Da li je 13 srećan broj za ekonomiju

Kad je reč o tržištu SAD, kupovina hartija od vrednosti, koju bi realizovale Federalne rezerve, trebalo bi da povrati poverenje potrošača i podigne nivo potrošnje, što je posebno važno imajući u vidu očekivani negativni efekat državne potrošnje. Pad državne potrošnje će, smatraju analitičari Erste grupe, biti kompenzovan rastom privatne tražnje, što bi rezultiralo nepromenjenom stopom rasta od dva odsto u 2013. i postepenim ubrzanjem u 2014. godini, podstičući izvoz u evrozoni. S druge strane, mere Evropske centralne banke pozitivno su uticale na sentiment na finansijskim tržištima, čiji se oporavak očekuje.

– Hrvatska će postati 28. zemlja članica Evropske unije, čime će se okončati pregovori započeti 2005. godine. Mada prednosti članstva u EU možda izgledaju manje atraktivno nego tokom prethodna dva talasa proširenja, smatramo da je realno očekivati da će u periodu od 2014. do 2020, zahvaljujući pristupanju zajedničkom tržištu i fondovima EU, Hrvatska zabeležiti rast BDP-a do 2,5 odsto. Osim toga, integracija Balkana u EU dobiće još jedan podsticaj tokom 2013. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije datum za početak pregovora. To će biti potvrda snažne orijentacije Srbije ka evropskim integracijama i podrške strukturnim reformama u srednjoročnom periodu – ističe Fric Mostbek, rukovodilac Sektora za istraživanje Erste grupe, i dodaje da će globalna tržišta akcija zabeležiti dobre rezultate pri čemu će dužničke hartije od vrednosti evropskih kompanija ostati u centru pažnje investitora, posebno kompanija sa velikom geografskom diverzifikacijom i širom bazom klijenata.

Prema procenama analitičara, globalna situacija u vezi sa dugom i dalje će biti dominantna tema. Oni upozoravaju da će biti veoma teško smanjiti visoki nivo ukupnog duga i budžetskih deficita i ta opaska se ne odnosi samo na evrozonu. Kriza duga u velikim industrijalizovanim državama (evrozona, SAD, Japan, Velika Britanija) predstavljaće izazov u narednim godinama, pa će ekonomsko okruženje ostati krhko. „Ekonomski rezultati na globalnom nivou, a posebno u Evropi, i dalje će biti slabi. U prethodnih pet godina već smo se suočili sa negativnim efektima velike finansijske krize iz 2008. godine. Nepovoljna ekonomska kretanja su se negativno odrazila na okruženje, koje je postalo osetljivije na nivo državnog duga“, naglašava Mostbek.

Analitičari ukazuju i na činjenicu da je pad ekonomske aktivnosti, prouzrokovan krizom duga, pratio i neočekivano visok rast stope nezaposlenosti u perifernim delovima evrozone – posebno izražen od maja 2011. godine. Pre toga, registrovan je pad stope nezaposlenosti u Nemačkoj i Francuskoj, ali je to kompenzovano rastom u perifernim regionima. Neočekivano ubrzanje nezaposlenosti u Italiji i Španiji posledica je pada ekonomske aktivnosti, koja je zabeležena posle ulaska tih zemalja u krizu duga. Kad je o Italiji reč, analitičari spas vide u strukturnim reformama koje mogu da realizuju samo umereni političari. Oni podsećaju da bi odnos duga i BDP-a bio povoljniji ukoliko bi nominalni rast bio viši od troškova države za finansiranje. Stoga Italija mora da se fokusira na ubrzanje rasta.

– U uslovima niske domaće tražnje i razduživanja, strana tražnja je od ključne važnosti za povratak na putanju rasta i treba da bude podržana povećanjem konkurentnosti. Osim toga, poslovno okruženje za firme moglo bi da se poboljša daljom reformom tržišta rada, kao i tržišta proizvoda. Pored toga, Italija treba da se približi tehnološki najnaprednijim zemljama kako u pogledu istraživanja i razvoja tako i u pogledu obrazovanja. U suprotnom, mogla bi ponovo da bude pod pritiskom tržišta, pošto i program kupovine hartija od vrednosti, koji realizuje Evropska centralna banka, zavisi od održivosti duga. Ukoliko ne bi došlo do poboljšanja situacije u perifernim regionima evrozone, značajno bi se povećao rizik od recesije i eskalacije krize duga – upozorava Mostbek.

Polazeći od pretpostavke da veoma visoka nezaposlenost utiče na snižavanje stope inflacije, zbog niske tražnje i niskih zarada, analitičari Erste grupe projektovali su stopu inflacije od 1,7 odsto (za 2013) i 1,3 odsto – za 2014. godinu. Oni, takođe, procenjuju da će disinflatorni pritisak dovesti do potrebe za većom podrškom ECB, kroz snižavanje kamatne stope na 0,5 odsto i druge mere, što snižava očekivane stope i prinose.

Rezultati analize pokazuju i to da će globalna tržišta vlasničkih hartija od vrednosti zabeležiti dobre rezultate. Takva projekcija bazirana je na činjenici da su mnogi investitori propustili skok cena na globalnom tržištu akcija, zabeležen u 2012. godini i verovatno će, u 2013, povećati svoju izloženost rizičnijim sredstvima. Usled očekivanog rasta dobiti u korporativnom sektoru fluktuacije cena akcija će biti umerene tokom većeg dela godine. Procenjuje se da će dužničke hartije od vrednosti evropskih kompanija ostati u centru pažnje investitora, dok će rast prometa u korporativnom sektoru biti ograničen slabom tražnjom u Evropi.

– Razlike između kompanija iz jezgra evrozone u odnosu na periferni region će se intenzivirati. Smatramo da će kompanije nastaviti sa defanzivnim bilansnim strategijama. Ne vidimo zapravo puno prostora za dalje snižavanje troškova, a i uvođenjem sredstava, otkupom obveznica i istovremeno njihovim refinansiranjem uz duže rokove dospeća. Ograničene investicije u širenje poslovanja i fuzionisanje i preuzimanje drugih firmi ukazuju na to da će ponuda novih emisija na primarnom tržištu biti skromna. To bi moglo da dovede do mnogo većeg interesovanja za nove emisije akcija, posebno kompanija u regionima jezgra evrozone – zaključuje Mostbek.

Preporuka investitorima

– Investitori bi trebalo da izbegavaju ulaganja u evropski telekomunikacioni i komunalni sektor pošto će slabi rezultati obeležiti njihovo poslovanje i u narednom periodu. Nasuprot tome, proizvođače automobila u centralnoj i istočnoj Evropi vidimo kao atraktivnu investiciju, s obzirom na to da će svaki četvrti automobil proizveden u EU nositi oznaku „made in CEE“ (napravljen u CIE). Činjenica je da je bivša Čehoslovačka, sa oko dva miliona putničkih automobila u 2012. godini, drugi po veličini proizvođač automobila u Evropi, odmah posle Nemačke. Proizvodnja automobila u CIE konstantno povećava udeo na tržištu na račun proizvođača automobila iz južne Evrope, zahvaljujući konkurentnim troškovima rada i dominantnom prisustvu nemačkih (Folksvagen, Škoda) i azijskih proizvođača (Kija, Hjundai, Tojota) – komentariše Fric Mostbek, rukovodilac Sektora za istraživanje Erste grupe.