Da li je Ostoji koji prevozi klavire potrebna reklama na internetu: Prednosti i mane digitalnog i tradicionalnog marketinga

U današnje vreme, kada je sve na klik i sve brzo i na dohvat ruke, tradicionalni načini reklamiranja polako gube svoju svrhu.

Ipak, i digitalni marketing, pored toga što je efikasan i dosta jefitiniji, ima svoje mane, što samo po sebi održava tradicionalni marketing „u životu“.

Ako živite u Beogradu, sigurno ste ranije viđali oglase „Klavire prevozi Ostoja“, ali ti oglasi nisu bili na internet stranicama, već su bili zalepljeni na gotovo svakom ćošku u centru grada, a i šire.

Upravo ta reklama dokaz je toga da tradicionalni marketing još može biti jako efikasan.

Kako nam pričaju vlasnici jednog malog biznisa, koji su želeli da ostanu anonimni, a koji su svoj brend učinili prepoznatljivim upravo lepljenjem plakata širom grada, svi u današnje vreme koriste više vidova reklama.

Oni dodaju da je teško imati tačnu informaciju šta od toga najviše donosi prodaje, s obzirom da je uticaj uličnih reklama teško merljiv.

Svi vidovi reklamiranja, kako pojašnjavaju, daju neki efekat.

Međutim, oni dodaju da plakati, bilo da se nalaze na ulici ili na bilbordima, daju početni impuls, ali da bez interneta plakati neće imati puno efekta.

Mora da se radi na više frontova, objašnjavaju.

Ipak, ekipa filma „Da li ste videli ovu ženu?“, odlučila se za nesvakidašnji korak da za svoj film promoviše na način koji spaja digitalni i tradicionalni vid marketinga.

Naime, oni su po Beogradu izlepili plakate sa natpisom „Da li ste videli ovu ženu?“, što je građanima privuklo pažnju, a na samom plakatu stajao je QR kod, koji je vodio ka detaljima o samom filmu.

Producentkinja filma Čarna Vučinić navodi za naš portal da su na ideju da sprovedu „gerila“ marketing za film „Da li ste videli ovu ženu?“ došli udruženo reditelji filma Dušan Zorić i Matija Gluščević kao i njen kolega producent Stefan Ivančić i ona.

„Ideja je došla organski, od naslova filma koji sugeriše da se radi o ženi za kojom se traga, doduše – u slučaju našeg filma – to je simbolička premisa“, pojašnjava ona.

Vučinić dodaje da su tražili balans sa takvom vrstom reklamiranja filma.

„Nismo želeli da u štampani materijal implementiramo reči „nestala“ i „traži se“, odnosno jedini tekst je bio sam naslov filma, kako bismo stvorili željeni efekat, a opet kako ne bismo obmanjivali ljude“, ističe producentkinja.

Ona kaže da je reklamiranje postiglo želejni efekat, ali da je brojka još uvek ispod one koju bi želeli da dostignu.

„Film trenutno ima oko 5.000 gledalaca, sledeće projekcije su u Vrbasu, Sjenici i Pančevu, a uskoro ćemo objaviti i naredni termin za projekciju u Beogradu, nakon koje će biti razgovor sa ekipom filma. Taj broj je ispod onoga što bismo želeli, ali ipak smo zadovoljni, jer distribucija domaćeg umetničkog filma u Srbiji gotovo da ne postoji“, smatra Vučinić.

Ipak, ona misli da broju gledalaca nije doprineo isključivo ovaj vid marketinga.

„I drugi tradicionalni mediji (TV gostovanja i sl.) bili su uključeni, dok je naš fokus bio najviše na onlajn oglašavanju“, kaže naša sagovornica.

Kako dodaje, takvo reklamiranje je dobro kada nemate previše novca za kampanju.

„“Gerila“ marketing, u našem slučaju, proizašao je iz odsustva sredstava za snažne PR aktivacije i sekunde na televizijama, na kreativan način pokušali smo da zaintrigiramo potencijalne gledaoce“, naglašava ona.

Profesorka digitalnog marketinga na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Jelena Filipović za Danas.rs objašnjava koje su osnovne razlike i prednosti, odnosno mane između tradicniolanog i modernog načina reklamiranja.

„Osnovna razlika je masovnost, u Srbiji i dalje televiziju ima 99 odsto stanovništva, dok internet priključak ima oko četiri petine domaćinstava. Ipak, slika je dosta kompleksnija kada pogledamo ko koristi koji medij – mladi gotovo uopšte ne gledaju televiziju, dok su u potpunosti prešli na digitalne kanale“, objašnjava ona.

