Da li je država zakasnila sa planom za štednju struje?

U subotu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio popuste na računima za struju za građane koji smanje potrošnju.

„Oni koji uštede struju u odnosu na isti mesec prethodne godine, na primer, septembar na septembar itd. imaće drastične popuste na cenu električne energije“, rekao je on dodajući da će i to biti jeftinije od uvoza struje.

On je rekao da je državi jeftinije da plati 57 evra po megavatsatu, koliko nas košta proizvodnja struje, iako se prodaje građanima za oko 41 evra.

„Pa uz te popuste neka košta i 100 evra po megavatu, to je jeftinije nego da uvozimo struju kada bude koštala 1.000 evra po megavatu“, rekao je on dodajući da će to biti na dobrovoljnoj bazi.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali ističu da se ne mogu dati nikakve procene kakve bi ovakva mera mogla imati efekte s obzirom da nema konkretnih informacija ni na kolike uštede će biti odobravan popust niti koliki će popust biti.

Ministarstvo energetike i rudarstva napravilo je set preporuka za uštede u potrošnji energije koji će biti uskoro objavljen.

„Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je preporuke za uštede u potrošnji električne i toplotne energije koje će biti stavljene na uvid javnosti u najkraćem roku. Preporuke se odnose na državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, privredu i domaćinstva. Očekujemo da EPS ubrzo nakon objavljivanja ovih preporuka predloži načine za finansijsko stimulisanje domaćinstava da štede električnu energiju“, glasi odgovor Ministarstva na upit Danasa.

Već nekoliko dana iz Ministarstva apeluju da ne rade klima uređaji uz otvorene prozore, da se gase uređaji koji se u tom trenutku ne koriste i da se za grejanje ne koristi električna energija.

Struja na našoj berzi je dostigla nivo od 700 evra po megavatsatu, dok je recimo na francuskoj berzi preskočila 1.000 evra.

Ovolike cene ne samo da znače da će biti potrebno pravo bogatstvo za uvoz struje na zimu, već i ukazuju da se lako može desiti da uopšte i ne bude dovoljno struje za sve evropske potrebe.

Prema Vučićevim rečima, u zimskim mesecima Srbija dnevno troši 120, u nekim danima čak i 125 gigavat sati električne energije, a može da pokrije iz svoje proizvodnje 105 gigavatsati.

Manjak od 20 gigvatsati (20.000 megavatsati) puta cena struje od 600, 700 ili 1.000 evra znači da se za uvoz struje plaća i do 20 miliona evra dnevno u najgorem slučaju.

Stručnjaci ističu da je sa preporukama trebalo izaći još na proleće kako bi građani imali celo leto da se prilagode.

„Kada se radi o toplotnoj energiji u septembru je kasno pričati o fasadama i novim prozorima. To je trebalo da bude hit tema u martu i aprilu, pa da se nešto uradi preko leta. Mislim da bi i toplane trebalo da prešteluju izmenjivače temperature u podstanicama i smanje temperaturu. I one treba da smanje potrošnju gasa, jer u krajnjem slučaju od tog gasa može da se pravi struja u gasnim elektranama“, navodi ekspert za energetiku iz Dilojta Željko Marković.

Što se tiče struje, on ističe da je najkritičniji segment sektor domaćinstva.

„Država može da pruži smernice, ali pitanje je da li će ih se ljudi pridržavati. Jedan od mehanizama za racionalniju potrošnju bio bi rast cena električne energije ili možda modifikacija tarifnog sistema, tako da se veći potrošači nateraju na štednju. Može da se štedi i na javnoj rasveti, a može se i bez dekorativne rasvete. Može da se reguliše i rad tržnih centara i većih prodavnica. Na primer za vreme kovida je regulisano njihovo radno vreme pa je i njihova potrošnja struje smanjena za dvadesetak odsto. Možda da se razmisli o zabrani rada nedeljom takvih objekata. Što se tiče neproizvodnih delatnosti i državnih institucija može da se više koristi rad od kuće. Cilj je da se potrošnja racionalizuje, ali da se ne ugrozi privreda, a posebno industrija“, napominje Marković.

On ističe i da se po gradovima koji nisu postavili LED sijalice, više isplati da država uloži u zamenu rasvete nego da plaća uvoz skupe struje.

Prema njegovim rečima, treba napraviti ozbiljne analize svih načina za uštede i za svaki od njih da odrede cilj.

„Naš cilj ukupno bi trebalo da bude smanjenje potrošnje 10 do 15 odsto. Međutim problem je kada je struja jeftina da su ljudi spremni i da se odreknu nekog popusta zarad svog komfora“, upozorava Marković.

On ističe i da je sa merama ušteda struje trebalo početi još letos kada je po najvećim vrućinama potrošnja struje zbog hlađenja rasla za petnaestak gigavatsati dnevno, a mi smo uvozili struju“, smatra on.

Nikola Rajaković, profesor na ETF u Beogradu, ističe da bi mere koje se tiču državnih i javnih ustanova, rasvete itd. mogle da donesu uštede od oko pet odsto.

„Kvantifikacija ovakvih mera nije laka, ali prostora za štednju energije ima na pretek. Najvažnije je da mi kao društvo shvatimo ozbiljno potrebu da se štedi struja, ali sam skeptičan kako će to proći kod nas“, upozorava Rajaković dodajući da je to pitanje vrednosnog sistema i odnosa prema energiji.

On ističe da se štednja podstiče cenovnom politikom, a kod nas se dugo cenovnom politikom podstiče rasipništvo energije.

„Glavno pitanje je da li ljudi hoće ili neće da smanje potrošnju. Cena električne energije za domaćinstva će svakako morati da ide gore, da li za šest meseci ili za godinu dana, svejedno. Na duže staze ovakva cena je neodrživa i ekonomska logika će naterati ljude da štede. Kod nas se i toplotna energija jako rasipa. Jeste da je već septembar, ali i dalje se može nešto uraditi na fasadi, promeniti prozor. Moramo da shvatimo da energije nema u izobilju“, poručuje on.