Da li i apoteke čeka kontrola cena i marži?

“Nije sporno, možete da zaradite, ali ne pet ili deset puta više”, rekao je Vučević.

I zaista, sve češće se od pacijenata može čuti da lekovi u Srbiji nisu jeftini i da je za prepisanu terapiju, bilo da je reč o sezonskim prehladama ili ozbiljnijim bolestima, neophodno izdvojiti pozamašnu sumu novca. Ipak, postavlja se pitanje kako će država da kontroliše marže kada ih upravo ona i određuje, kao i cene lekova, makar onih koji se izdaju na recept.

“Cene lekova, kao i marže, već su regulisane jer mi nismo isto što i trgovinski lanci. U trgovinama vlada slobodno formiranje cena, a u apotekama je država ta koja određuje ne samo cenu leka, nego i maržu, tako da zaista ne znam šta bi kontrolisala. Možda će se baviti cenom neleka i dijetetike, gde je slobodno formiranje cena”, kaže za Biznis.rs farmaceut i vlasnik apoteke.

U Srbiji se apoteke otvaraju na svakom koraku, pa se čini da je ovaj “biznis” postao unosan. Ipak, na pitanje kako posluju, naš sagovornik ističe da je upravo ovo i najveći problem.

“Katastrofalno poslujemo zato što je dozvoljeno da se na svakom mestu otvori apoteka i što to više nije zdravstvena ustanova nego trgovina. To je za mene kao farmaceuta i vlasnika apoteke strašno”, dodaje.

Kada je reč o utvrđivanju cene lekova, zakon je jasan.

“Vlada utvrđuje kriterijume za formiranje cena lekova koji su dobili dozvolu za lek i koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, a čiji je režim izdavanja na recept, kao i najviše cene tih lekova, na osnovu zajedničkog predloga ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za poslove trgovine”, navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Što se tiče lekova koji se ne izdaju na recept, situacija je nešto drugačija. Naime, u tom slučaju, nosilac dozvole za lek formira cene lekova za upotrebu u humanoj medicini i dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavlja podatke o cenama tih lekova najmanje jednom u toku kalendarske godine, najkasnije do 1. marta za prethodnu godinu na obrascu izveštaja koji propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavi podatke o prometu i potrošnji lekova koje prikuplja i obrađuje u skladu sa ovim zakonom, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, kao i sve druge potrebne podatke po zahtevu ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.

“Zabranjen je promet leka u Republici Srbiji za koji Vlada nije propisala cenu u skladu sa stavom 1. ovog člana. Izuzetno od stava 4. ovog člana, u slučaju neodložne potrebe za primenom leka koji je dobio dozvolu za lek, odnosno zaštite javno-zdravstvenog interesa i sprečavanja nastanka štetnih posledica po život i zdravlje pacijenta ili grupe pacijenata, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja na zahtev nosioca dozvole za lek može da donese odluku o utvrđivanju najviše cene tog leka na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana koji važe u momentu podnošenja zahteva”, navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.