Prednost digitalnog oglašavanja je, kako je dodala, i što postoji ogroman broj različitih formi (baneri, imejl informatori, društvene mreže, SMS poruke…) oglašavanja.

„Sa druge strane je vrlo ograničen i prilično statičan način oglašavanja putem tradicionalnih medija. Međutim, problem je što veliki broj onlajn oglasa korisnik može da „izbegne“, tj. da uopšte ne vidi, korišćenjem softvera za blokiranje reklama, dok to kod tradicionalnih medija nije slučaj (osim kod televizijskog programa na zahtev, gde može da se premota)“, navodi naša sagovornica.

Ona ukazuje da svuda u svetu, pa i kod nas, postoji nepoverenje povezano sa informacijama koje se dobijaju preko interneta.

„Međutim, podaci pokazuju da su ulaganja u digitalno oglašavanje na srpskom tržištu u stalnom rastu i to po izuzetno visokoj godišnjoj stopi od oko 25 odsto (od 2016. godine do danas), pa da su u 2021. godini iznosili 72,5 miliona evra. Dakle, da digitalno oglašavanje ne daje rezultate, ne bi se ni koristilo – jer pogledajmo npr. stalno opadajući trend ulaganja u radio ili štampano oglašavanje. Sa novim formama digitalnih oglasa, kao npr. kroz video igrice ili mobline aplikacije ili preporuke virtuelnih asistenata, ovo tržište će definitivno rasti i u budućnosti“, smatra Filipović.

– Koliko tradicionalni načini reklamiranja (plakati, leci, prospekti, vizit-karte…) mogu biti efikasni i danas? (na ovo pitanje su me naveli neki od primera iz Beograda kao što su „Klavire prevozi Ostoja“ i „Kreza sapuni“, koji su postali jako poznati i prepoznatljivi samo takvim načinom reklamiranja, lepljenjem svojih reklama svuda po gradu).

Ona ističe da tradicionalni načini reklamiranja svakako zadržavaju svoju relevantnost zbog publike koju ciljaju ili situacije u kojoj se koriste.

„Starija populacija i dalje ne koristi internet na redovnoj bazi, pa će za njih sredstva spoljašnje propagande ili radio biti mnogo efikasniji nego npr. oglas na Instagramu. Za lokalne poslove, kao što su npr. frizerski saloni ili mesare, leci apsolutno ostaju relevantan vid oglašavanja – tu i jeste cilj da se dopre do potrošača sa određenog ograničenog geografskog područja (tj. iz komšiluka). Za proizvode i brendove koji se prodaju na širem geografskom području, ovi vidovi promocije, putem tzv. usputnih medija, ubrzano gube na značaju“, objašnjava profesorka.

Ona naglašava i da su internet reklame vrlo jeftine, a oglašvanje putem tradicionalnih medija skupo.

„Tu opet zavisi od toga koja je vaša ciljna publika. Ako su to potrošači od preko 60 godina starosti, onda će svaki novac, ma koliko minimalan bio, na internet oglašavanje biti bačen. Ako su, sa druge strane, to mladi do 25 godina, onda će za njih svako tradicionalno oglašavanje biti sasvim neefikasno. Nije ni svaka forma internet oglašavanja podjednako efikasna, pa tako ciljana imejl kampanja daje pet puta bolje rezultate od oglasnih kampanja na Fejsbuku i Tviteru zajedno. Sve zavisi od publike kojoj se obraćamo i vrste proizvoda koji se oglašava“, ističe ona.

Stručnjak za digitalni marketing Nikola Jagodić objašnjava da je prva razlika između ova dva vida, pogotovo na našem tržištu, budžet potreban za realizaciju marketinških aktivnosti.

„Kod tradicionalnog marketinga je potreban znatno veći budžet kako bi se ostvarili ciljevi, može se reći da je neuporedivo skuplji. To ujedno postaje i njegova mana u današnje vreme kada inflacija uzima daha a marketing menadžeri dobijaju sve „kraće“ budžete za realizaciju kampanje“, navodi on.

Druga razlika je, kako kaže, to što je tradicionalni marketing jednosmerna komunikacija.

„Sa druge strane, moderni marketing podrazumeva dobijanje povratnih informacija koje mogu da se iskoriste za kreiranje budućih aktivnosti. Još jedna razlika se ogleda u tome što tradicionalni marketing nema mogućnost preciznog ciljanja publike za razliku od modernog koji pruža mogućnost pronalaženja specifičnih ciljnih grupa“, kaže on.

