Priča o troškovima obrade kredita koje banke naplaćuju klijentima, a koje je Vrhovni kasacioni sud u novembru prošle godine proglasio nezakonitim pozivajući se na Zakon o obligacionim odnosima, sve se više zahuktava.
Iz Udruženja Efektiva, preko koga je podneto više od hiljadu tužbi protiv banaka zbog naplaćene naknade za obradu kredita, objavili su danas tri ugovora prema kojima banke zaračunavaju enormne sume po tom osnovu. U prvom primeru iz 2008. godine radi se o kreditu jednoj firmi u vrednosti 2,06 miliona dolara kojoj je naplaćena naknada od jedan odsto ili 20.000 dolara. Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja Efektiva postavlja pitanje kakve je to banka imala troškove od 20.000 dolara.
U drugom slučaju radi se o dva kredita iz 2016. godine koja su odobrena istom fizičkom licu. Prvi, od 650.000 dinara odobren je uz naknadu od dva odsto (38.570 dinara). Nekoliko meseci kasnije ista banka je odobrila istom licu kredit od 935.000 dinara kojim je refinansiran prethodni zajam, ali ovoga puta obračunata je naknada za obradu kredita od čak 11,9 odsto odnosno 158.169 dinara. U ovom slučaju iznos naknade je premašio polovinu prihoda banke od kamata po osnovu kredita.
Gavrilović ističe da banke nemaju nikakav realni trošak po osnovu odobravanja kredita „jer da imaju to bi i dokazale na sudu“.
– To je fiktivna naknada zarad bogaćenja banaka – napominje on.
Ističe i da pozivanje Udruženja banaka na inostranu praksu nema mnogo smisla jer u Srbiji važe srpski zakoni.
– Prema našem Zakonu o obligacionim odnosima to ne može. A treba reći i da je Vrhovni sud Nemačke pre dve godine ukinuo naknade za obradu kredita – napominje Gavrilović.
On ukazuje na još jednu praksu poslovnih banaka, a to je da naknadu za obradu kredita klijent isplati iz samog kredita, pa tako tokom celog roka otplate plaća kamatu ne samo na novac koji je dobio, već i na novac kojim je platio naknadu banci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
