Da li je inflacija zaista pobeđena?

Doduše, cene su nastavile da rastu, samo usporeno. Tako su u martu u odnosu na februar cene porasle za 0,3 odsto.

NBS očekuje da će ispod 4,5 odsto, što je gornja granica cilja (3 plus minus 1,5 odsto) inflacija pasti već u maju, da bi do kraja godine došla do sredine cilja od tri odsto.

Narodna banka, ipak, nije smanjila referentnu kamatnu stopu, već je šesti mesec zaredom, ostavila ključnu kamatnu stopu neproemenjenu.

Kako se može videti u velikim zemljama, taj poslednji korak, ili kako ga zovu „poslednja milja“, spuštanje inflacije u njihovom slučaju na dva odsto, je najteži.

Naime, u martu je inflacija u SAD prekinula međugodišnji pad i zapravo porasla na 3,5 odsto, što je najveći međugodišnji rast u poslednjih šest meseci.

Još koliko početkom godine stručnjaci su objavljivali pobedu nad inflacijom i najavljivali pad kamatnih stopa američke centralne banke, FED-a već u drugom tromesečju, ali sada je situacija već drugačija i najnovije prognoze su da neće biti smanjenja kamatnih stopa do septembra.

Martovska inflacija u evrozoni pala je na 2,4 odsto, samo 0,4 procentna poena iznad cilja Evropske centralne banke.

Pa ipak, ni to nije bilo dovoljno da ECB na sastanku 11. aprila smanji kamatnu stopu.

U evrozoni, kao i u SAD bazna inflacija je i dalje viša od ukupne inflacije. Bazna inflacija, inflacija proizvoda kada se isključe hrana i energija, u evrozoni bila je na 2,9 odsto, a u SAD 3,8 odsto i to je ono što brine centralne bankare.

Obe centralne banke gađaju nivo inflacije od dva odsto.

Zanimljivo, u Srbiji se u martu ukupna inflacija izjednačila sa baznom inflacijom, iako je prethodnih meseci bazna inflacija bila manja od ukupne.

Đorđe Đukić, profesor ekonomije ističe da su se prvobitna očekivanja o smanjenju inflacije u SAD, a manjim delom i u evrozoni, sada pokazala kao neosnovana.

„Najnoviji signali pokazuju da se u SAD proces smanjenja inflacija kreće mnogo sporije od očekivanog. Spuštanje inflacije na ciljanih dva odsto će potrajati. Dva su fundamentalna faktora, cene usluga padaju mnogo sporije nego što bi se očekivalo s obzirom na restriktivnost monetarne politike, i tržište radne sange je otporno. Zbog manjka radne snage drži nadnice na visokom nivou. Zato vidimo da tržišni akteri koriguju svoja očekivanja i umesto očekivanog smanjenja kamatne stope tri puta po 0,25 procentnih poena u ovoj godini, već se prognoziraju samo dva smanjenja“, objašnjava Đukić.

On ukazuje i na još jednu okolnost ove godine koja bi mogla da utiče na kretanje kamatne stope FED-a, moćnog instrumenta koji se prethodnih godina pokazao kao jedan od glavnih katalizatora ekonomskih kretanja, nesamo u Americi već i u svetu.

Prema nejgovim rečima, ranija iskustva ukazuju da FED izbegava da dira kamatnu stopu mesec, dva pred izbore.

„Pauel (predsednik FED) će i zbog svoje reputacije, biti sklon da izbegne smanjenje kamatne stope sve do jula-septembra. Međutim, onda nastupaju izbori, pa je pitanje šta će biti do kraja godine“, napominje Đukić dodajući i da se američka ekonomija pokazala znatno vitalnijom od evropske i da deluje da nema ništa od najavljivane recesije, već beleži rast od dva odsto.

S druge strane, ekonomija evrozone nema baš neke izglede. Procenjuje se rast manji od jedan odsto ove godine, dok se najveća evropska ekonomija, nemačka kreće oko nule.

„Ako FED zadrži kamatnu stopu, a ECB smanji, zbog tog raskoraka doći će do jačanja dolara u odnosu na evro. Koliko god se ECB trudila da signalizira smanjenje kamatne stope u junu, to je pod znakom pitanja. Pitanje da li bi smanjenje kamatne stope ECB doprinelo privrednom rastu, jer neće dati rešenje strukturnih problema, a toje pad tražnje za industrijskim proizvodima, pre svega hemijske i autoindustrije“, napominje Đukić.

I tu dolazimo do kamatne stope Narodne banke Srbije koja je ključna kamatna stopa za dinare.

„Nametnula se jasna hijerarhija. ECB motri na to šta će uraditi FED, a u Srbiji zbog visoko evroizovane ekonomije mora se slediti jedino Evropska centralna banka“, ocenjuje Đukić.

Za razliku od SAD i evrozone gde su ključne kamatne stope za dva procentna poena veće od inflacije, u Srbiji je ta razlika manje od jednog procentnog poena.

Da je pitanje inflacije i dalje aktuelno ukazuje i rast cena sirovina. Nafta je ovih dana opet preskočila granicu od 90 dolara za barel, vraćajući se na nivoe iz septembra prošle godine.

S obzirom na geopolitičku situaciju, rat u Ukrajini koji se ne smiruje, rat u Palestini i mogućnost da se i Iran uključi, signaliziraju da bi cena „crnog zlata“ mogla samo da raste.

I neke sirovine, kao na primer bakar opet poskupljuju. Bakar je opet preskočio granicu od 9.000 dolara za tonu i dostigao 9.240 dolara, kao u julu 2022. godine u jeku inflacije.

Da nije sve u redu pokazuje i cena zlata koja je dostigla rekordnh 2.400 dolara za finu uncu.

Doduše cene nekih sirovina, a pre svega metala padaju, kao na primer gvožđa ili čelika, a najviše litijuma koji je na godišnjem nivou izgubio 43,5 odsto vrednosti.

Cene hrane su takođe u padu, ali ne sve. Na primer, kakao zbog krize u proizvodnji u zapadnoj Africi je na godišnjem nivou poskupeo za čak 259 odsto.