Solar i vetar proizveli rekordnu količinu struje u 2022. godini: Da li je sumrak fosilnih goriva na pomolu?

Već ove godine, zahvaljujući razvoju obnovljivih izvora, planeta bi mogla da zakorači u novu eru u kojem će upotreba fosilnih goriva krenuti da pada, a samim tim bi se smanjile i štetne emisije u proizvodnji električne energije, ocenjuje istraživački centar Ember u svom novom izveštaju.

Kako se navodi, čovečanstvo je tokom 2022. godine trošilo najčistiju struju u istoriji čiji je karbonski intenzitet iznosio 436 grama ugljen-dioksida po kilovat-času. Čistoću energetskog miksa omogućio je rekordni udeo solarnih elektrana i vetroparkova u proizvodnji električne energije od 12%. Zabeležen je skok u odnosu na 2021. kada je to bilo 10%, piše Klima101.rs.

Ali uprkos tome, štetne emisije iz ovog sektora su porasle za 1,3%, dostigavši istorijski maksimum. Premda je struja čistija nego ikada, koristimo je više.

Udruženi sa drugim obnovljivim izvorima i nuklearnim elektranama, solar i vetar takođe su ostvarili rekord: proizvedeno je sveukupno 39% električne energije.

Solarne elektrane su već osamnaestu godinu za redom zadržale titulu najbrže rastućeg elektroenergetskog kapaciteta, uz prošlogodišnji porast proizvodnje električne energije za 24%. Vetroparkovi su porasli nešto manje – za 17%.

Povećanje solara moglo bi da snabdeva strujom Južnu Afriku tokom jedne godine, dok bi povećanje vetra moglo da napaja skoro čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo, pokazuju proračuni Embera.

Oko 80% porasta u potražnji za električnom energijom (694 TWh) tokom prošle godine pokriveno je povećanjem ova dva obnovljiva izvora (557 TWh). U 2023. povećanje čiste struje moglo da premaši porast potražnje.

Eksperti su analizirali podatke iz ukupno sedamdeset tri zemlje koje troše 93% globalne električne energije i došli do zaključka da već preko šezdeset zemalja koristi više od 10% struje iz solarnih elektrana i vetroparkova.

Ali Ember naglašava da je proizvodnja iz drugih izvora čiste električne energije opala po prvi put od 2011. zbog pada u nuklearnim elektranama i manjeg broja nuklearnih elektrana i hidrocentrala koje se priključuju na mrežu.

U međuvremenu, proizvodnja iz uglja je skočila za 1,1% što je u skladu sa prosečnim povećanjem tokom protekle decenije. Iako napuštanje ovog prljavog energenta možda nije počelo prošle godine, energetska kriza takođe nije prouzrokovala veće sagorevanje uglja kao što su se mnogi pribojavali.

Sa druge strane, zbog rastućih cena, proizvodnja iz gasa je opala, doduše marginalno, za svega 0,2%. U godini za nama izgrađene su gasne elektrane snage 31 gigavata. To je najmanje u osamnaest godina.

I pored određenih pomaka u energetskoj tranziciji, ugašen je najmanji broj termoelektrana na ugalj u poslednjih sedam godina s obzirom na to da zemlje nastoje da održe rezervne kapacitete.

Solar i vetar ipak usporavaju porast štetnih emisija. Na osnovu prosečnog porasta potražnje struje i čistih izvora, očekuje se da proizvodnja iz fosilnih goriva blago opadne u toku ove godine, i to za 47 teravat-časova (0,03%). U narednim godinama prognozira se značajniji pad. To bi značilo da smo u 2022. dostigli vrhunac štetnih emisija i da je na pomolu sumrak prljavih energenata.

„U ovoj odlučujućoj deceniji za klimu počinje kraj fosilnog doba. Ulazimo u doba čiste električne energije”, rekla je analitičarka Malgorzata Viatros-Motika i naglasila da će to preoblikovati globalnu ekonomiju, od saobraćaja do industrije i šire.

„Međutim, sve zavisi od aktuelnih akcija vlada, biznisa i građana da usmere svet na put ka čistoj električnoj energiji do 2040.”

A gde je tu Srbija?

Deluje kao da Srbiji dekarbonizacija u elektroenergetici i dalje izmiče iz ruku. Udeo solara i vetra u energetskom miksu je preko dva puta manji nego na globalnom nivou, tek 4,81%.

Nasuprot tome, ugalj procentualno sagorevamo skoro duplo više. Preko 65% struje kod nas potiče od ovog prljavog energenta, a u svetu oko 35%.

Proizvodnja električne energije treba da bude prvi sektor koji će dostići neto nulte emisije kako bi se to proširilo na sve ostale do sredine veka. Ovo je, sektorski gledano, najveći pojedinačni emiter ugljen-dioksida, a isplativa rešenja za smanjenje štetnih emisija, a samim tim i ograničavanje globalnog zagrevanja, postoje. Neophodna je samo volja za njihovu primenu.