Da li je svet na pragu nove krize

Tako je početak ove godine obeležio lančani pad pokrenut 6. februara, „crnog ponedeljka na Volstritu“, kraha koji je za sobom povukao i značajne gubitke na evropskim i azijskim finansijskim tržištima. Tada je razlog za slom bila najava američkih Federalnih rezervi da će povećati kamate posle čega je usledio pad vrednosti akcija, najveći u ovoj deceniji. Krajem jula pad akcija Fejsbuka od čak 20 odsto u jednom danu, a potom i ostalih kompanija i IT sektora izazvao je novu reakciju koju su osetile i druge kompanije i banke, a odmah se prelio i na najveće svetske berze.

Ni septembar nije bio miran, ali su sunovrat iz poslednje nedelje, kada su padale deonice ne samo tehnoloških kompanija nego i gotovo svih listriranih a najviše banaka, analitičari nazvali velikom rasprodajom akcija. Opet je „nogu povukao“ Volstrit nakon najava iz Federalnih rezervi o mogućem rastu kamata. „Fed je poludeo“, objasnio je predsednik SAD Donald Tramp, a iz Bele kuće pad berze koji se poredi sa februarskim nazvali su „izvesnim kolebanjima“. Međutim, ostala tržišta su reagovala burno pa iako su poslednjeg dana trgovanja, juče popravljeni neki indeksi evropskih i azijskih berzi, to neće biti dovoljno da nadoknadi nastale gubitke iz prethodna četiri dana. Gotovo svi će završiti nedelju u crvenom.

Pitanje s početka teksta zato sve češće projektuje asocijacije na veliku globalnu krizu koja je 2008. takođe započela na finansijskom tržištu, krahom jedne od najstarijih banaka na svetu, Liman bradersa. Analitičari ne isključuju mogućnost nove velike krize, ali su oprezni u definisanju njenih uzroka.

– Kada se govori o februarskom padu akcija, zapostavlja se činjenica da je početkom ove godine industrijski indeks Dau DŽons dostigao svoj maksimum od 26.000 poena i da je uobičajeno da nakon takvog maksimuma dolazi do uobičajene korekcije vrednosti, i to je ono što smo videli u februaru i martu. Dakle, kretanje indeksa vlasničkih hartija od vrednosti sigurno ne bi moglo da izazove krizu svetskih razmera. To bi mogle promene u geopolitičkom vrhu, poput nagomilanog javnog duga koji neke zemlje ne bi mogle da servisiraju ili eskalacija zategnutih trgovinskih odnosa između Amerike i Kine – kaže za Danas Milan Marinković, direktor Fima investa.

I Nenad Gujaničić iz Vajzbrokera (Wisebroker) kaže za Danas da nema jednoznačnog odgovora na pitanje da li ulazimo u novu krizu.

– Teorijski, kretanja na svetskim berzama nagoveštavaju ono što će se odraziti na realnom sektoru za tri do šest meseci. Ali, promene na tržištima kapitala nekada su privremenog karaktera, a nekada jesu signal dubinskih kretanja, kao što je to bilo 2008. godine – kaže on.

Objašnjava da je na sadašnje berzanske turbulencije uticalo nekoliko faktora, a pre svega to što su cene akcija na svetskim tržištima vrlo visoke. Ipak, potrebna je neka „sila“ da bi one započele pad, a ovogodišnje promene izazvao je „carinski rat“ dve sile, SAD i Kine.

– Ukoliko se to pitanje reši, berze će se smiriti a ako se sukob ne izbegne, pad je neminovan. Potvrda je i to da su juče indeksi počeli da se oporavljaju odmah nakon najava da bi tokom novembra moglo doći do susreta kineskih i američkih predstavnika – ističe Grujaničić.

Krhka uloga subvencija

Ukoliko se turbulencije i padovi na svetskim tržištima nastave to će se vrlo malo odraziti i na Beogradsku berzu, jer ona već sada radi na minimumu. Međutim, realni sektor bi i te kako mogao da oseti posledice.

– Prvo što bi se dogodilo bio bi beg takozvanih velikih investitora, ovih koji sada ulažu privučeni subvencijama. Najjači udar, ipak, osetiće domaće firme, one koje su uklopljene u realne privredne tokove zemlje – kaže Nenad Grujaničić.