Jagodić, ipak, izdvaja najveću prednost tradicioanlnog marketinga na našem tržištu.

„Reč je o tome da „radi“. S obzirom na to da je naše stanovništvo staro, ono i dalje nije dovoljno digitalno pismeno, zbog čega veliki broj kompanija i dalje pribegava tradicionalnim metodama. Ali se to prethodnih godina eksponencijalno menja“, smatra on.

Drugi razlog zašto se i dalje forsiraju tradicionalne metode jeste zbog nedovoljnog znanja o modernim načinima komuniciranja u marketingu, dodaje naš sagovornik.

„Sa druge strane ovog novčića su ljudi koji konzumiraju reklame. Iako je pre nekoliko godina delovalo da moderni način reklamiranja (digitalni marketing) nema toliko uticaja na naše društvo (zbog needukovanosti i starosti), praksa pokazuje potpuno drugačiju sliku“, ističe Jagodić.

On smatra da je suština modernog načina reklamiranja u jednostavnosti koju nudi.

„Platforme na kojima se realizuje moderni marketing, kao što su društvene mreže ili sam Gugl, kreirane su tako da ih može koristiti dete od tri godina i stariji čovek od 93 godine. S obzirom na to da je njima omogućeno korišćenja takvih platformi, i nama kao marketarima je omogućeno reklamiranje na tim platformama“, objašnjava on.

Na ovaj način, kako dodaje, svako može da upadne u „marketing mrežu“ i vrlo lako upada.

„Jedina poteškoća za naše društvo jeste nekakav strah prilikom internet kupovine, koji je opšte prisutan u našem društvu, a ovde se samo preneo na drugu kategoriju. Mada, moram reći da je epidemija ovo promenila preko noći i sve je više aktivnih kupaca različitih proizvoda putem interneta, a sve kao posledica modernog načina reklamiranja“, ističe Jagodić.

On smatra da oni tradicionalniji načini reklamiranja (plakati, leci, prospekti, vizit-karte…) i dalje jako dobro funcionišu jer mi kao društvo nismo prešli na „digitalni način života“.

„Odgovor na ovo pitanje uvek zavisi od samog proizvoda ili usluge. Neke stvari nema smisla prodavati na ovaj način. Iako volim moderni (digitalni marketing), uvek se zalažem za bar jednu granu tradicionalnog marketinga, pogotovo na neke sitne stvari poput različitih flajera ili drugih gerila aktivnosti. Ukoliko je predstavljeno na kreativan način, takav sadržaj može samo navesti ljude da ga dele kroz svoje digitalne kanale, nakon čega ovo postaje kombinacija modernog i tradicionalnog marketinga“, objašnjava Jagodić.

On navodi da smo mi daleko od pravog „buma“ digitalnog marketinga, kako je to na Zapadu.

„Ipak, činjenica je da kada svi pređu na digitalno oglašavanje, otvara se prostor za neke zaboravljene tradicionalne način reklamiranja. Marketinške kampanje koje prodaju najviše i koje osvajaju sve nagrade, uglavnom budu zasnovane na kombinaciji modernog i tradicionalnog marketinga“, ističe on.

On objašnjava da je tradicionalni način reklamiranja mnogo skuplji od digitalnog.

„Ako kažemo da u tradicionalni vid reklamiranja spada televizija, onda smo daleko od toga da je jeftin, čak je najskuplji. Ako na to dodamo i Bilborde, imamo neuporedivo više cene u odnosu na moderni marketing, koji se plasira kroz digitalne kanale“, kaže Jagodić.

Prednost digitalnog marketinga, kako dodaje, jeste u merljivosti.

„Jako brzo možemo izračunati koliko nas košta jedan kupac i koliko je potrebno novca da bismo ostvarili ciljeve“, naglašava on.

Kod tradicionalnog marketinga je obrnuto, objašnjava Jagodić i dodaje da kod njega ne znamo skoro ništa.

„To je kao da pucamo lovačkom puškom u vazduh gde će u nekom trenutku izleteti fazani. Ako imamo mnogo metaka i mnogo pušaka (visoke budžete), velika je verovatnoća da ćemo pogoditi, ako gađamo samo jednom puškom, teško ćemo pogoditi. Kod digitalnog marketinga gađamo snajperom i velika je verovatnoća da ćemo za mali iznos pogoditi tačno ono što nam je potrebno. A kad budžeti postanu veći, onda stvari postaju još lakše“, zaključuje naš sagovornik.