Da li je Srbija zaista najbogatija u istoriji, kao što tvrdi predsednik Vučić?

Kako bi on rekao: „Nikada nismo bili bogatiji u istoriji Srbije“.

On je na mnogo skupoj tabli koju je dobio od Kineza uporedio prosečne plate u regionu gde se vidi da je Srbija napredovala sa 329 na 750 evra za deset godina, koliko će, kako je rekao, biti kada stignu zvanične potvrde u maju.

“BiH je bila ispred nas 15 ili 16 odsto, sada mi idemo ispred za toliko. Problem je što je prosečna plata 1.250 evra na Vračaru, a u Nišu 670 evra, u Leskovcu 566 evra. Moramo da razvijamo jug Srbije”, naglasio je predsednik države.

Ipak, ovaj nastup nije impresionirao ekonomiste.

Danica Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da smo sinoć opet prisustvovali predstavi.

„Juče smo opet gledali predstavu ‘Ekonomski tigar u Mrduši donjoj’, u kojoj predsednik gromoglasno viče kako nikad nismo bili bogatiji i kaže „Žive ljudi lepo i sa 200 evra u unutrašnjosti Srbije. Ćute i žive.”.

I u pravu je: Šta je prosečna hrvatska plata od preko 1.000 evra u odnosu na našu od jedva 700 i nešto evra? A tamo ne znaju da ćute i žive.

Odlična predstava, i jasna poslata poruka: ćuti kao Zoran Stanojević – i neću ti ništa. Barem za sad!“, poručuje Popović.

Ni Ljubomir Madžar, profesor ekonomije nije se dao impresionirati „naduvanim pričama“.

„To je njegova stara priča. Mnogi analitičari su to osporili. Kod prebacivanja svih veličina u evre, a pri tome sa deviznim kursom koji ne prati inflaciju, dolazi do naduvavanja indikatora.

kada govorimo o komparativnim pregledima sa regionom, prema realnom rastu BDP-a koji je najvažniji pokazatelj, poslednjih desetak godina mi smo na samom dnu regiona, odnosno Zapadnog Balkana i Centralne i Jugoistočne Evrope. Nemamo čime da se pohvalimo“, ocenjuje Madžar.

On kaže da je istina da se mnogo gradi i ulaže u infrastrukturu, ali „sve je to iz zajmova, a ne iz domaće akumulacije, što dosta umanjuje vrednost tih poduhvata“.

„Osim toga, troškovi tih projekata su silno naduvani. Istraživački novinari su to razotkrili, pa kod nas kilometar autoputa košta kao dva kilometra u drugim zemljama. To ugrađivanje je i motivacija za razvijanje tog sektora. S druge strane, statisički se to vodi kao ulaganje, a što se deo odlio u tuđe džepove, nikom ništa“, zaključuje Madžar.

Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, logično je da se danas bolje živi nego ranije i to je slučaj u većini zemalja.

„Ali ako bismo analizirali kako živimo, a kako bismo živeli da se radi dugačije, mislim da bismo zaključili da smo propustili dosta. Osim toga ovo prognoziranje šta će biti je neozbiljno, jer neki indikatori idu na primer nizbrdo, umesto uzbrdo. Imamo inflaciju koja raste, a tada su i svi drugi parametri varljivi. Nominalno su plate i penzije veće, a realno nisu porasle“, napominje Kovačević.