgubio posao zbog nedolaska gastarbajtera za uskršnje praznike. Ima frizera koji žive od dolaska naših ljudi iz inostranstva i ako ljudi budu mogli da putuju na leto onda još mogu nešto da zarade”, objašnjava Babić.

Pandemija je zadala udarac i reprezentaciji Srbije.

“Mi kao Savez frizera Srbije ostali smo bez prihoda jer nismo mogli da pravimo svoju manifestaciju, a čeka nas svetsko prvenstvo 13. septembra u Parizu koje još nije otkazano i videćemo kako ćemo otići tamo. A mi smo dva puta evropski šampioni i jednom vicešampioni sveta i šteta bi bilo da izgubimo kontinuitet učešća. Trebalo je da organizujemo i jednu manifestaciju kao probu za eventualnu kandidaturu za svetsko prvenstvo gde bi se videli da li smo mi u stanju to da organizujemo. Svetsko prvenstvo inače organizuju uglavnom najveće zemlje i mi bismo bili prva mala zemlja koja bi ugostila Svetsko prvenstvo”, kaže Babić.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.