Iako je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nedavno, obilazeći teren na kome se gradi nova autobuska stanici u prestonici, istakao da je taj projekat „primer dobre saradnje privatnog i javnog sektora“ deo javnosti smatra da se on sprovodi na pogrešan način, odnosno da je njegov finansijer trebalo da bude Grad Beograd a ne preduzeće BAS – Beogradska autobuska stanica.
Kako je Vesić objasnio, autobuska stanica na Novom Beogradu se gradi kroz javno-privatno partnerstvo između Grada Beograda i preduzeća BAS koje upravlja postojećom glavnom autobuskom stanicom u centru grada.
U tom procesu Grad Beograd besplatno ustupa zemljište dok gradnju objekta u iznosu od 23 miliona evra finansira preduzeće BAS.
Takođe, Grad se obavezao da uradi i komunalnu strukturu, vodoinstalacije, elektromrežu i prilazne komunikacije.
Da bi omogućila finansiranje izgradnje Skupština akcionara BAS je krajem prošle godine donela odluku da se zaduži za 12 miliona evra kod Komercijalne banke.
Formalno pravno gledano, proces kroz koji se sprovodi izgradnja nove autobuske stanice jeste javno-privatno partnerstvo međutim u praksi je to saradnja između uprave grada Beograda i preduzeća u kome država kontroliše 40,3 odsto akcija.
Preduzeće BAS u svom vlasništvu ima 3,3 odsto akcija a ostatak je u rukama malih akcionara. Reč je o preduzeću koje je 2012. godine očekivalo privatizaciju a paralelno sa tim su se pojavile i informacije da bi paket akcija koje kontroliše država mogao da otkupi Grad Beograd.
Deo javne scene je nezadovoljan ovakvim modelom jer smatra da Grad iz svog budžeta treba da finansira izgradnju tog objekta ali da i njim upravlja što bi za građane bilo bolje nego da bude pod ingerencijom privatnog preduzeća. A upravo to bi moglo da se dogodi u slučaju da Grad ne otkupi državne akcije preduzeća BAS i da u njega uđe privatni kapital.
Takođe, problematično je i to što je aktuelna vlast faktički privolela to preduzeće da se zaduži kako bi realizovalo projekat izgradnje. Komercijalna banka je u međuvremenu promenila vlasnika, sada je privatna i u slučaju da BAS ne može da otplati kredit ušla bi u vlasništvo strateškog infrastrukturnog objekta.
Dobrica Veselinović iz inicijative „Ne davimo Beograd“ kaže za Danas da je sporan i način finansiranja izgradnja i to što uopšte dolazi do premeštanja stanice iz centra grada.
– Treba da sačekamo da vidimo da li je nova lokacija zaista data besplatno ili će ipak određene stvari preduzeće BAS morati da plati. To će pokazati vreme. Ono što je u ovom trenutku jasno je da je preduzeće ostalo bez zemljišta na kome se nalazi sadašnja stanica, koje je na daleko boljoj lokaciji nego što će to biti ona na kojoj će se nalaziti nova. U tom smislu preduzeće je svakako na gubiku. Takođe, očito je da je od strane vlasti uslovljeno da se zaduži za realizaciju tog projekta kod u to vreme državne banke. To apsolutno nije trebalo raditi na taj način. Umesto nametanja obaveze da BAS otplaćuje kredit, finansiranje radova je trebalo da padne na teret Grada Beograda. Svaka ozbiljna gradska uprava u budžetu mora da ima sredstva za realizaciju takvog posla. Imalo bi ga i rukovodstvo Beograda da prethodno novac nije trošilo na pojedine besmislene i gradu nepotrebne stvari – navodi naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju upravljanje glavnom autobuskom stanicom nikako ne bi smelo da bude prepušteno privatnom partneru već bi tim procesom trebalo da rukovodi Grad.
– Gradska uprava u Beogradu je dužna da obezbedi efikasan i jeftin javni prevoz za građane. Isto važi za glavnu autobusku stanicu što znači da bi grad trebalo i da je izgradi i da njom upravlja u interesu građana – navodi Veselinović.
On ističe da glavna autobuska stanica nije trebalo ni da bude izmeštana sa lokacije na kojoj se sada nalazi i da je jedini razlog zbog čega je došlo do neracionalnog premeštanja autobuskog saobraćaja iz centra izgradnja projekta „Beograd na vodi“.
– Potpuno je jasno da nova lokacija ne odgovara putnicima i ovo izmeštanje autobuske stanice će samo povećati saobraćajne gužve u Beogradu – navodi Veselinović.
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je rukovođenje radom autobuske stanice unosan biznis te da će se investicija isplatiti.
– Ne vidim da će preduzeće BAS imati problema da profitabilno posluje i na izmeštenoj lokaciji. Shodno tome imaće dovoljno sredstava da vrati kredit koji je uzelo kako bi realizovalo projekat izgradnje. S obzirom da je reč o unosnom poslu, BAS bi morao da ostane u državnom vlasništvu, odnosno bilo bi sasvim dobro da otkupom državnih akcija njegovo upravljanje preuzme Grad Beograd – ističe naš sagovornik.
Nova stanica do kraja naredne godine
Gradnja nove autobuske stanice trebalo bi da bude okončana do kraja sledeće godine. Biće integrisana sa železničkom stanicom „Novi Beograd“ i činiće jedinstvenu celinu.
Imaće 42 odlazna i 20 dolaznih perona, kao i 18 za turističke autobuse, koji će prvi put polaziti sa jednog mesta, a ne sa različitih delova grada. Imaće i staničnu zgradu sa 25.000 kvadratnih metara sa svim sadržajima neophodnim putnicima, kao što su banka, pošta, restorani i kafići.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.