Da li je niški aerodrom žrtva prištinskog?

Pošto je ugovor o koncesiji sakriven od javnosti, ostaje samo da se tumače poruke zvaničnika koje su često potpuno kontradiktorne. Tako su istovremeno potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović i predsednik države Vučić poslali različite poruke. Mihajlović je izjavila da Vlada Srbije ni u jednom trenutku nije vodila pregovore o ograničavanju broja putnika i kapaciteta niškog aerodroma, dok je Vučić istog dana na drugom mestu rekao da mi imamo obavezu da se s njima konsultujemo ako bi to prešlo milion putnika, što je u narednih 12,5-13 godina nemoguće.

Dakle ostaje pitanje da li u ugovoru postoji ograničenje broja putnika ostalih aerodroma u Srbiji, na šta je Vučić ukazao još 14. januara gostujući na RTS-u. Ništa manje važno pitanje je i da li postoje još neka ograničenja ili garancije države prema koncesionaru.

U ovom slučaju zanimljiva je još jedna okolnost. Naime Niš je udaljen od Beograda nešto preko 230 kilometara, dok su niškom aerodromu mnogo bliži onaj u Skoplju i posebno aerodrom „Adem Jašari“ u Prištini koji se nalazi na stotinak kilometara udaljenosti vazdušnom linijom. Ako nekom može da smeta rast broja putnika niškog aerodroma koji je samo u prošloj godini povećan za 200.000, to su onda ova dva aerodroma. Posebno je zanimljiv prištinski aerodrom „Adem Jašari“ ne samo zbog male udaljenosti od Niša već i zato što je koncesioni upravnik ovog aerodroma francuska kompanija „Aeroports de Lyon-Management Services“ koja je koncesiju 2011. dobila sa turskom građevinskom firmom Limak. Ova francuska firma je zajedničko preduzeće čiji je većinski vlasnik (60 odsto) od novembra 2016. godine konzorcijum tri francuske kompanije koje predvodi Vansi erports (ostale dve su finansijske institucije).

Dakle niški aerodrom se nalazi na sredini između dva aerodroma kojima upravlja posredno ili neposredno ista francuska kompanija, pa nije teško zamisliti situaciju u kojoj traže od države da ograniči njegov rast kako im ne bi smanjivao prihode što na beogradskom, što na prištinskom aerodromu. I po svemu sudeći izgleda da su u Vladi Srbije našli kooperativnog partnera.

Ekonomista Milan Kovačević, konsultant kod nekoliko privatizacija, ističe da bi niški aerodrom trebalo da privlači putnike i sa skopskog i sa prištinskog aerodroma, a bilo bi dovoljno posla i za još jedan aerodrom na severu zemlje.

„Mi smo imali iskustva sa koncesijama, kada je ministar Velimir Ilić obećao određen promet automobila na auto-putu Horgoš – Požega, pa znamo kako je to završilo. Normalno je da koncesionar traži načine da se obezbedi. S druge strane čim se ušlo u koncesiju bez ikakvog objašnjenja moglo se naslutiti da se nešto krije. Da bi se dobilo onih 501 milion evra ko zna šta je još obećano koncesionaru“, upozorava Kovačević, koji napominje i da je to veliki rizik za vlasti jer postoji težnja za decentralizacijom, a Niš je veliki grad.

On ističe i da se ne bi iznenadio kada bi Vansi dobio neki veliki građevinski projekat u Srbiji s obzirom da je to pre svega građevinska kompanija čiji se manji deo bavi upravljanjem aerodromima.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže da ima puno pitanja, a da bi na najveći deo njih moglo odgovoriti objavljivanje ugovora o koncesiji.

„Imamo istu priču od 2014. godine i ovo sa koncesijom podseća na ugovore u vezi Beograda na vodi, Er Srbije, ugovora o upravljanju Železarom. Uvek se pojave neke prepreke za objavljivanje ugovora i onda pričamo na osnovu izjava političara. Oni navikavaju javnost da ne traži dokumenta i da sami ne moraju da ih objavljuju, a da im javnost veruje na reč. Loše je kada se te izjave uzimaju kao činjenice“, smatra on ističući da se ni ovde ne zna na šta je u stvari država pristala.

„Ako država preuzima niški aerodrom da bi promenila upravljanje, postavlja se pitanje zašto, pošto su već rekli da ne mogu da upravljaju beogradskim aerodromom i zato su ga dali u koncesiju. Zašto onda i niški ne daju pod koncesiju? Takođe, u proteklom periodu smo slušali pohvale menadžmentu niškog aerodroma od te iste države. Ako ograničavate rast niškog aerodroma, to onda ima posledice i na druge oblasti, na turizam, industriju…“, napominje Minić.

On podseća i na slične slučajeve u skorijoj prošlosti kada je država u vezanim poslovima gušila nešto uspešno da bi promovisala nešto što joj je politički važno. Tako je, podseća Minić, donedavno politički interes bio da se prikaže kako je Er Srbija uspešna, pa se zbog toga Aerodrom „Nikola Tesla“ odricao prihoda.

Rast prometa u celom regionu

U prošloj godini niški aerodrom je uslužio 331.582 putnika dok je recimo 2014. godine svega 1.335 putnika letelo sa ovog aerodroma. Prištinski aerodrom je sa 1,4 miliona 2014. godine došao do 1,88 miliona putnika 2017, a cilj operatera je da do 2030. godine ovim aerodromom prođe četiri miliona putnika. Još veći rast broja putnika ostvario je skopski aerodrom koji je sa 1,2 miliona u 2014. skočio na 2,03 miliona prošle godine.