Da li je građevinska industrija sposobna da iznese Vladin plan

Sudeći prema limitima koje je Ministarstvo finansija postavilo za izradu finansijskih planova pojedinih ministarstava, Vlada Srbije će izdvojiti mnogo veći novac za kapitalne investicije, pokušavajući da nadoknadi podbačaj u realizaciji investicija u ovoj godini. Kako je nedavno izjavio ministar finansija Dušan Vujović u narednoj godini će biti planirano ukupno čak 184 milijardi dinara za investicije, što je 24 milijarde više od plana za 2017. i 44 milijarde više nego što je realizovano u ovoj godini.

Za prvih devet meseci kapitalne investicije na nivou države podbacile su za skoro 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Iz republičkog budžeta je za prvih devet meseci potrošeno 49 milijardi dinara, Putevi Srbije su potrošili osam milijardi, a lokalni nivo vlasti, opštine i gradovi potrošili su svega 19 milijardi dinara za kapitalne investicije.

S obzirom da su investicije uslov za visoke stope privrednog rasta postavlja se pitanje da li nesposobnost da se realizuju planovi postaje ograničavajući faktor za srpsku ekonomiju. Mišljenja stručnjaka su podeljena. Neki misle da je razlog slaba građevinska industrija, dok drugi smatraju da je problem u lošem upravljanju ministarstvima i javnim preduzećima.

Ukupan udeo investicija u odnosu na BDP iznosi oko 18 odsto, dok ekonomisti procenjuju da nam je potrebno bar 25 odsto za brži ekonomski razvoj.

Za Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pitanje o već dugogodišnjem podbacivanju u realizaciji kapitalnih investicija u odnosu na planirano je u stvari pitanje načina funkcionisanja države i javnih preduzeća koji su glavni nosioci tih investicija.

„Da bi se investicije efikasnije realizovale potrebno je promeniti način upravljanja. Moraju se sprovesti i organizacione i personalne promene. Mi spolja ne vidimo da li je nešto promenjeno, ali koliko vidimo direktori javnih preduzeća su isti. Čini se da je ceo sistem upravljanja projektima loš“, napominje Arsić i podseća da je obećavano da će Koridor 11 do Čačka biti gotov do kraja godine, kao i Koridor 10.

On ističe da je i moguće i potrebno povećati investicije, ali ostaje pitanje koliko je država sposobna da to organizuje.

Građevinska industrija takođe kuburi sa rezultatima, pa je tako u prvoj polovini godine bruto dodata vrednost građevinarstva smanjena za tri odsto, da bi se tek u trećem kvartalu donekle oporavila i dostigla prošlogodišnji nivo. Ovo otvara pitanje da li je možda građevinska operativa kočničar. Nedavna afera, odnosno tužba protiv nadzora i izvođača radova na deonici Koridora 11 gde su se otvorile rupe na autoputu koji nije ni otvoren za saobraćaj, ukazuje da građevinske kompanije možda nisu sasvim dorasle zadatku.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, ističe da smo mi svoje građevinske kompanije uništili kroz privatizaciju.

„Još 2002. godine se videlo da ne ide na dobro. Firmi koje su zapošljavale šest ili sedam hiljada ljudi danas jednostavno nema. Na deonicama Koridora 10 imate po pet izvođača, umesto da imate jednog glavnog izvođača radova koji posle angažuje podizvođače. Takođe nameću nam se i neki strani izvođači koji propadaju, kao što je bila Alpina“, ocenjuje Bušatlija, dodajući da građevinska firma bez nekoliko hiljada zaposlenih nema logistiku da realizuje tako velike infrastrukturne projekte.

„On ističe i da bi projekte trebalo da planiraju i izvode profesionalci, a ne političari. Dobar pokazatelj je i Koridor 10 sa kojim se i dalje, kako kaže Bušatlija, mrcvarimo, a ko zna do kada ćemo, dok su recimo Hrvati za pet godina završili svoje auto-puteve i to u većoj dužini nego što su kod nas“.

Budžetski dobitnici i gubitnici

U budžetu za 2018. godinu veliko smanjenje raspoloživih sredstava imaće Ministarstvo finansija s obzirom da je limit postavljen na 417 milijardi dinara dok je u ovogodišnjem budžetu raspolagalo sa 1.213 milijardi dinara. Prema mišljenju Arsića, s obzirom da nema detaljnijih podataka, moguće da se dobar deo odnosi na smanjene potrebe za finansiranjem budžeta koje nominalno ide preko Ministarstva finansija, odnosno Uprave za javni dug. Na primer, ove godine je budžetom predviđeno da ova uprava raspolaže sa 941 milijardom dinara. Takođe, predviđeno je i da troškovi kamata budu manji za oko 15 milijardi dinara nego što je u budžetu planirano za ovu godinu i da iznose 118 milijardi dinara, a manje će biti izdvojeno i za PIO, verovatno očekujući veću naplatu doprinosa.

Za privredu se očekuju subvencije od 14,5 milijardi dinara, dok je u ovogodišnjem budžetu planirano 12,3 milijarde dinara. Ovo se ne odnosi na Železnice, Resavicu, JP Putevi i JP Koridori Srbije. Takođe, više novca nego ove godine mogli bi da dobiju MUP za sedam milijardi i Ministarstvo odbrane za osam milijardi dinara. S druge strane, gubitnik u budžetu moglo bi biti Ministarstvo prosvete kome je u ovogodišnjem budžetu dodeljeno 175 milijardi dinara, a za narednu godinu postavljen limit na 155 milijardi dinara.