Da li je država nezakonito za sebe uzela akcije PKB-a?

– Od 2009. godine, kapital PKB-a je prenet na republiku i od tada posluje kao preduzeće sa javnim kapitalom, te od tada ne postoji pravni osnov da zaposleni dobiju besplatne akcije, sa čim su oni i upoznati. Napominjemo da bi, saglasno zakonskim propisima, kako onim iz perioda kada je promenjena struktura kapitala, tako i važećim propisima u 2019. godini, uslov za sticanje prava na besplatne akcije, pored činjenice da je bilo neophodno da preduzeće posluje sa društvenim kapitalom, bio je i da se ono privatizuje metodom prodaje kapitala – kažu u ministarstvu i podsećaju da je PKB prošle godine privatizovan metodom prodajom imovine.

Navode i da Ministarstvo privrede nema podatak o broju lica koja su potencijalno mogla da dobiju besplatne akcije.

Prema dokumentaciji koja je objavljena na sajtu Ministarstva, ugovor koji je država sklopila sa Al Dahrom reguliše prodaju dela imovine akcionarskog društva PKB-a – oko 17.000 hektara oranica, objekata, stada i opreme, ali deo se odnosi i na prodaju kapitala zavisnih firmi, Eko-Lab, Veterinarske stanice i Agroekonomik.

Advokat Saša Gemaljević, koji zastupa Udruženje bivših radnika i penzionera PKB u sporu koji su pokrenuli kako bi ostvarili pravo na besplatne akcije, kaže da čak i da je preduzeće prodato kao imovina, ono nije još uvek prodato u celosti i iz preostalog kapitala ima dovoljno prostora da se izmire i obaveze prema radnicima i penzionerima. Međutim, ukazuje i da država uporno izbegava da objavi, ukoliko i postoji, procenu vrednosti preostalog dela kapitala korporacije.

– Ministarstvo navodi da je 2009. godine kapital prenet na republiku, ali izostavljaju da je tu reč o društvenom kapitalu, što znači da je ta vrsta vlasništva, koja podrazumeva i udeo zaposlenih, do tada postojala. Ali, po kom modelu je društveni kapital prešao u državni, nije objašnjeno i ukoliko to nije podrazumevalo razgraničenje sa delom koji pripada radnicima, onda je učinjeno nezakonito i postupak je nevažeći. Takođe, ukoliko prelaskom u javni kapital radnici nisu bili upisani kao akcionari, to ne znači da na to nisu imali pravo – kaže Gemaljević i dodaje da je nedopustiva izjava ministarstva da nema podatke o broju radnika koji imaju pravo na akcije. „Gde su nestali ti podaci, jer su mali akcionari bili upisani u Centralni registar, s obzirom na to da je PKB organizovan kao akcionarsko društvo“, pita Gemaljević.

I Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, a sada konsultant malih akcionara, kaže da u javni ili državni kapital nije smela da bude preneta privatna svojina, odnosno udeli radnika.

– Ako je neko bio upisan kao fizičko lice u registar malih akcionara, nikakve odluke Vlade nisu smele da ih izbrišu iz vlasništva tog kapitala, osim ako se iz stečaja prodaje imovina, ali to se ne odnosi na ovaj slučaj – kaže Pavlović.