Da li je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om?

Srbija tek što je na pragu zatvaranja aktuelnog „stend-baj“ aranžmana sa MMF-om, već ulazi u novi. Međutim, ovaj aranžan će biti drugačiji, jer ne podrazumeva finansije, već isključivo monitoring ove finansijske institucije nad ekonomskim aktivnostima naše zemlje.

Dakle novi sporazum Srbije sa MMF-om biće sklopljen na period od tri godine, a obuhvatiće različite ekonomske reforme i fiskalne mere.

Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da će ovim aranžmanom, koji će se zasnivati na nastavku ulaganja u kapitalne investicije i fiskalno odgovornu politiku, biti potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto.

Nastavak aranžmana sa MMF, po rečima Vučevića, predstavlja važan korak u jačanju saradnje Srbije sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim partnerima, ali i sigurno unapređivanje ekonomske i političke stabilnosti države.

I guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković kazala je da je novi dogovor sa MMF-om pravi izbor za Srbiju, kojim bi trebalo da se očuvaju postignuti rezultati i nastavi sprovođenje reformi.

Ona je pojasnila da je postignut dogovor o ekonomskom programu i srednjoročnim politikama, koje će MMF podržati trogodišnjim Instrumentom za koordinaciju politika (PCI).

Dakle, ova vrsta sporazuma neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera.

PCI, kao vrsta aranžmana, ustanovljen je 2017. godine, sa opštim ciljem podrške zemljama u osmišljavanju i sprovođenju politika, kroz potpuno razvijen makroekonomski program. Takođe, ideja je da se spreči zapadanje zemalja u krizu, objašnjeno je na sajtu MMF-a.

Dalje, ideja je i poboljšanje makroekonomske stabilnosti i targetiranje makroekonomske neravnoteže.

Naučni savetnik i ekspert za međunarodne finansije Dejan Jovović pak ima drugačije viđenje ovog aranžmana.

„To je aranžman koji je, kada se pojavio pre nekolio godina, sa MMF-om imalo svega nekoliko zemalja kao što su Sejšeli, Senegal, Ruanda i Zelenoortska ostrva. Dakle, takav sporazum imale su najsiromašnije zemlje u razvoju“, objašnjava on.

Razlog zašto Srbija ulazi u novi dogovor, Jovović vidi u tome da se plaše da ne naprave neku grešku, pa onda žele da MMF to kontroliše.

S druge strane, MMF je institucija koja treba da prati makropokazatelje, ali ona se sad meša u sve pore društveno-ekonomskog života, naglašava on.

„U stautu im piše da se bave monteranim i fiskalnim pitanjima, a oni su se usmerili na praćenje svih mogućih pokazatelja, koji izlaze iz okvira njihovog statuta“, pojašnjava Jovović.

On podseća da je Srbija do sada imala dva PCI aranžmana, ali da su oni zamenjeni ovim „stend-baj“ aranžmanom koji sada ističe.

„MMF više nema kompas, oni vole da se mešaju i hoće da zaključe što više aranžmana. Ali nama to nije potrebno, posebno sada kada smo dobili investicioni rejting. Ali naše vlasti žele da imaju policajca koji će da ih prati, koji nijednom rečju nije rekao da je dinar precenjen, a jedan od glavnih kriterijuma izvršenja MMF-a je politika realnog kursa“, naglašava Jovović.

Što se tiče dosadašnjih ocena MMF-a za stanje u Srbiji, naš sagovornik smatra da to nije sasvim ispravno.

„Postoje određeni pomaci u pozitivnom smislu, ali moje mišljenje je da se tu dosta preteruje. Pre svega, radi se o dosta nerealnom deviznom kursu, sve makroekonomske veličine su poremećene, jer se uzima nerealan devizni kurs. Potpuno je nerealno da on bude 10 godina zakucan na 117, trebalo bi da bude znatno veći. Uzima se BDP u dinarima i to se onda množi sa ovim nerealnim kursom i dobijaju se velike vrednosti u evrima, a to sve skupa remeti situaciju i nije onako kako treba da bude“, ukazuje Jovović.

Ipak, on smatra da u tom pravcu ne treba očekivati nikave promene dok je ova vlast tu.

„Dobili smo sada investicioni rejting, a čekali smo ga godinama i svake godine je vlast govorila „evo sad će“, „stiže uskoro“… a to je opet jedna agencija dala, sad treba i druge dve agencije ‘Fič’ i ‘Mudis’ to da potvrde“, navodi Jovović.

To je, kako ističe, korisna stvar, jer ima zemalja koje neće da dolaze ako neka zemlja nema investicioni rejting, kao što je Japan.

„To je neka vrsta sigurnosti za ulaganje kapitala. Međutim, po mom mišljenju, mi preterujemo sa ulaganjem stranog kapitala. Gde je domaći kapital? Gde su domaće fabrike? To je sve zapostavljeno, a dajemo strancima veoma pogodne uslove, maltene besplatno zemljište, jeftinu radnu snagu, jeftine sirovine, poreske olakšice i strane kompanije to sve koriste, a kada ostvare profit, dignu sidro i kažu ‘doviđenja'“, ukazuje Jovović.

S druge strane, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević objašnjava za Danas da ima različitih vrsta aranžmana sa MMF-om i da ne mora nužno da znači da nam ide loše ako imamo aranžman sa njima.

„Mislim da je za zemlju bolje da ima aranžman sa MMF-om čak i ako nam ide fantastično, da bi time obezbedila da se ne desi da u nekom trenutku neko želi da potroši određene pare mimo onoga što je dogovreno sa nekim ko to ipak nadzire“, ističe on.

Ovo što je sada potpisano je „lajt“ verzija aranžmana, naglašava Radosavljević.

„U tom sporazumu ne povlačimo nikakve pare i njega može da dobije zemlja kojoj nisu potrebna sredstava, ali u njemu može da se dogovori oko nekih ciljeva. Recimo, da ne bude veći deficit od tri odsto, neke reforme javnih preduzeća i videćemo šta će još sve tačno biti u tom aranžmanu“, pojašnjava naš sagovornik.

MMF će, kako dodaje, pratiti te targete i u skladu sa tim će davati na šestomesečnom niovu mišljenje u kom pravcu to ide.

„Smatram da su ta mišljenja dobra, jer su verovatno ona bila jedan od presudnih faktora za dobijanje investicionog rejtinga. Dakle, dobro je jer ćemo dva puta godišnje moći da pročitamo i vidimo kako stvarno stoje naše javne finansije, a sa druge strane malčice smo sigurniji da nećemo odjednom da saznamo da imamo šest odsto deficita ili nešto slično“, kaže Radosavljević.

Kako ističe, nije loše da postoji neki kontrolni eksterni mehanizam.

„Razlika je i to što zemlje koje imaju aranžman sa MMF-om, u ovom slučaju tehnički, a ne finansijski, mogu svakako brže da dođu do sredstava MMF-a ukoliko im zatrebaju, nego zemlje koje nemaju nikakav aranžman. A u svetu su stalno neke krize, pa zato nije loše da imamo bar neki aranžman“, smatra on.

Takođe, ti targeti koji se dogovore su, prema njegovim rečima, isti kao da postoji pravi aranžman.

„On sadrži sve što bi sadržao i finansijski aranžman, samo što nema uslovljavanja i povlačenja para, već samo neka vrsta monitoringa. Međutim, reputaciono bi bilo loše, odnosno bio bi rizik za državu da za šest meseci dođe MMF i kaže da nismo ispunili ništa od onoga što je dogovoreno“, ukazuje Radosavljević.