Da li je zakon o sezonskim radnicima neustavan

Centar za ljudska prava Američke advokatske asocijacije objavio je izveštaj u kom se navodi da Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima nije usaglašen sa međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije.

„Nacrt zakona stavlja nestandardne oblike radnog angažovanja uređene ovim zakonom van tradicionalnog sistema rada, lišavajući ogroman broj radnika njihovih radnih prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje“, ističe se u izveštaju, u kom se, između ostalog, navodi i da on nije stav asocijacije, već da predstavlja mišljenje autora, a među onima kojima su radili na njemu kao nezavisni konsultant je i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

On za Danas kaže da je ovaj zakon protivan izuzetno velikom broju konvencija koje smo mi prihvatili i da je u izveštaju akcenat stavljen na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje jer je to najočiglednije.

„Postoje i druge stvari poput ograničenog radnog vremena, prava na zaradu, plaćenog odsustva, prava na porodiljsko odsustvo, to su prava koja mora svaki radnik da ostvari, a ovi ljudi, zaposleni na osnovu ovog zakona, to ne mogu da ostvare“, ističe Reljanović.

Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima predviđeno je da oni koji s vremena na vreme rade na crno na građevini, u turizmu i ugostiteljstvu ili kućnim poslovima dobiju priliku da rade legalno i da im se za svaki dan proveden na poslu računa i staž.

Oni koji su radili na Nacrtu zakona, koji još nije stigao na red za usvajanje, kažu da je suština bila da se oni koji su do sada radili ilegalno prevedu u legalne tokove, a Reljanović kaže da je to onda trebalo tako i ograničiti jer po ovom sadašnjem tekstu zakona i oni koji su u radnom odnosu mogu da padnu van radnog odnosa.

„Ovakav zakon će sigurno biti zloupotrebljen, u ugostiteljstvu i turizmu imate 100.000 zaposlenih u radnom odnosu i oni bi ako se usvoji zakon sutra mogli da ostanu van njega. Ne možete vi nesposobnost države da reguliše rad na crno da iskorenite tako što ćete uvesti neustavne zakone“, napominje on i dodaje da se na ovaj način poslodavci koji ne plaćaju poreze nagrađuju novim zakonom.

Prema njegovim rečima, radnik koji radi na crno po Zakonu o radu ima mogućnost da od suda traži da sud utvrdi da se nalazi u radnom odnosu.

„Po ovom Nacrtu zakonu taj radnik bi radio legalno, ali nema prava ni na šta, dakle može da šeta ceo svoj radni vek po poslovima i da nikada nema pravo na plaćeni godišnji odmor ili na porodiljsko, štrajk, sindikat. I sada kažemo da je on u boljem položaju od onoga koji može da se obrati sudu“, napominje Reljanović.

U Zakonu o radu, naime, postoji rad van radnog odnosa i to je ugovor o privremeno-povremenim poslovima (PP), autorski ugovor, ugovor o delu i forma povremenog angažovanja predviđena ovim Nacrtom. Upravo ona je, kako su objasnili ranije u NALED-u, lakša u smislu administriranja i u odnosu na ugovore o PP poslovima daje veća prava radnicima.

U NALEDU- u ističu kako radnik koji ima ugovor o PP poslovima ne zna da li je njega poslodavac zaista i prijavio, pa iako on može posle da ga tuži, u tom trenutku on to ne zna. Sa ovim ugovorom o povremenom angažovanju svaki zaposleni u svakom trenutku kao radnik preko aplikacije može da vidi da li ga je poslodavac prijavio.

U NALED-u su za Danas rekli da je zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno u određenim delatnostima, građevini, gde njih 37 odsto radi ilegalno, ali i turizmu i ugostiteljstvu, kućnim i pomoćnim poslovima, ali i da se ne odnosi na cele delatnosti.

Zakon isključivo važi za poslove povremenog karaktera, naglasili su u NALED-u. U građevini se, na primer, to odnosi na sve što se radi na visini do jednog metra i što nisu zanatski poslovi. U ugostiteljstvu bi važilo za one radnike koji, na primer, dolaze jednom nedeljno da pomognu standardnom osoblju u kafiću.

Da bi se posao smatrao povremenim prema ovom zakonu svaka osoba može da radi maksimalno 15 dana u mesecu ili 90 dana u godini. Za sve ostalo postoje druge ugovorne forme.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU o predvidljivim i transparentnim uslovima rada i radnik ima pravo da od poslodavca zatraži kada mu istekne limit od 90 dana da dobije ugovor o radu. Poslodavac naravno nije u obavezi da tog radnika zaposli, ali je, kako kažu u NALED-u, dužan da dostavi obrazloženje zbog čega to nije moguće, a ako to ne uradi dobija kaznu.

Ovaj zakon nudi radnu perspektivu, mogućnost uvida u prijavu, zabranu zapošljavanja onih koji su u prethodna tri meseca bili zaposleni na osnovu bilo koje druge vrste ugovora, ali i ono što u NALED-u potenciraju kao bitno – zadržavaju svoja socijalna primanja.

U Srbiji je trenutno nekih 55.000 radnika na građevini koji rade na crno i na koje bi se odnosio ovaj zakon, ali i po 20.000 zaposlenih u ugostiteljstvu i na kućnim poslovima.

Rad van radnog odnosa

Na pitanje da li je ceo rad van radnog odnosa neustavan Mario Reljanović kaže da ovako kako je regulisan Zakonom o radu jeste, ali da to ne znači da treba da odustanemo od njega, već da ga samo treba regulisati na drugačiji način.

„Treba da se formira celo poglavlje o radu van radnog odnosa i da se ti različiti oblici razmeste tamo gde im je mesto. Ugovor o dopunskom radu i stručno usavršavanje da bude radni odnos, ugovor o delu da bude u obligaciji, ugovori o PP poslovima mogli bi da ostanu kao rad van radnog odnosa, ali sa jednim drugačijim normativnim okvirima, da se tim ljudima daju prava koja trenutno nemaju“, naglašava saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.