Da li je prodaja najveće državne banke dobar posao?

Najveća banka u Srbiji po visini bilansne aktive je ostala Inteza sa učešćem od 15,2 odsto (prema bilansima na kraju trećeg tromesečja 2020), dok je sada druga grupacija pod kontrolom mađarske OTP banke koju u Srbiji čine OTP banka (bivša Sosijete ženeral) i Vojvođanska banka sa učešćem od oko 13,5 odsto.

Na treće mesto akvizicijom vrednom 394,7 miliona evra za 83,23 odsto državnih akcija dospela je NLB grupa u čijem okviru kod nas posluju NLB Beograd i NLB Komercijalna banka sa tržišnim učešćem od 12 odsto.

Sa drugog na četvrto mesto je pala Unikredit banka sa učešćem od 11,3 odsto.

Komercijalna banka je na dan 30. septembar 2020. godine imala aktivu od skoro 3,9 milijardi evra, a njen kupac NLB banka Beograd oko 715 miliona evra.

Rezultati Komercijalne u 2020. godini nešto su slabiji nego prethodne godine, pa su u prvih devet meseci neto poslovni prihodi iznosili 12,6 milijardi u odnosu na 15,85 milijardi dinara iz istog perioda 2019, a dobit pre poreza 4,46 milijardi naspram 7,1 milijarde u 2019. godini.

U svakom slučaju 2020. je obeležila pandemija korone i recesija koja ju je pratila koja je svakako pogodila i banke.

U 2019. godini banka je zabeležila istorijski rekordnu dobit od 8,95 milijardi dinara ili 75 miliona evra.

Da je Komercijalna banka kapitalna akvizicija za NLB pokazuje i to što je ukupna neto dobit cele NLB grupe iznosila 193,6 miliona evra u prošloj godini, od čega oko 83 miliona supsidijari iz zemalja bivše Jugoslavije.

To pokazuje i to što je grupa uključujući centralu i šest ćerki banaka imala 1,8 miliona klijenata i 318 poslovnica, dok Komercijalna banka u grupu unosi 800.000 klijenata fizičkih lica i mrežu od 203 filijale.

Takođe, banka radi i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Možda i najvrednije što NLB dobija sa Komercijalnom je 3,3 milijarde evra depozita.

Preuzimanje Komercijalne banke značiće velike promene za do sada državnu banku sa svim teretom za efikasnost koji takav status nosi.

Iako nema eksplicitnih najava racionalizacije, izjava Blaža Brodnjaka, predsednika Izvršnog odbora NLB grupe i sada člana UO NLB Komercijalne banke, govori u tom pravcu.

„Posvećeni smo stvaranju moderne, digitalizovane i efikasne banke i tome da postanemo vodeća banka na srpskom tržištu do 2025. godine“.

Za očekivati je da u digitalizovanoj i efikasnoj banci neće ostati 2.744 zaposlenih koliko ih je Komercijalna imala na kraju 2019.

U ovom trenutku na tržištu posluje 26 banaka, ali uskoro će se taj broj smanjiti na 24 kada se potpuno integrišu OTP i Vojvođanska i NLB i Komercijalna banka.

Međutim, ni to verovatno nije kraj konsolidaciji u bankarskom sektoru.

Rekordno niske kamate s jedne strane i jaka konkurencija s druge doprineće prema mišljenju stručnjaka daljem ukrupnjavanju.

Veroljub Dugalić, preofesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije ističe da je proces koncentracije neumitan i da nas očekuju nove akvizicije i spajanja.

„To je proces koji nameće konkurencija i on donosi koncentraciju kapitala. Te veće banke imaju snage za uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda i otpornije su na krize i šokove. To je dobro za klijente zbog novih tehnologija, ali negativna strana je sužavanje prostora za konkurenciju“, napominje Dugalić.

Za klijente Komercijalne banke, bar u početku, ništa se ne menja. Obaveze koje su imali ostaju, a depoziti su im jednako zaštićeni kao i kad je Komercijalna bila državna banka.

„Ako dobiju nove usluge, veću profesionalnost i efikasnost onda je preuzimanje imalo smisla“, ocenjuje Dugalić.

Na kraju prošle godine državne banke su imale učešće u bankarskom sektoru od 16,8 odsto i to se uglavnom odnosilo na Komercijalnu.

Sada, u rukama države ostaje oko šest odsto učešća na tržištu i to pre svega kroz Banku Poštansku štedionicu i zanemarljivo male Srpsku i Mts banku.

Dugalić ističe da je izlazak države iz bankarskog sektora u principu dobra stvar.

„U principu privatni vlasnici su efikasniji i uspešniji. Smanjenje državnog učešća može doprineti boljem bankarskom sektoru“, ističe Dugalić podsećajući da je u vreme reforme bankarskog sektora početkom 2000-ih bila orijentacija države na privatizaciju banaka uz zadržavanje jedne ili dve banke u rukama države.

„Tada smo smatrali da Komercijalnu treba da kupi neka od vodećih evropskih banaka, nadali smo se da bi to mogla da bude i američka Siti banka, mada su oni rekli da smo mi malo tržište za njih“, podseća naš sagovornik.

Što se tiče države, uradila je ono što je i obećala, prodala je najveću banku u svom vlasništvu i u budžet unela 395 miliona evra.

Ipak, prethodno je 2019. godine za 40,13 odsto akcija koje su pripadale fondovima EBRD, IFC, Svedfund i DEG platila 260,8 miliona evra.

Po ceni koju je NLB platila za Komercijalnu za tih 40 odsto država je dobila 190 miliona evra, što znači da je gubitak po osnovu transakcije sa fondovima koji su 2009. godine ušli u Komercijalnu iznosio oko 70 miliona evra.