Da li je Evropska unija pred recesijom?

To bi bilo drugo tromesečje zaredom nakon pada od 0,1 odsto u periodu april-jun, u kome bi se najveća evropska privreda smanjila i na taj način ušla u tehničku recesiju (dva uzastopna kvartala sa privrednim padom).

Industrija kao najznačajniji deo nemačke privrede u drugom tromesečju pala je za 1,9 odsto. Za Veliku Britaniju, drugu po veličini ekonomiju u Evropskoj uniji drugo tromesečje je takođe bilo negativno i to se prvi put desilo od 2012. godine. Treća evropska ekonomija je Italijanska i u drugom tromesečju je ostala na nuli u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, italijanska privreda je već prošla kroz recesiju u drugoj polovini prošle godine.

Carinski rat između SAD i Kine, sve izvesniji Bregzit bez dogovora V. Britanije i EU, sve slabija tražnja za automobilima, posebno u Kini, uz činjenicu da je auto-industrija motor nemačke industrije, kao i politička neizvesnost i ogroman javni dug Italije, čine blisku budućnost evropske ekonomije neizvesnom.

Niko od zvaničnika evropskih zemalja se ne usuđuje da izgovori reč kriza, već se govori o usporavanju, ali krizni planovi se već uveliko prave. Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc je izjavio nedavno da je za krizu 2008. godine država potrošila 50 milijardi evra i da bi trebalo i sada bar toliko obezbediti kao podršku privredi. Nemački ministar rada je najavio pripremu zakona koji bi amortizovali eventualni talas otpuštanja izazvan krizom.

Usporavanje evrozone već se odražava i na zemlje Centralne i Istočne Evrope, pa je prošli kvartal prvi u poslednje tri godine u kome su usporile privrede svih šest zemalja ovog regiona, sa prosečnih 4,3 odsto rasta u prvom tromesečju na četiri odsto u drugom.

Srbija se s druge strane bori sa mnogo nižim nivoom rasta. U prvom tromesečju ostvareno je 2,5 odsto, u drugom 3,1 odsto. Eksperti Narodne banke Srbije su u maju ove godine svoju projekciju ubrzanja privrednog rasta u drugoj polovini godine između ostalog zasnovali i na očekivanom oporavku u evrozoni, pa bismo sa stopama rasta višim od četiri odsto uspeli da dostignemo projektovani rast od 3,5 odsto za celu godinu. U ovom trenutku situacija sa evropskom ekonomijom je dosta neizvesnija, ali su u NBS i pre nedelju dana, ipak, ostali pri istoj projekciji.

Piter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a, kaže u pisanoj izjavi za Danas da je poslednja prognoza EBRD-a za BDP Srbije u 2019. godini  iz maja ove godine iznosila 3,5 odsto, kao i MMF-ova.

“Revizija se planira u novembru. Trenutno, veći su rizici da rast bude niži s obzirom na slabiji rast evrozone, slabiju poljoprivrednu sezonu nego prošle godine i probleme u industriji, rudarstvu i proizvodnji električne energije u prvoj polovini godine. Međunarodni faktori u poslednje vreme ne idu u korist privrednog rasta Srbije. Rast evrozone usporava od 2018. godine. Nemačka privreda se blago smanjila u drugom tromesečju, a italijanska stagnira. U julu je MMF revidirao na dole svoju procenu rasta nemačke privrede za 0,1 odsto, na 0,7 odsto, dok se očekuje da Italija bude blizu stagnacije (0,1 odsto rasta). S obzirom da su ove zemlje glavni trgovinski partneri Srbije, srpski izvoz mogao bi biti negativno pogođen”, ocenjuje Tabak.

Prema podacima Zavoda za statistiku u prvih šest meseci ove godine izvoz robe je u odnosu na isti period prošle godine porastao za 6,7 odsto, dok je uvoz rastao znatno brže 11,1 odsto. S obzirom da je u 2018. godini izvoz u Nemačku činio 12 odsto, a izvoz u Italiju 12,2 odsto našeg ukupnog izvoza, a slična je situacija i sa uvozom, recesija u ove dve zemlje mogla bi nas dobro potresti.

