Da li nam preti i vraćanje kukuruza s granica zbog aflatoksina: Za pojavu toksina u Lidlovom brašnu odgovoran proizvođač

Reč je o belom kukuruznom brašnu u pakovanju od 500 grama, koje proizvodi „Interpak 2015 doo“ a čiji je dobavljač „DPS Klas Group doo“.

Zbog štetnog uticaja aflatoksina na organizam, Lidl je pozvao kupce koji su nabavili ovaj proizvod sa rokom upotrebe do 1. aprila 2024. godine da vrate pakovanja u bilo koju prodavnicu ovog trgovinskog lanca. Kompanija je obećala da će građanima novac biti vraćen i bez računa, uz naglasak da pakovanja sa ostalim rokovima upotrebe datog proizvoda nisu ugrožena, te da se obaveštenje ne odnosi na njih.

Uprkos tome, bez obzira na rok upotrebe, na sajtu kompanije Lidl nakon obaveštenja o spornom brašnu, “S ljubavlju domaće kukuruzno“ od pola kilograma – nije moguće pronaći. Osim toga, ovog brašna nema ni u katalogu dobavljača kao ni na sajtu proizvođača.

Kako su za Danas rekli iz „DPS Klas Group-a“, prema njihovim saznanjima predmetno kukuruzno belo brašno “S ljubavlju, domaće” ne distribuira se mimo kompanije „Lidl Srbija“, a problematična je samo određena serija ovog proizvoda, datumskog lota za koji je objavljen opoziv.

Ipak, iako reakcija trgovinskog lanca nije izostala, postavlja se pitanje kako je brašno puno aflatoksina dospelo na rafove, a potom i u domaćinstva i hranu. Odnosno – u čijoj nadležnosti je bilo da pazi na bezbednost i zdravlje građana, kao i da li je sporno brašno distribuirano u drugim pakovanjima?

Kako za Danas pojašnjava agroanalitičar Branislav Gulan, na „prvoj liniji fronta“ u ovoj situaciji stoji proizvođač, koji nije smeo distribuirati rizično brašno.

„Proizvodi pre izlaska na tržište treba da prođu kontrolu, ali kada dođe do ovakve situacije, intervencija je u nadležnosti Tržišne inspekcije. Ipak, pre toga sam proizvođač je trebalo da izvrši proveru brašna i kukuruza, pre proizvodnje i distribucije – jer je sada on odgovoran. Iz njihove firme je proizvod izašao“, tvrdi naš sagovornik.

Gulan predočava da je tekuća godina zbog kiše i vlage bila „pogodna“ za razvijanje aflatoksina u kukuruzu. Kako dodaje, u 2023. očekuje se rod između pet i šest miliona tona ove žitarice, od čega je Srbiji potrebno oko četiri, dok će dva miliona tona biti raspoloživo za izvoz. S tim u vezi, sugeriše da je potreban poseban obzir na njegovo prisustvo, jer se može javiti i u mleku, s obzirom da se kukuruz koristi i za prehranu stoke. Takođe, da nakon više vraćenih pošiljki srpske robe sa granica susednih država, ne bi bilo dobro da se isto dogodi i sa kukuruzom.

„Ako se ne bude kontrolisalo prisustvo aflatoksina u kukuruzu, osim što se ovi mikotoksini mogu javiti u brašnu, možemo ga očekivati i u mleku. Kod nas se u legalnim tokovima proizvodi oko 1,4 milijarda litara mleka, od čega oko 800 miliona litara treba da ide u kontrolu. Međutim, leboratorija u Batajnici ne radi. Nadležni kažu da nema sredstava da se nabave mašine, a svo mleko u Srbiji, ako nije štetno po zdravlje, otkupljuje se i plaća kao prva, umesto da se sortira u tri klase“, napominje naš sagovornik.

Zbog čega je unos aflatoksina u organizam rizičan po zdravlje ljudi, za Danas pojašnjava Slađana Savić, asistentkinja Katedre za primenjenu hemiju, Hemijskog fakulteta u Beogradu, koja napominje da konzumacija namirnica koje ga sadrže najpre može izazvati oštećenja jetre.

„Aflatoksini su grupa supstanci koje proizvode određene vrste buđi, kojima se zaražavaju kukuruz i druge žitarice. Kada se ovako zaražen kukuruz koristi kao sirovina za proizvodnju namirnica, postoji ozbiljan rizik da se aflatoksini nađu u tim proizvodima i tako ulaze u lanac ishrane. Mora se naglasiti da ne postoji vrsta koja je otporna na dejstvo ovih mikotoksina, koje se manifestuje kroz oštećenja jetre u različitom obimu“, upozorava naša sagovornica.

Savić dodaje da deca imaju izraženije reakcije na aflatoksine od odraslih, a verovatan uzrok toga je slabije razvijena jetra. Ona podseća da je upravo jetra organ koji je odgovoran za transformaciju supstanci stranih ljudskom organizmu, odnosno „postrojenje“ za prečišćavanje organizma od opasnih supstanci.

„Drugi efekti prisustva aflatoksina su pad imuniteta i poremećaj metabolizma, što čini organizam podložnijim na razvoj drugih bolesti, pa čak i kancera jetre. U borbi protiv aflatoksina najznačajnija je prevencija, tojest kontrolisan uzgoj žitarica koji će sprečiti da se te buđi razviju i kontaminiraju kukuruz i druge biljke ovim toksinom“, zaključuje Danasova sagovornica.

Na pitanja vezana za sporne količine brašna, kompanija proizvođač „Interpak 2015 doo“, do zaključenja ovog teksta nije odgovorila.

Ipak, kako su nam rekli iz kompanije „Lidl Srbija“, radi sprovođenja dodatnih analiza i kontrola isporuke, proizvodi od predmetnog proizvođača u narednom periodu neće biti u ponudi.