Da li je Otvoreni Balkan čekaonica za EU i hoće li sada Crna Gora hteti da se pridruži?

I dok je srpska stručna javnost smatra povoljnim potezom za našu zemlju i dobrom prilikom u koju ostale zemlje regiona treba da se uključe, nju za sada čine samo Srbija, Severna Makedonija i Albanija.

Prema podacima PKS, ukupna robna razmena Srbije sa zemljama inicijative Otvoreni Balkan u 2022. godini iznosila je 1,7 milijardi evra.

Izvoz naše zemlje tokom 2022. u zemlje članice beleži povećanje od 17 odsto, dok je uvoz prethodne godine porastao za 61,5 odsto u odnosu na godinu ranije.

Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. aprila u Veroni da uskoro očekuje i ukidanje radnih dozvola u okviru ove inicijative, i da je to osnova ekonomske saradnje zemalja uključenih u Otvoreni Balkan.

Iako podaci govore da je udruživanje u ovakvu vrstu inicijative doprinelo srpskoj ekonomiji i trgovini, postavlja se pitanje da li je Otvoreni Balkan dobro rešenje na duge staze na putu ka Evropskoj uniji, kao i zbog čega kamioni čekaju na graničnim prelazima?

Sa druge strane, da li će se i druge zemlje regiona, osim Severne Makedonije i Albanije, priključiti inicijativi?

Otvoreni Balkan – čekaonica za EU

„Otvoreni Balkan je dobra svar za Srbiju. Imamo dobru razmenu na Balkanu jer su naši proizvodi prepoznatljivi. Ipak, kada je reč o necarinskim barijerama, stalno se uvode neke mere, kao, recimo u novembru 2018, kada su uvedene takse od 100 odsto, i zaustavljen izvoz srpskih proizvoda na Kosovo i Metohiju. Kasnije su one zamenjene recipročnim merama, a skoro se pojavila i kampanja koja se odnosi na srpske proizvode i poziv stanovnicima KiM da ih ne kupuju. Ako izuzmemo Kosovo, kao jedan loš primer, pre svega zbog političkog interesa, sa drugim zemljama sve dobro funkcioniše“, kaže za Danas Ivan Nikolić, direktor istraživanja u Ekonomskom institutu.

Ekonomista objašnjava da je naša roba prepoznatljiva i konkurentna na tržištu regiona, te da u trgovini sa svim zemljama imamo suficit. Takođe, da inicijativa pomaže ne samo Srbiji, već i regionu, da zajedno nastupaju i na trećim i većim tržištima.

„I CEFTA je počela kao eufemizam za čekaonicu za EU. Ovo jeste na neki način vid saradnje koji treba da demonstrira na koji način zemlje mogu sarađivati slobodno, u meri da zajedničkom sinergijom podignu konkurentnost i vrednost onoga što proizvode. Otvoreni Balkan ima i političku dimenziju koju CEFTA nije imala. On treba da, preko ekonomije, unapredi i političku saradnju, koja je često, između Albanije i Srbije, u nekim momentima bila nategnuta i problematična. Sada je već i odnos ljudi prema srpskoj robi drugačiji. To je benefit Otvorenog Balkana – da ekonomija relaksira drugu stranu, koja je možda bila, ne tako povoljna za biznis, kao što se činilo“, napominje Nikolić, dodajući da  bi bilo dobro da se broj zemalja poveća, ili da makar inicijativa obuhvati sve zemlje u regionu.

Barijere i kolone na granicama

Podsećajući na podatke Privredne komore Srbije, Bojan Stanić iz PKS kaže da Srbija ima značajnu rastuću intraregionalnu trgovinu od 2006. godine, kada je potpisan sporazum CEFTA.

Međutim, kako tvrdi, postoji saglasje da bi taj potencijal bio veći, kada bi se barijere koje ga ograničavaju – otklonile.

