Da li je država spremna na stvarnu reformu Srbijagasa

Ona je reagovala na tekst iz Danasa „Ministarki Mihajlović ustupak, Bajatoviću i dalje fotelja“ u kome je Vuletić naveo da je reforma Srbijagasa uveliko u toku jer su delatnosti transporta i distribucije već izdvojene osnivanjem dva preduzeća, Transportgas i Distribucijagas, a da će Bajatović ostati na mestu direktora jer „jednostavno on dobro radi svoj posao dok se za Zoranu Mihajlović može reći da nije verzirana kada je reč o energetskom sektoru“.

Ministarka je ocenila da sagovornik Danasa jednostavno nije čitao plan Vlade, jer da jeste, znao bi da u narednih pet meseci treba da se formiraju tri samostalna preduzeća a ne dva zavisna u okviru Srbijagasa.

Ona je naglasila i da Udruženje koje Vuletić predstavlja nema neku aktivnost ali da su „ažurni jedino kada treba zaštititi interese Srbijagasa i njegovog direktora koji plaća troškove udruženja i automobil njegovom predsedniku“. Vuletić u prethodnih nekoliko dana nije bio dostupan za komentar na tvrdnje ministarke.

Lista zamerki koje Mihajlovićeva upućuje na račun poslovanja Srbijagasa i direktora Bajatovića je podugačka a često ona u toj kritici nije usamljena.

Javnost i stručnjaci ukazuju na zatvorenost tog preduzeća, na neekonomske poteze tog javnog preduzeća, najviše na visoke plate među kojima „štrči“ direktorska od ukupno 2,4 miliona dinara a da pri tom država svako-malo mora da pokriva gubitke, daje garancije i neretko otplaćuje njegove kredite.

Zamera se i to što je umesto naplate potraživanja Srbijagas preuzimao velike dužnike a da oni pri tom nemaju nikakve veze sa osnovnom delatnošću.

Ipak, svi ti udeli u firmama poput Staklare, Agroživa, MSK-a, Petrohemije, Azotare, zatim privatnih firmi iz gasnog sektora – preuzimani su, potom neki vraćani uz saglasnost ili inicijativu Vlade.

Vetar u leđa Mihajlovićevoj dao je prošle nedelje Ministarski savet Evropske energetske zajednice gde je preuzela ulogu predsedavajuće za naredni period, na kome je Srbija pohvaljena za kvalitet goriva ali kritikovana upravo zbog nerazdvojenih funkcija transporta i trgovine gasom.

Takođe, Vlada je 10. decembra usvojila plan reorganizacije nakon čega je formirana radna grupa koja će pratiti ukupno 29 aktivnosti kako bi do 1. maja naredne godine Srbijagas postao akcionarsko društvo.
Međutim, da li je sve to dovoljno da se izvrši stvarna reforma u Srbijagasu?

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je priča mnogo složenija od međusobnog odnosa Mihajlovićeve i Bajatovića i da je pre reč o vaganju u kakvom će odnosu biti SNS i SPS.

– Mi treba da razdvojimo gasovode od trgovine a umesto toga Srbijagas osniva svoje zavisno preduzeće Transportgas. Ali, nije on to sam uradio, Vlada je to naložila i sada gledamo predstavu kako ministarka zove direktora tog beznačajnog Transportgasa na razgovor, a objektivno, njime upravlja matično preduzeće. Mi još ništa nismo razdvojili i mislimo da je Evropa naivna i da to ne vidi. To je vrlo komplikovana priča, pominje se u njoj uticaj Amerike, Rusije, ali to nije presudno jer je većina naših ekonomskih aktivnosti u stranim rukama. Ovde nije to problem, nego što se sve raspada. Konačan ishod diktiraće to ko kome može više da plati ili, što je veći „kapital“, ko o kome ima više zabeleženih grehova – kaže Kovačević i dodaje da se može dogoditi i da njih dvoje imaju dve vrste sastanaka, jedan koji ode u javnost a drugi kada stvarno pričaju, što bi im bilo čak i inteligentno.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA univerzitetu i generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta kaže da ne očekuje neke velike promene jer iako nova-stara ministarka u tom resoru „pokazuje mišiće“, ustrojava stvari kako misli da treba, što je legitimno, ipak se odluke donose na nekom višem nivou.

– Bez obzira na igrokaz koji gledamo, domet ministarstva je ograničen i konačnu odluku da li direktor u nekom preduzeću ostaje ili ne, imaće Vlada. Takođe, mi smo sada u fazi ključnih projekata poput gasovoda koji se gradi, imamo obavezu da razdvojimo ne samo papirološki trgovinu i transport gasa kao i ono što smo prihvatili u Trećem energetskom paketu. Sve to utvrđuje Vlada, ne može biti jednostrana odluka ni ministara ni direktora. Moguće je da će Ministarstvo proveravati poslovanje Srbijagasa, ali ne verujem da je Bajatović sam odlučivao o mnogim stvarima. Ne očekujem ni značajnije promene na čelu Srbijagasa jer država još nije odlučila da napravi zaokret u energetskoj politici. Iako treba raditi na diversifikaciji i načina i izvora snabdevanja, nema signala da se o tome razmišlja a bilo bi ih tek ukoliko dođe do promene direktora, razdvajanja delatnosti, transparentnom poslovanju tih preduzeća. Ništa od toga za sada nije na pomolu – kaže Radosavljević.

Inače, Srbijagas trenutno ima u svom sastavu još 14 zavisnih preduzeća od kojih je sam osnovao firme Transportgas i Distribucijagas predstavljajući to kao razdvajanje transporta gasa od trgovanja.

Za osnovnu delatnost vezani su i skladište Banatski dvor, South stream iz Švajcarske, osnovano za propalu izgradnju gasovoda Južni tok i Jugorosgas vezan za ruske partnere.

Uglavnom po osnovu dugovanja za isporučeni energent, Srbijagas upravlja i firmama od kojih se neke bave distribucijom a neke nemaju nikakvih dodira sa delatnošću matičnog preduzeća.

Na spisku su Energogas iz Podgorice, Specijalna luka u Pančevu, MSK iz Kikinde, fabrika keramike „Toza Marković“, Gas iz Bečeja, Bjeljinagas, Progresgas trejding, Sogas, Petrohemija, Informatika iz Beograda, Loznica gas i Gaspromet sa Pala.