Ipak, Mate Jelić, makroekonomski analitičar Erste grupe, smatra da u ovom trenutku ne bi trebalo brinuti da će se usporavanje rasta Nemačke snažno preliti putem trgovinskog kanala na rast izvoza srpske ekonomije, budući da je u prvih šest meseci ove godine zabeležen rast izvoza roba i usluga od 11 odsto na godišnjem nivou prema toj „lokomotivi“ evrozone, dok posebno ohrabruje ukupan rast izvoza usluga od 17 odsto u pomenutom periodu.

„U takvom okruženju, Srbija beleži stabilne stope rasta, pri čemu prognoziramo ubrzanje istih u drugoj polovini godine, pre svega na krilima rastuće domaće potražnje i očekujemo da će se stope rasta u drugoj polovini 2019. godine približiti četiri odsto na godišnjem nivou, dok prognozu ukupnog rasta ove godine zadržavamo na 3,3 odsto“, navodi analitičar austrijske bankarske grupacije.

On ukazuje da je i usporavanje privrede evrozone očekivano, ali da tržišta zabrinjava povišena doza neizvesnosti.

„Zaoštravanje trgovinskog rata između Kine i SAD-a, mogući izlazak Velike Britanije iz EU bez ikakvog dogovora, kao i politička kriza u Italiji, koja se ponavlja, predstavljaju ključne faktore koji doprinose negativnom sentimentu. No i tada, ovogodišnje dvocifrene stope rasta svetskih deoničkih tržišta, rekordno niske premije rizika većine zemalja u okruženju, kao i nastavak trenda povoljnih uslova zaduživanja na svetskim tržištima sugerišu da je većina investitora i dalje u osnovi optimistična“, zaključuje on.

Ni Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne veruje da bi eventualna recesija u Nemačkoj i verovatno u Italiji  trebalo da ima značajnije posledice po srpsku privredu.

“Ovo zato što ni ulaganja iz ovih zemalja, a ni izvoz na njihova tržišta ne zavise pretežno odnosno ne zavise gotovo uopšte od poslovnih ciklusa u ovim dvema zemljama koje su, kao strani partneri, od ključnog značaja za srpsku privredu. Naravno, ako bi došlo do krize slične onoj iz 2008-2009, to bi već bilo nešto drugo. Ali kako sada stoje stvari, više je reč o usporavanju rasta u EU zbog povećane neizvesnosti u svetu, a i zbog potrebe da se izvrše određene promene u fiskalnoj politici, pre svega. Tako da dosta zavisi od mera koje će preduzeti sama nemačka vlada, od toga kako će izgledati italijanska vlada i od toga šta će predložiti nova evropska komisija”, objašnjava on.

On smatra da rast rast srpske privrede od 3,5 odsto ove godine nije nemoguć, ali nije verovatan.

“Kako industrijska proizvodnja i posebno prerađivačka industrija ne pokazuju pozitivna kretanja, dok je malo verovatno da će poljoprivreda iskazati rast, a na strani tražnje raste spoljnotrgovinski deficit, značajno ubrzanje rasta u drugoj polovini godine ne bi trebalo očekivati. Uz to, osnova je viša jer je prošle godine rast ubrzan u drugoj polovini godine”, procenjuje Gligorov. Na pitanje da li bi najavljeni investicioni plan od 12 milijardi evra u narednih pet godina mogao da amortizuje negativne uticaje spoljnih faktora na privredu, on kaže da će to zavisiti od toga kako će se finansirati.

“Kako se za sada o tome ništa ne zna, teško je reći da li je uopšte reč o ozbiljnom planu. To bi svakako povećalo uvoz, sa neizvesnim uticajima na proizvodnju i izvoz. Ali, da ponovim, sve zavisi od toga kako će se finansirati i izvoditi ta ulaganja. Srbiji je naravno potrebno sve, jer je zemlja zapuštena kada nije urušavana poslednjih najmanje tridesetak godina”, ističe on.