„Postoji određeni zastoj na graničnim prelazima, kao i prepreka dvostrukih kontrola i nepriznavanje određenih dokumenata (fitosanitarnih, sanitarnih, bezbednosnih). Potrebno je unificirati ceo taj proces, i regulisati da laboratorije koje izdaju dokumenta u Srbiji, budu prepoznate i u Albaniji, Severnoj Makedoniji, BiH i tako dalje. Na taj način bi se promet robe lakše odvijao, jer bi bilo manje papirologije. Naime, primenjivao bi  se tzv. one stop check (na jednom mestu bi se proveravalo, a važilo bi za ceo region). To znači i da bi imalo mnogo manje papirne, a više elektronske dokumentacije. Pored pomenutih, postoje i problemi kada je reč o protoku ljudi – najčešće oko nepriznavanja diploma i kvalifikacija. Ipak, kada se to reguliše, treba biti na oprezu da ne dođe do demografskog pražnjenja određenih prostora. Na kraju, govoreći o političkim stvarima koje ograničavaju protok robe, postoje antikampanje, recimo, na teritoriji Kosova. Kada ne bi bilo takvih događaja, naša trgovina bila bi i veća i konkurentnija“, kaže Stanić.

Kada je reč o graničnom zastoju kamiona, naš sagovornik objašnjava da postoji fizički problem, jer su mali kapaciteti graničnih prelaza, pa ih je potrebno proširiti i uvesti više smena.

Kao i Nikolić, Stanić smatra da bi bilo značajno pridružiti i druge zemlje regiona inicijativi Otvoreni Balkan, te da bi im to dalo veću moć i konkurentnost.

„Govoreći o Crnoj Gori, imali smo izjave kako je Otvoreni Balkan drugo ime za srpski svet. Sve to ne može biti tačno jer ga podržava EU i SAD. Takođe, svi relevantni privrednici su iskazali koliko je on značajan. Ne možete danas biti konkurentni ako ste mali. Zato je čudno da Crna Gora ne vidi benefite integracije. Veliki broj naših ljudi letuje u Grčkoj. Pitanje je da li bi, kada bi se Crna Gora pridružila Inicijativi, došlo do toga da se vrati interesovanje za letovanje u toj zemlji“, napominje Stanić.

Stav Crne Gore jasan – ostaje na trasi Berlinskog procesa

Sa druge strane, Gordana Đurović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici, kaže da Crna Gora, ipak, preferira trasu Berlinskog procesa, te da je ova zemlja orijentisana težnji ka Evropi.

„Mi smo se kao region vratili Berlinskom procesu i od njega se dosta očekuje, jer je podržan kroz predpristupnu podršku Evropske unije. To ne znači da jedno drugo isključuju, ali mislim da preovlađuje mišljenje u zemljama regije da je ipak Berlinski proces inkluzivan, obuhvatan, i finansijski podržan, uz jasnu proceduru procesa donošenja odluka i uključenosti vlada i ekonomija regije. S tim u bezi, smatram da bi se trebalo po tom pitanju okrenuti ekonomskim interesima. Dobro je da se ide u regionalnu integraciju, ali prema evropskom tržištu, prema EU i uz uvođenje evropskih standarda“, kaže profesorka za Danas.

Kako navodi, Crnoj Gori treba Evropska unija i pomoć u jačanju prekogranične infrastrukture, uvezivanjem carina i inspekcija, ali granični prelazi ipak moraju postojati za robu, jer je potrebno kontrolisati promet i pružanje usluga.

„Mislim da je sadašnji stav Crne Gore jasan, da je Otvoreni Balkan podelio ekonomije regiona, i da to nije dobro. Berlinski proces to, pak, ne čini. Sad se Otvoreni Balkan pretvara u obilnu konferenciju, prelazi granice regije, idući prema Mađarskoj i Grčkoj. To govori da je još jedna od klasičnih ekonomskih regionalnih inicijativa. Ipak, kad govorimo o procesu integracija i jačanju trgovine kroz evropsku agendu, onda bih dala glas da ostanemo na trasi Berlinskog procesa, i da ćemo tu najpre postići i regionalne dobre odnose, a i jačati evropske integracije. Crna Gora nema problema u prometu roba u postojećem režimu“, zaključuje Đurović.