Da li je u Srbiji počela borba protiv internet pirata?

To nije čudo pošto je Srbija na sedmom mestu u svetu po zastupljenosti piraterije. Prema istraživanju koje je objavio internet sajt Torentfreak krajem prošle godine na uzorku od više od 14.000 najznačajnijih torent, striming i sajtova na kojima se preuzima sadržaj u Srbiji se 22 odsto populacije bavi internet piraterijom, odnosno nelegalno skida sadržaje koje štite zakoni o zaštiti intelektualne svojine.

U Srbiji su do sada na udaru uglavnom bili oni koji su narezivali piratske filmove ili muziku na diskove i zatim prodavali, dok je gledanje filmova onlajn bilo van radara države.

Advokat Dragan Milić, specijalista za internet pravo ističe da su internet piraterijom oštećeni na prvom mestu autori, a zatim i producenti sadržaja i vlasnici imovinskih autorskih prava.

„Indirektno su oštećeni i svi građani, odnosno korisnici zbog toga što piraterija dugoročno utiče na kvalitet, ali i broj emitovanih sadržaja“, kaže Milić.

Iako je ugašena ova stranica letimičnim pretraživanjem lako je utvrditi da ih ima još sijaset sa bogatom ponudom što domaćih što stranih serija i to najnovijih izdanja. Milić smatra da je gašenje ove internet stranice verovatno olakšala činjenice da je bila registrovana na .rs domenu.

„Generalno govoreći svakako da je Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal i MUP-u lakše da koordiniraju sa Registrom nacionalnog internet domena Srbije koji upravlja .rs domenima nego sa stranim registrima. Postoji način da se ostvari saradnja i na međunarodnom nivou, naravno. Nije jednostavno, ali je moguće“, objašnjava Milić.

Sama priroda interneta koji je globalan i decentralizovan medij otežava pronalazak i gašenje piratskih sadržaja. Problem je i što je sadržaj namenjen srpskom tržištu često postavljen na servere na egzotičnim ostrvima sa manjkom volje i regulative za ovu vrstu borbe.

Koliko distributeri, autori i vlasnici intelektualne svojine u Srbiji gube novca zbog besplatnog deljenja filmova i serija teško je proceniti, ali prema podacima Srpske antipiratske agencije na globalnom nivou procenjuje se gubitak prihoda na svetskom nivou, izazvan falsifikovanjem i piraterijom, na 200 milijardi dolara godišnje.

Prema evropskim regulativama na intelektualnu svojinu gleda se kao na imovinu, pa prema rečima advokata Vojina Biljića, isto kao što je država garant da vam neko neće upasti u kuću i opljačkati vas, tako i treba da vas zaštiti od krađe intelektualne svojine.

„Međutim to je teško sprečiti, mada je moguće. Obično se radi po prijavi zainteresovane strane, tako da odgovornost snose podjednako i državni organi i nosioci vlasničkih prava“, objašnjava Biljić.

On ističe da je tamo gde ne nema krivičnih dela teško utvrditi odgovornost.

„Recimo ja mogu nešto da nađem i podelim na internetu u uverenju da postupam savesno i da se to već nalazi na internetu uz dozvolu vlasnika. Ili mogu da budem nepismen i da ne znam ništa o autorskim pravima dodajući da je to toliko kompleksna tema da se u SAD već 10 godina vode rasprave o tome kako zaštititi ljudska prava na internetu.

Šta je kažnjivo

Krivičnim zakonikom utvrđeno je šta se sme raditi sa filmovima, video snimcima, muzikom, slikama i svim drugim softverima. Zabranjeno je objavljivanje, snimanje (u elektronskom obliku), pravljenje kopija što uključuje i skidanje na svoj kompjuter. Pored toga kažnjava se i omogućavanje drugima da preuzmu tuđu intelektualnu svojinu ili drugim rečima aploud na torent sajtove. Propisane kazne su do tri godine zatvora ili do pet godina ukoliko se ovim putem pribavlja imovinska korist.

I u Hrvatskoj hapšenja zbog piraterije

Krajem prošle godine u Rijeci u Hrvatskoj je uhapšen M.K., vlasnik piratske stranice Filmovita. On je osumnjičen za krađu i ilegalnu distribuciju filmova i serija u vrednosti većoj pola miliona evra. Istragom je utvrđeno da je od 2014. emitovao 1.251 film bez odobrenja autora.