Da li je farmaceut prodavac ili zdravstveni radnik

Ključna dilema je da li će one poslovati kao deo zdravstvenog sistema, registrovan i za neke od usluga koje bi se pokrivale na teret zdravstvenog fonda, ili će biti prepuštene tržištu i prinuđene da širenjem asortimana na rafovima obezbeđuju zaradu. Ta dilema ne muči samo srpske farmaceute, ona je prisutna i u regionu, dok su zemlje Evropske unije uglavnom pronašle rešenje. To je pokazao današn

ji seminar na temu “Profesionalizam i liberalizacija u apotekarskom sektoru: Evropska iskustva”, kome je prisustvovalo oko 150 predstavnika farmaceutskih udruženja, komora i apotekarskih ustanova iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Mađarske, Slovenije i Poljske.

Osnovna dilema, prema saopštenjima učesnika, svodi se na to da li se zarada u tom sektoru ostvaruje iz marže ili od apotekarskih usluga. U prvom slučaju, rad se svodi na izdavanje lekova, prodaju a prihod se u tom slučaju obezbeđuje širenjem asortimana roba koje se osim lekova i preparata mogu naći na rafovima. Time se, međutim, obesmišljava zahtev da u svakoj apoteci mora da radi bar jedan farmaceut za čije je četvorogodišnje ili petogodišnje studije i država uložila znatno više nego što tako koncipirana radna mesta zahtevaju. Drugi koncept razvijen je u većini drugih zemalja EU, a prema rečima Mirana Goluba, direktora Farmaceutske komore Slovenije, bazira se na uslugama koje kao deo zdravstvenog sistema mogu da pruže apoteke.

– Nekoliko godina nam je bilo potrebno da ubedimo zdravstveni fond kako su farmakoterapijske usluge i pregledi koje pacijenti mogu da dobiju u apotekama finansijski isplative za države jer smanjuju broj hospitalizovanih a često su putokaz za korekciju i adekvatniji izbor lekova. Ove godine je iz fonda apotekama za taj deo rada uplaćeno 380.000 evra, a radimo na proširenju liste usluga koje bi se iz tih sredstava finansirala, recimo obuka za korišćenje medicinskih pomagala i slično – rekao je Golub i na pitanje srpskih farmaceuta kako su Slovenci uspeli da im država prihvati argumente, posavetovao: “Verujete, svaki političar zna ponekog farmaceuta. To morate da iskoristite i obezbedite da vas političari prime na jedan sat, a ne na pet minuta između dva sastanka”.

Koliko bi taj model lobiranja bio uspešan za sada se ne zna, ali su srpski farmaceuti naglasili da do sada nisu imali razumevanja u resornom ministarstvu čak ni kada su konkurisali određenim projektima kako bi obezbedili finansiranje, na primer organizovanje savetovališta ili projekat prevencije određenih bolesti. Farmaceutska komora Srbije, Savez farmaceutskih udruženja i Savet privatnih apotekara Srbije zatražili su zato hitno donošenje zakona o toj delatnosti, uvođenje jedinstvene maloprodajne cene leka i usvajanje pravilnika o listi predmeta koji se mogu prodavati u apoteci.