Da li je država prerano uzela jeftin novac MMF-a

Specijalna prava vučenja su obračunska valuta koju koristi MMF i čija vrednost se određuje u odnosu na korpu najvećih svetskih valuta.

Države sa SPV ne mogu plaćati ili vraćati dugove (osim MMF-u i Svetskoj banci i još nekim međunarodnim finansijskim institucijama), ali ih mogu zameniti kod nekih od velikih zemalja, kao što su SAD, za njihovu valutu, recimo dolare.

Ova alokacija je namenjena kao pomoć pre svega siromašnijim zemljama i to tako što bi one prodale svoja SPV bogatijim za njihovu valutu. Ukoliko zemlja ima manje SPV od onog što joj je alocirano onda ona plaća kamatnu stopu Fondu od svega 0,05 odsto.

Zemlja koja ima više SDR dobija isto toliku kamatu. Efektivno, siromašnije zemlje dobijaju zajam po kamatnoj stopi od svega 0,05 odsto što nikada ne bi mogle da dobiju na tržištu.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Srbija će „uzeti tu pomoć koju je MMF lane ponudio svim članicama pod izuzetno povoljnim uslovima i iskoristiti je isključivo za jednu svrhu, a to je vraćanje starih dugova, a taj novac ćemo povlačiti od januara“.

Za ovakav potez ima argumenata i za i protiv. Argument za je očigledan.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da je kamatna stopa na sredstva koja smo dobili alokacijom SPV daleko manja od kamate koju možemo da dobijemo zaduživanjem na tržištu.

„Mi na tržištu kapitala možemo da se zadužimo po dva odsto u zavisnosti od valute i roka, a ovo je mnogo niže od toga i u tom kontekstu to jeste dobro“, objašnjava on.

Prema rečima ministra, ove godine dospeva 340 milijardi dinara dugova, a od toga 187,5 milijardi dospeva u prvom kvartalu.

Od toga dospevaju obveznice u evrima u vrednosti od oko 400 miliona evra, ali sa niskim kamatnim stopama.

Prvo krajem januara dospevaju trogodišnje hartije sa kamatom od 1,25 odsto, pa u februaru dvogodišnje sa kamatnom stopom od 0,5 odsto i petogodišnje sa kamatom od 2,5 odsto.

Međutim, veći deo dospelih dugova odnosi se na dinarske obveznice koje su znatno skuplje. Već 15. januara dospevaju trogodišnje hartije u iznosu od 77,6 milijardi dinara na koju smo plaćali kamatu od 3,75 odsto.

Zatim 5. februara dospevaju sedmogodišnje obveznice nominalne vrednosti 45 milijardi dinara sa kamatnom stopom od čak 10 odsto.

Ipak, ima mišljenja i da ne bi trebalo tako olako da diramo u sredstva koja su nam uvek dostupna i to pod istim uslovima. Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, smatra da je trebalo to ostaviti za crne dane.

„Ta alokacija specijalnih prava vučenja je kao da nam je povećan limit u banci. Sredstva MMF-a su poslednje utočište u slučaju krize. Ili recimo, to je kao da znamo da će nam tetka iz Kanade dati 5.000 evra ako nam zatrebaju, recimo za lečenje. Ali mi onda uzmemo te pare da vratimo kredit u banci. Mi jesmo smanjili svoje obaveze, ali šta ćemo kada se razbolimo? Mislim da je bolje ta sredstva da ostanu u rezervi, jer ne znamo ni kako će se situacija menjati sa pandemijom i omikron varijantom niti šta će biti kada počnu da rastu kamatne stope. A mi u ovom trenutku još možemo jeftino da se zadužimo. U septembru smo emitovali milijardu evra zelenih obveznica po jedan odsto“, oprezan je Gajić, ukazujući da bi moglo doći do velike nesigurnosti na finansijskim tržištima kada bi taj novac mogao da nam bude od koristi.

I Arsić se slaže da treba biti oprezan zbog neizvesnosti i da je verovatno da će za godinu, dve biti nepovoljniji uslovi zaduživanja nego u narednih pola godine.

„Ali nama svake godine dospeva po oko četiri milijarde evra i to moramo da zanavljamo, tako da nam tih skoro 800 miliona evra ne znači baš toliko“, smatra on.

Inače Mali je najavio da se ove godine neće emitovati hartije na inostranim tržištima, već samo na domaćem i da će se nastaviti sa povećanjem učešća dinara u javnom dugu. Trenutno je oko 30 odsto javnog duga u dinarima, oko 55 odsto u evrima, a 10 odsto u dolarima. Ostatak su ostale valute i specijalna prava vučenja.