Da li je na pomolu monopol na tržištu kafe u Srbiji: Odluka o spajanju Grand i Don kafe pred Komisijom za zaštitu konkurencije

Atlantik već sada ima vlasništvo nad brendovima Bonito, Grand kafa i Barkafe, a pridruživanjem Štrausa, na listi bi se našle i Donkafa, C kafa i Beanz.

Osim brendova, Atlantik bi preuzeo i Štrausov proizvodni pogon u Šimanovcima, kao i 220 zaposlenih u toj kompaniji.

Kako bi se kupoprodaja nesmetano obavila, neophodna je dozvola Komisije za zaštitu konkurencije.

Ipak, kako su iz Komisije naveli za Danas, njima još uvek nije podneta prijava koncentracije učesnika na tržištu pomenutih kompanija.
Takođe, za svaku zemlju u kojoj Atlantik i Štraus posluju, potrebna je dozvola nadležnih komisija. Atlantik posluje u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni, Severnoj Makedoniji, Austriji i Crnoj Gori, a Štraus u Bosni, Rumuniji, Poljskoj, Ukrajini, Brazilu, Izraelu, Srbiji i još 15 zemalja.

Komisija za zaštitu konkurencije se već bavila poslovanjem Atlantik grupe i Štraus Adriatika na tržištu mlevene kafe u Srbiji 2021. godine zbog nedozvoljenog dogovaranja cena u periodu od 2015. do 2020. godine.

Prema analizi Komisije objavljenoj 2021. godine tokom postupka ispitivanja povrede konkurencije, tržišni udeo obe kompanije na tržištu mlevene kafe u Srbiji od 2013. do 2020. nije padao ispod 80 odsto.

Postupak je otpočet zbog neusaglašavanja cena mlevene Grand gold kafe i Donkafe moment sa cenama sirove kafe, čak ni u trenutku kada je ona dostigla decenijski minimum na svetskim berzama.

Nasuprot informacijama KZK-a, iz Atlantika kažu za Danas da Atlantic Grand i Adriatic Strauss imaju manje od polovine zajedničkog tržišnog udela u Srbiji, svega oko 47 odsto.

„Verujemo u vrednost zajedničkih sinergija i očekujemo da relevantni akteri prepoznaju potencijal transakcije, konkretno razvoj proizvodnog centra kafe upravo na srpskom tržištu, a time i povećanje izvoznog potencijala u kontekstu šireg regiona“, navode iz ove kompanije.

Osim procenta učešća na tržištu, proverom Komisije iz 2021. utvrđeno je i da su dva najveća konkurenta usaglašavala poslovne strategije u vezi sa cenama mlevene kafe u našoj zemlji.

Dijana Marković-Bajalović, nekadašnja predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže za naš list da je, pre zaključenja transakcije, potrebno da Komisija sprovede detaljnu ekonomsku analizu.

„Jedino Komisija može utvrditi činjenice da li postoji ugroženost na tržištu. Niko izvan Komisije nema dovoljno informacija na raspolaganju da bi izvršio procenu. Ovaj organ ima rok od mesec dana da donese odluku da li će započeti ispitni postupak, a imajući u vidu to da je već pokretala istrage u slučaju ovih kompanija, moguće je da će ispitni postupak biti pokrenut“, objašnjava Marković-Bajalović.

Naša sagovornica napominje da pokretanje postupka ipak ništa ne prejudicira, već znači da Komisija nastoji podrobnom utvrđivanju stvarnog stanja.

„U tom slučaju, imaće još tri meseca da donese odluku, što je ukupno četiri do okončanja istrage, od trenutka kada podnosilac podnese potpunu prijavu. Komisija je dužna da, ako započne postupak, objavi zaključak o pokretanju ispitnog postupka na sajtu, a po isteku prvog roka od mesec dana. Ipak, Atlantik grupa moraće da dobije pojedinačna odobrenja komisija svake države u kojoj posluje“, kaže Marković-Bajalović.

Sudeći prema godišnjem izveštaju Atlantik grupe za 2022. godinu, divizija kafe je ostvarila prihod veći od 185 miliona evra na tržištu regiona što je rast od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oni navode da su lideri na tržištima Srbije gde je ostvaren „rekodni tržišni udeo“, Slovenije, BiH i Severne Makedonije.
Takođe ističu i da je njihov fokus na prženoj i mlevenoj kafi.

U izveštaju se navodi da su cene sirove kafe dostigle rekodne nivoe, a da su poskupeli i transport, ambalaža i energija, što je smanjilo profitabilnost kafe.

Kompanija Štraus Adriatik je prošle godine u Srbiji značajno povećala prihode, sa 3,9 na 4,5 milijarde dinara, ali su troškovi porasli još više.

Kao rezultat, kompanija je u 2022. zabeležila gubitak od 32,2 miliona dinara, naspram 12,6 miliona 2021. godine.

Troškovi materijala, goriva i energije povećani su sa 2,7 milijradi dinara 2021. na 3,3 milijarde u 2022. godini.

Štraus Adriatik Šimanovci je na dan 31. decembra 2022. godine imala skoro pet miliona evra gotovine (544 miliona dinara).
Kreditna zaduženost kompanije je jako niska, a najveći deo dugoročnih obaveza, 1,65 milijardi dinara, odnosi se na zajam vlasnika koji se može konvertovati u kapital.
Od kratkoročnih obaveza na kraju godine od 938 miliona dinara, 845 miliona dinara su obaveze prema dobavljačima u zemlji i inostranstvu, a svega 33 miliona dinara se odnose na kredite.